Kosovo najsiromašnije u Evropi, nezaposlenost i trgovinski deficit od četiri milijarde evra

Najnoviji podaci Svetske banke govore da na Kosovu preko 23 odsto građana živi u siromaštvu, prenosi Zeri.

Prema podacima Kosovske agencije za statistiku (ASK), stopa nezaposlenosti na Kosovu u prvom kvartalu 2022. godine iznosila je 16,6 odsto, dok podaci za celu 2021. godinu pokazuju da je stopa nezaposlenosti bila preko 20 odsto.

Profesor makroekonomije i poslovnog okruženja na Univerzitetu u Prištini Nagip Skenderi kaže da se uz podatke o nezaposlenosti i siromaštvu Kosovo ne može pohvaliti ekonomskim rastom, iako vlast često potencira na "odličnim ekonomskim pokazateljima".

"Iako imamo simboličan ekonomski rast, on nije onaj koji se bavi ekonomskim i socijalnim problemima na Kosovu i koji bi poboljšao ekonomsko stanje građana koji su takođe pogođeni visokom inflacijom", rekao je Skenderi, prenosi Zeri.

Prošlonedeljni podaci Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) pokazali su da će Kosovo ove godine imati privredni rast od 3,5 odsto, a sledeće godine do četiri odsto, ali, uprkos tome ekonomisti upozoravaju na generalno loše stanje, nezaposlenost i siromaštvo, što Kosovo čini najsiromašnijim u Evropi.

Da bi se ublažili ovi ekonomski i socijalni problemi koje Kosovo ima, procenjuje se da privredni rast treba da bude dvocifren i da se taj trend održava dugi niz godina.

Nagip Skenderi kaže da se tamo gde je inflacija dvocifrena stvaraju veliki problemi u privredi.

"Mesečna potrošačka korpa je svakim danom sve lošija. Tu je najveći problem”, naglašava on.

Prosečna stopa inflacije u 2022. godini bila je skoro 12 procenata.

Skenderi kaže da je razlog što Kosovo ima ekonomski rast "novac koji dijaspora šalje i troškovi koje prave tokom boravka na Kosovu".

Prema podacima Centralne banke Kosova, samo prošle godine strane doznake su dostigle vrednost od preko 1,2 milijarde evra.

"Pored doznaka, veliki uticaj je imao i rast građevinskog sektora, u poređenju sa zemljama regiona. Ovaj sektor je takođe napredovao zbog dijaspore, koji kupuju i grade kuće na Kosovu“, kaže Skenderi.

Za održiviji ekonomski rast, profesor Skenderi kaže da treba osmisliti još jedan model ekonomije.

"Da bismo imali održiv ekonomski rast, Vlada Kosova treba da se fokusira na promenu ekonomske strukture. Trebalo bi usmeriti stimulativne mere u pravcu proizvodnog sektora. Sav naš novac ide za uvoz, za stvari koje možemo sami proizvesti. Ekonomski podsticaji treba da budu usmereni na proizvodni sektor, poljoprivredu”, kaže Skenderi.

Uz visok trgovinski deficit koji Kosovo ima, dodaje Skenderi, privreda teško može da se razvija.

Bivši guverner Centralne banke Kosova Fehmi Mehmeti je u januarskom intervjuu za RSE upozorio da trgovinski deficit negativno utiče na ekonomsku aktivnost Kosova. Kosovo većinu proizvoda uvozi iz susednih zemalja i onih iz Evropske unije.

Prema podacima KAS, Kosovo je 2022. godine izvezlo proizvode u vrednosti od preko 900 miliona evra, dok je uvezlo proizvoda u vrednosti od preko pet milijardi evra. Shodno tome, trgovinski deficit Kosova u 2022. godini dostigao je preko četiri milijarde evra.