Gajić: Srbija najprivlačnija za strane investitore, očuvanje atraktivnosti izazov za ceo region

Mihailo Gajić iz beogradske ekonomske istraživačke mreže Libek ističe da Srbija i dalje privlači najviše stranih investicija među zemljama Zapadnog Balkana, ali u razgovoru za Kosovo onlajn upozorava da se ceo region trenutno suočava sa izazovima u zadržavanju investicione atraktivnosti.

Gajić kaže da su zemlje Zapadnog Balkana prvenstveno konkurencija jedni drugima.

„Naravno, svako želi da privuče neku investiciju koja znači, recimo, transfer tehnologije, kreiranje novih radnih mesta, naravno, i povećanje zarada, ukoliko su to produktivne industrije. Dakle, s te strane, svaki ima podsticaj da neku investiciju koja dolazi u region privuče u svoju zemlju, a ne da ode negde u komšiluk“, navodi on.

Dodaje da je razlog međusobne konkurencije i u strukturi stranih investicija. Objašnjava da veliki broj stranih investicija koje dolaze na tržišta zemalja Zapadnog Balkana zapravo ne uključuje veliki broj domaćih kompanija u svojim lancima snabdevanja.

„Drugim rečima, oni dođu da iskoriste neke konkurentske prednosti koje ovde postoje. To su, prvenstveno, relativno dobro obučena i relativno jeftina radna snaga koja ovde postoji, ali nemamo efekat prelivanja na celokupnu industriju u tim zemljama. Tu postoji situacija da zemlje Zapadnog Balkana nisu deo zajedničkog tržišta, pa da onda, recimo, neka kompanija iz Makedonije može lako da uključi u proizvodnju kompaniju iz BiH ili Srbije ili obrnuto, tako da, manje-više, sve ostane na nacionalnom tržištu“, ističe on.

Gajić podseća da, ako se posmatra samo bruto priliv stranih direktnih investicija u Srbiju, one su rasle tokom 2023. i 2024. godine, kada su dostigle neku vrstu istorijskog maksimuma, mereno direktno u evrima, odnosno kada su iznosile oko 5,2 milijarde evra. Međutim, u ovoj godini, navodi, one su u padu.

„U prvom polugođu su smanjene za oko 40 odsto, odnosno na nivo od prethodne godine. To ima i neke jednokratne uzroke, kao što je prodaja Telekomove infrastrukture, koja je malo vešto povećala nivo stranih direktnih investicija u prethodnoj godini, tako da je nivo osnovice bio viši. Ipak, i kada se to isključi, vidimo da su investicije niže nego prethodne dve godine. Izgleda da, u ovom trenutku, kada nemačka privreda već petu godinu stagnira ili je u recesiji, Srbija i ceo region počinju da gube trku za investicijama“, objašnjava on.

Ekonimista Libeka dodaje da se radi o širem regionalnom trendu.

„Strane direktne investicije se smanjuju u celoj Centralnoj i Istočnoj Evropi, dakle naš region i Srbija nisu poseban slučaj, mi pratimo te opšte trendove. Takođe, deo stvari koje je ranije privlačio strane investicije u Srbiji više nisu toliko atraktivne. Rast zarada je iznad rasta produktivnosti, imamo rast cena energenata, prvenstveno struje i gasa, tako da su se malo istopile te vrste primamljivih stvari koje su privlačile strane investitore da dođu ovde u Srbiju i u region“, kaže Gajić.

Govoreći o merama Srbije za privlačenje investicija, ukazuje da su one i direktne i indirektne.

„Direktne su, kao što često vidimo, subvencije iz budžeta koje se plaćaju po radnom mestu otvorenom za strane investitore. Indirektne mere su manje vidljive - oslobađanje plaćanja različitih poreza, doprinosa na plate zaposlenih, troškova za opremanje industrijskih zona, poklanjanje zemljišta ili oslobađanje drugih lokalnih taksi. Pošto nisu vidljive, ne možemo u potpunosti proceniti koliko novca je dodeljeno, ali direktno iz budžeta godišnje se izdvaja između 120 i 150 miliona evra za subvencije“, ističe on.

Dodaje da ove politike privlačenja investicija jesu efikasne, jer Srbija i dalje privlači najviše stranih investicija u regionu.

„Kada posmatramo veličinu privrede u evropskom okviru, Srbija privlači značajno više stranih investicija nego druge zemlje, ne mereno učešćem u BDP-u, već apsolutno. Dakle, možemo reći da ove politike privlačenja stranih investicija jesu efikasne. Međutim, ukupni nivo investicija nije značajno veći, što pokazuje problem sa relativno niskim domaćim privrednim ulaganjima i opštim uslovima za investiranje u zemlji“, zaključuje Gajić.