Ekonomisti: Vlada zanemarila ekonomiju, bavi se samo Srbijom, privreda u teškoj situaciji

Ekonomisti kažu da je povećanje uvoza i smanjenje izvoza najrealniji pokazatelj ozbiljne ekonomske krize na Kosovu, piše Albanijan post.

Prema podacima Kosovske agencije za statistiku deficit u maju 2023. godine iznosi 20,5 odsto više u odnosu na isti period 2022. godine. Izvoz pokriva uvoz sa samo 14,4 odsto.

Izvoz robe u maju 2023. godine iznosio je 74,7 miliona evra, dok je uvoz bio 518,1 miliona.

Ekonomista i poslanik iz redova Demokratske partije Kosova Ferat Šalja kaže da podaci ukazuju na tešku situaciju privrede.

"Povećanje uvoza i smanjenje izvoza je najrealniji pokazatelj onoga što možemo nazvati ozbiljnom ekonomskom krizom", rekao je Šalja.

Prema njegovim rečima, ovakva situacija bi trebalo da bude alarm za kosovske institucije, za koje ocenjuje da "što pre treba da se razmisle o značenju vanrednih mera u kratkoročnom i srednjoročnom planiranju za pravi ekonomski oporavak".

“Sve što je ova vlast do sada izjavljivala i radila je prazna politička retorika, bez ikakve realne ekonomske osnove. Nažalost, ova situacija će se samo pogoršati u drugoj polovini godine, jer je sve ovo rezultat lošeg upravljanja i nepostojanja koncepta budžeta, sa posebnim naglaskom na kapitalne investicije", kaže Šalja.

Šalja je naveo neke od radnji koje su dovele do ove situacije.

„Strateška neizvesnost u podršci privatnom sektoru i lokalnoj proizvodnji, uklanjanje spoljnih i strateških investitora, destimulacija javnog sektora diskriminatornim zakonima“, kaže Šalja.

Profesor Ekonomskog fakulteta Nagip Skenderi ističe da je neravnoteža izražena u alarmantnim ciframa ekonomskih odnosa Kosova sa inostranstvom, koja je veoma kontradiktorna željenom balansu između izvoza i uvoza, jasno izražava nesposobnost upravljanja.

„Ova vlast, baveći se gotovo u potpunosti samo nerešenim političkim problemima sa Srbijom i izazivajući bezbednosne tenzije, gotovo je potpuno zaboravila i zanemarila ekonomiju, zbog čega se zemlja suočava sa zapanjujuće negativnim ekonomskim ciframa", naveo je Skenderi i dodao da ako se tako nastavi "krećemo ka ekonomskom kolapsu ".

Ocenjuje da se Kosovo suočava sa visokom dvocifrenom inflacijom, a da bi to argumentovao naveo je nekoliko konkretnih primera.

„Poskupljenje potrošačke korpe eskalira iz dana u dan, a time otežavaju i smanjuju standard socijalnog i ekonomskog blagostanja građana, migracija mladih je u veoma zabrinjavajućem broju, vlada nema jasnu viziju ekonomskog razvoja, plate na Kosovu su skoro duplo ispod prosečnih plata u regionu, kvalitet na svim nivoima obrazovanja u zemlji je veoma depresivan", rekao je Skenderi..

Osim toga, Skenderi tvrdi da postoji i nezainteresovanost za ulaganja na Kosovu.

„I u ovim vremenima suočavanja s ekonomskim poteškoćama, procijenjena vlada ne nalazi način da stimuliše biznise da izvoze u inostranstvo i da ih stimuliše na povećanje lokalne proizvodnje i povećanje zaposlenosti“.

Prema njegovim rečima, Vlada treba da promeni ekonomsku strukturu, da se više fokusira na podsticanje proizvodnog sektora.

„U nedostatku stimulacije, tržište voća i povrća je gotovo u potpunosti popunjeno uvozom, pa se stanovništvo suočava s ekonomskim poteškoćama i visokom inflacijom. A, računajući sve te teškoće se reflektuju na račun građana, kao rezultat nesposobnosti vlasti i nezainteresovanosti vlade za privredu", kaže Skenderi.