Čadež: Posle Vašingtonskog sporazuma beležimo veliki rast plasmana naše robe na kosovsko tržište

Marko Čadež
Izvor: Večernje novosti

Pitanje jedinstvenog tržišta na Zapadnom Balkanu je najvažnije pitanje za Srbiju, poručio je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež i istakao da je naša zemlja u prošloj godini privukla 60 odsto svih stranih direktnih investicija u regionu.

Govoreći o plasmanu robe na Kosovo, Čadež kaže da se nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma beleži veliki rast prometa i navodi da se broj srpskih kompanija koje su prisutne na Kosovu polako vraća na nivo iz 2018. godine.

"Posle Vašingtonskog sporazuma beležimo veliki rast plasmana naše robe na kosovsko tržište ali i plasmana robe s Kosova kod nas. Obe strane profitiraju i to je ono o čemu smo govorili i u Vašingtonu i posle Vašingtona“, rekao je Čadež, preneto je u saopštenju.

Napominje da nije pitanje u odnosima dve strane da li će jedna dobiti ili izgubiti, već da je rešenje u odnosima samo ukoliko svi imaju dobit.

"Ako smo 2018. bez taksi imali oko 2.800 aktivnih kompanija koje su bile prisutne na kosovskom tržištu, 2019. godine to je palo na oko 900 kompanija“, naveo je Čadež i istakao da je u prošloj godini zabeležen rast broja domaćih kompanija koje plasiraju robu na Kosovo i da je ta cifra sada oko 2.400 preduzeća.

Čadež je rekao da su sve ekonomije regiona važne i da bi obim stranih direktnih investicija, koje su prošle godine dosegle skoro tri milijarde evra, bio i veći da je formirano jedinstveno regionalno tržište, saopštila je Privredna komora Srbije.

"Ova brojka bi bila mnogo veća da imamo jedinstveno tržište i za Srbiju i za ostale ekonomije u regionu, jer bi sve one profitirale“, rekao je Čadež.

Govoreći o srpskoj ekonomiji i najavljenom novom paketu ekonomske pomoći domaćoj privredi, Čadež je podsetio da su Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić na samom početku krize brzo reagovali u dijalogu sa privredom i da je sada na redu novi paket pomoći namenjen privrednicima.

Čadež podseća da je Srbija u prošloj godini, uprkos pandemiji, imala povećanje izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda za 20 odsto i minimalan pad industrijske proizvodnje.

On je istakao značaj novih najavljenih mera za privredu i građane kao i investicije u infrastrukturu i stvaranje ambijenta za privlačenje stranih direktnih investicija.