Institut Riinvest: Kosovu će biti potrebno 100 godina da dostigne životni standard EU

Institut Riinvest organizovao je okrugli sto „Koliko brzo se Kosovo približava životnom standardu EU?“ na kojem su predstavljeni zabrinjavajući podaci o nivou približavanja zemlje Evropskoj uniji, prema kojima se Kosovo nalazi na skoro poslednjem mestu u većini oblasti u poređenju sa zemljama Zapadnog Balkana, piše Ekonomija onlajn.

Izvršni direktor Alban Hašani naglasio je da se evropska integracija za građane ne meri samo formalnim koracima, već konkretnim poboljšanjima životnog standarda, javnih usluga i mogućnosti zapošljavanja.

„Više od dve decenije, evropska integracija je bila i ostala strateška orijentacija naše zemlje, ali za građane se integracija ne meri samo formalnim koracima, već pre svega poboljšanjem životnog standarda, poboljšanjem javnih usluga i mogućnosti zapošljavanja. Jedna od poruka koja proizilazi iz analize podataka je da konvergencija nije automatska, ekonomski rast, koliko je neophodan, nije dovoljan“, izjavio je Hašani.

Visar Vokri iz Riinvesta predstavio je uporedne regionalne podatke, ističući da se Kosovo nalazi na skoro poslednjem mestu u većini oblasti u poređenju sa zemljama Zapadnog Balkana.

Prema njegovim rečima, sa sadašnjim trendovima, Kosovu bi bilo potrebno oko 100 godina da dostigne ekonomski prosek EU. 

„Kosovu će biti potrebno 100 godina da dostigne prosek EU, a u obrazovanju i infrastrukturi skrećemo sa puta približavanja“, naglasio je Vokri.

Agon Maljići iz Atlantskog saveta ocenio je da su proces proširenja EU i političke tenzije, posebno sa Srbijom, negativno uticali na političku i ekonomsku stabilnost Kosova, obeshrabrujući investicije, ali je dodao da bi povratak politike proširenja mogao stvoriti pozitivniju perspektivu za region.

„Mislim da je to koristan instrument, vraća nam stratešku perspektivu koju smo izgubili integracijom, kao region i mi kao Kosovo zavisimo od geopolitičke dinamike i politika je imala veoma ozbiljne posledice u poslednjoj deceniji, posebno od 2013. godine kada je proširenje zaustavljeno i poslalo loš signal regionu. Ovo je oslabilo težinu politike uslovljavanja, za reforme upravljanja za ekonomiju, ali u našem slučaju za pitanje rešenja bilateralnih konteksta. Kada se sve ovo ukloni, to proizvodi vihor ekonomskih i političkih posledica koje su imale uticaj na konvergenciju. Čak i u zemljama EU koje su se pridružile 2004. godine, regionalna integracija se razvila nakon članstva u EU“, rekoa je Maljići.