Crno tržište rak rana Kosova: Privredi potreban Maršalov plan da bi postala konkurentna

Zavisi li Kosovo više od stranih investicija ili doznaka dijaspore, šta je potrebno da bi njegova privreda bila konkurentna, koje uslove je neophodno ispuniti pre svega, koliki je stepen korupcije i šta bi se dobilo njenim, pa i neznatnim, smanjenjem za Kosovo Onlajn govore dobri poznavaoci ekonomsko-političke situacije u Prištini.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Prištini Nagip Skenderi ukazuje u izjavi za Kosovo Onlajn da su strane investicije važne za svaku zemlju, pogotovo za one nerazvijene, koje prolaze kroz proces tranzicije i dodaje da  je kosovska privreda poslednjih godina jako oslabila.

“Ima rast BDP-a između 3 - 5 procenata. Međutim, on se ne primećuje u ovakvim ekonomskim uslovima i socijalnim disproporcijama”, objašnjava Skenderi.

Važna politička stabilnost

Kako kaže, kosovskoj privredi je potrebna  jedna dobra “infuzija”, slična "Marsalovom planu", kako bi bila konkurentna zemljama regiona.

Profesor Skenderi napominje i da je za strane investicije neophodna stabilna politička situacija, jer strane investitore, pre ulaganja kapitala u nekoj zemlji, zanimaju  političke okolnosti.

“Ukoliko je zemlja nestabilna njihovo interesovanje opada  ili uopšte ne razmatraju mogućnost investiranja”, kaže Skenderi.

S druge strane, politički analitičar Fadilj Ljepaja ocenjuje da će nova  vlada biti manje “kažnjavana” kada su u pitanju investicije od strane međunarodne zajednice i ocenjuje da u tom smislu neće biti velikih pritisaka koji bi uticali na otklanjanje trgovinskih  prepreka sa Srbijom u cilju nastavka dijaloga.

“Kosovo više  zavisi od dijaspore nego od strane  finansijske pomoći, tako da međunarodna zajednica ne može baš da igra na tu kartu”, smatra Ljepaja.

Investicije posle saradnje sa regionom

A bivši predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaljiju napominje da Kosovo mora da sarađuje sa zemljama regiona kako bi se stvorilo dobro okruženje za strane investicije.

“Mi smo male zemlje, jedino kroz dijalog i saradnju možemo imati bolju perspektivu, atraktivnu za strane investitore. To će biti dobro i za domaće biznise”, navodi Grdžaljiju za Kosovo Onlajn.

On napominje da su prethodne dve godine bile jako loše za Kosovo kada je u pitanju ekonomski razvoj  jer  vlada Ramuša Haradinaja nije mislila na narod već na lični interes.

Smanjiti sivu ekonomiju

Ipak, Grdžaljiju je optimističan kada je u pitanju nova vlada na čelu sa Aljbinom Kurtijem i ne isključuje mogućnost da se budžet poveća do tri milijarde evra, imajući u vidu da je predhodni buždet iznosio oko dve i po milijarde evra. 

“Ako imamo sivu ekonomiju oko 30 do 35 odsto, pa samo pet odsto da se ona smanji dobijamo 500-600 miliona.

U tom kontekstu mora da se vrši pritisak na upravu prihoda, carinu, jednostavno nemaju selektivni pristup poslovnoj zajednici.

Dijalog je od velikog značaja, a iako se postave te šine razgovora sa privatnim sektorom, mislim da će budžet u prvoj godini biti tri milijarde a svake naredne treba da bude veći i veći. Jer to su mogućnosti i prilike, samo treba znati da je za rešavanje svih problema na Kosovu, i kad je u pitanju budžet, važana vlaavina  zakona i pravda. Bez toga, mi možemo pričati o ekonomskom razvoju, ali to je onda samo fontana želja”, kaže Grdžaljiju i dodaje da  je za ekonomski rast važno i obrazovanje.

On podvlači da je samo kroz ekonomski razvoj moguće obezbediti politički i socijalni mir, ubrzati evrointegracije i poboljšati imidž Kosova.