Grdžaljiju: Porast vrednosti kredita rezultat političke blokade i nedostatka investicija

Vrednost novih kredita koje su banke na Kosovu odobrile tokom 2025. godine dostigla je 2,684 milijarde evra, što je povećanje od 3,8 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, a ekonomski stručnjak Safet Grdžaljiju ukazuje da je takav trend direktna posledica političkog zastoja i izostanka kapitalnih projekata, zbog čega se kreditna aktivnost preusmerava na potrošnju umesto na razvojne investicije, prenosi Gazeta blic.

Grdžaljiju je ukazao da treba da postoji istinski dijalog i politička stabilnost, a ne da banke budu jedino rešenje za građane, a u nekim slučajevima čak i, kako je rekao, „mikrofinansijske institucije u kriminalizovanim oblicima gde cveta zelenašenje“.

„Ekonomska situacija na Kosovu je zaista zabrinjavajuća. Građani i preduzeća to razumeju, ali nažalost političari koji bi trebalo da uzmu u obzir ekonomsku realnost, to ne čine. To je gušenje i nedostatak likvidnosti zbog činjenice da godinu i po dana nemamo institucije, godinu i po dana nema projekata u javno-privatnom partnerstvu gde te projekte sprovodi privatni sektor“, rekao je Grdžaljiju.

Jedna od najozbiljnijih posledica ovog nedostatka likvidnosti, prema njegovim rečima, jeste nemogućnost preduzeća da otplate svoje dugove.

„Upozoravali smo na takvu situaciju, da će krediti biti u porastu. Dakle, ovo povećanje kredita je tiho povećanje bankarskih kamatnih stopa i ne bi trebalo da nas iznenadi činjenica da komercijalne banke na Kosovu imaju ovu mogućnost za beneficije, jer su one jedina adresa privatnog sektora“, naglasio je Grdžaljiju.

Zato ponavlja da rešenje ne treba tražiti samo u bankama, već u političkoj stabilnosti.

„Verujem da je vreme da imamo stabilne institucije. Moramo imati političku stabilnost, istinski dijalog i da banka ne bude uvek jedina adresa za rešavanje problema. Činjenica da na Kosovu imamo više od 200.000 kompanija registrovanih kod Agencije za registraciju preduzeća, da imamo samo približno jednu trećinu ovih aktivnih preduzeća, najbolje dokazuje pasivizaciju i ekonomsku neaktivnost koja je zahvatila Kosovo“, podvukao je Grdžaljiju.

Naglasio je da su profiti komercijalnih banaka direktan rezultat „institucionalne tišine“ i nedostatka alternativa za privatni sektor.

„Vreme je da zaista učinimo više za ekonomiju i na kraju krajeva ne bi trebalo da nas obeshrabri ili iritira činjenica da komercijalne banke imaju koristi jer koriste trenutak institucionalne tišine. Jer ako bi bilo projekata, ako bi postojala istinska saradnja sa privatnim sektorom, adresa bi sigurno bila kod institucija, a ne kod komercijalnih banaka“, rekao je nekadašnji predsednik Privredne komore.

Dodaje da se pored povećanja poslovnih kredita, uvećava i broj potrošačkih kredita, što bi trebalo da bude najveća briga, jer život na Kosovu zaista postaje sve skuplji. 

„A činjenica da 48 odsto porodica na Kosovu ne bi moglo da priušti novi dodatni trošak od 200 evra, najbolje pokazuje gde se Kosovo nalazi u ekonomskom smislu, u socijalnom smislu, ali pre svega u tretmanu privatnog sektora i njegovih građana“, naveo je Grdžaljiju.