Građani zadovoljni obećanjem o povećanju minimalca, stručnjaci očekuju da preduzeća neće prijavljivati stvarne zarade

U julu 2023. godine Skupština Kosova je usvojila novi zakon o minimalnoj zaradi, povećavši je na 350 evra. Sada, posle skoro dve i po godine, premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti doneo je odluku da se minimalna zarada poveća u dve faze: od 1. januara na 425 evra, a od 1. jula na 500 evra. Građani Kosova su zadovoljni odlukom, dok ekonomista Naim Huruglica ističe da bi neka preduzeća mogla skliznuti u „neformalni sektor“, prenosi Kosova pres.

Građani Kosova smatraju da je povećanje minimalne zarade dobra odluka.

„Urađeno je veoma dobro, jer su stvari bile loše, sada je bolje. Verujem da će u budućnosti biti još bolje, ponovo će je povećati... Nije dovoljno, ali ovako kako je bilo, nije loše, ima potencijal da se još više poveća“, kaže Fatmir Ljimani. 

„Dobra vest je da se povećava... Trebalo je da bude veća, jer su cene veoma visoke... Svako povećanje, ma koliko malo, pomaže stanovništvu“, kaže jedan od građana Kosova.

„Dobro je, jer su cene mnogo porasle... Ali, ako Bog da, on drži svoje reči, ne naseda na mamac. Ali, nije dovoljno, kakve cene, dva evra za kafu, nije dovoljno“, rekao je Sabit Redža. 

Ekonomista Naim Huruglica kaže da bi povećanje moglo da gurne neka preduzeća ka neformalnom poslovanju, neprijavljivanjem plata radnika. 

„Realno, imajuću u vidu situaciju na tržištu rada, mogu reći da većina industrijskih sektora ili sektora u kojima rade građani Kosova sada ima minimalnu platu manju od 500 evra, što je realna plata. Međutim, ako je povećanje zaista izvršeno u poslednjem trenutku, može se tumačiti kao razlog što se očekivalo da se to uradi sada, a nije urađeno ranije. Minimalna plata, čak i kada je zakonski utvrđena, ne znači da će imati direktan uticaj na određivanje cene na tržištu rada, jer je cena rada već otišla naviše. Postoji samo jedan rizik: ako negde ljudi dobijaju manje plate, to bi ih moglo gurnuti u neformalnost“, naglašava Huruglica. 

Direktor Privredne komore Kuštrim Ahmeti ovo povećanje vidi kao političku odluku uoči izbora, ističući da aktuelna vlada nema puni legitimitet za takve dugoročne odluke. 

„To je potpuno kampanjski i bili smo protiv toga, učestvovali smo na sastanku i potpuno smo protiv toga. Zahtevali smo da vlada mora biti potpuno funkcionalna da bi donela takvu odluku, a ne da je donese u ovom periodu kad je vlada samo na dužnosti. Većina ministara su postali poslanici, nema logike. Period kada se donosi ova odluka je vreme koje se priprema za političku kampanju“, kaže Ahmeti.