Kako će se finansirati infrastrukturni projekti koji povezuju Kosovo i Srbiju?

Skoro 400 miliona evra biće potrebno da bi Kosovo realizovalo dva od infrastrukturnih projekata koji čine vezu između Prištine i Beograda, prenosi Gazeta Ekspres.

Autoput „Priština - Merdare“, kao i železnička linija iste relacije, dva su projekta za koja se Kosovo u sporazumu potpisanom 4. septembra u Vašingtonu između Kosova i Srbije obavezalo da će ga ispuniti.

Finansiranje ova dva projekta navodno će vršiti Američka razvojna finansijska korporacija (DFC) i EKSIM (izvozno-uvozna banka), ali zvaničnici kosovskih institucija nisu pružili detalje o načinu njihovog finansiranja putem grantova, zajmova ili druga sredstva.

Ove nedelje američka delegacija koju je predvodio Adam Boler šef DFC-a, posetila je Kosovo i Srbiju. Tema razgovora sa zvaničnicima na Kosovu i u Srbiji bila je primena sporazuma postignutog u Beloj kući 4. septembra.

Krediti ili grantovi?

Privredna komora Kosova pomoći će Vladi Kosova u sprovođenju nacrta sporazuma i pružiće podršku za sprovođenje projekata infrastrukture, energije i otvaranja novih radnih mesta.

Predsednik PKK Berat Rukići rekao je za Radio Slobodna Evropa da su na sastancima koje su imali u Srbiji sa delegacijom iz Vašingtona razgovarani o modalitetima finansiranja projekata koji proizilaze iz vašingtonskog sporazuma, ali nije pojasnio šta je razgovarano.

Kaže da razgovaraju o nekim mogućnostima koje su, kako kaže, vrlo povoljne za finansiranje ovih projekata.

„Naravno, biće u kombinovanom obliku, iz dugoročnih kredita sa povoljnim kamatama i u nekim slučajevima postoje mogućnosti za bespovratna sredstva za razne operativne troškove koji mogu biti u određenim projektima. Postoji nekoliko modaliteta koje imaju Američka finansijska korporacija i EKSIM banka, koja je američka banka, koja finansira izvoz američkih kompanija i koja je spomenula neke mogućnosti grantova za operativne troškove kompanija koje mogu imati koristi od njih“,  kaže on.

Američka međunarodna korporacija za finansijski razvoj (DFC) je američka  razvojna banka koja sarađuje sa privatnim sektorom na finansiranju rešenja za najkritičnije izazove sa kojima se suočava svet u razvoju.

DFC ulaže u sektore, uključujući energiju, zdravstvo, kritičnu infrastrukturu i tehnologiju. DFC takođe obezbeđuje sredstva za mala preduzeća i žene preduzetnice, sa ciljem stvaranja radnih mesta na tržištima u razvoju, piše Gazeta Ekspres.

U međuvremenu, EKSIM banka nudi američkim preduzećima rešenja da se zaštite od neplaćanja stranih kupaca i podržava ih u izvozu američke robe i usluga.

Američki ambasador na Kosovu Filip Kosnet, u intervjuu datom Radiju Slobodna Evropa rekao je da je još uvek nepoznato ko će finansirati projekte koji proizilaze iz sporazuma, ali je dodao da DFC traži mogućnosti da veliko prisustvo u regionu, uključujući Kosovo, a biće uključena i "Naša EKSIM banka i Izvozno-uvozna banka".

„Takođe se nadamo da će biti investicija iz privatnog sektora. I naravno evropska ulaganja. ... Mislim da će ovo biti pitanje za intenzivne razgovore u narednim mesecima, ali još ništa nije odlučeno", rekao je ambasador Kosnet.

Bivši ministar ekonomije i finansija Haki Šatri u razgovoru za Radio Slobodna Evropa kaže da iz onoga  što se vidi ko će finansirati ove infrastrukturne projekte znači da će ta sredstva biti zajmovi.

„Svaki sporazum u vezi sa finansiranjem infrastrukture je dobrodošao. Finansiranje će biti kreditima, za koje ne znamo koji su krediti pod kojim uslovima se daju, koji je rok otplate i kamata. Međutim, postoje zajmovi  za ulaganja u infrastrukturu, što je od vitalnog značaja za ekonomiju i integraciju“, rekao je on.

Ulažući u ove infrastrukturne projekte, kaže predsednik Privredne komore Kosova Berat Rukići, stvoriće stratešku infrastrukturu, koja će zatim privući veliki broj međunarodnih kompanija, gde će biti otvorena prilika za otvaranje novih radnih mesta.

„Postoji orijentacija  američkih kompanija koje su u Aziji da se nasele u ovom delu i modernizovana infrastruktura bi to podstakla. Kosovo može postati epicentar međunarodne logistike i transporta. Možda se ovaj efekat ne vidi odmah, ali srednjoročno će biti mnogo pozitivnih efekata“, kaže on.

Takozvani  autoput mira u sporazumu na teritoriji Kosova je nastavak autoputa „Ibrahim Rugova“, koji je završio u Besi, selu  kod autoputa Priština - Podujevo. Do Merdara ima još oko 24 kilometra.

Ministar za infrastrukturu u Vladi Kosova Arban Abraši rekao je za Radio Slobodna Evropa da ovi preostali kilometri koštaju približno 240 miliona evra.

Evropska unija je u međuvremenu rekla za Radio Slobodna Evropa da se mnogi projekti uključeni u vašingtonski sporazum za normalizaciju ekonomskih odnosa između Kosova i Srbije razvijaju u okviru investicionog okvira za zapadni Balkan.

Projekat autoputa koji povezuje Kosovo sa Srbijom je projekat započet ranije i kao takav podržala ga je Evropska unija.

Ovaj projekat je takođe uključen u Investicioni okvir za zapadni Balkan Evropske unije. U ovom okviru izgleda da je ovaj projekat u pripremi.

„Oko 223 miliona evra ukuljučujući 5 miliona donacija Evropske unije u vidu tehničke pomoći za deo Priština-Merdare i 230 miliona za deo između Niša i Pločnika, uključujući 50 miliona evra donacija za tehničku pomoć i radove. Iako je Autoput  mira prioritetna karika, očekujemo više ulaganja od EU“, rekla je Ana Pisonero, portparol EU za međunarodna partnerstva, susedstvo i proširenje, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.

U slučaju železnica, EU je odobrila 1,4 miliona evra za donacije iz studije izvodljivosti za različite sektore.

„Neki od projekata koji su zacrtani u Vašingtonu su novi i treba ih proceniti u smislu izvodljivosti i usaglašenosti, kao što EU planira za region. Spremni smo za saradnju sa našim američkim partnerima i gledamo u budućnost za više detalja o njihovom finansijskom doprinosu.“

Evropska unija posreduje u dijalogu za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije od 2011. godine.

Pored autoputa, u sporazumu potpisanom u Beloj kući između Kosova i Srbije je i izgradnja železničke pruge Priština - Merdare. Vrednost ovog železničkog segmenta u dužini od 45 kilometara je 150 miliona evra, rekao je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa, ministar za infrastrukturu Arban Abraši.

„Ovde smo ostavili otvorenu mogućnost da li će biti postojeća trasa ili će biti druge rute, jer je poznato da je na delu koji prolazi kroz Prištinu ova mreža, odnosno put imao većih intervencija. Takođe je oštećen tunel za koji su predviđeni ogromni troškovi sanacije. Dakle, u zavisnosti od toga da li će biti ova ili druga ruta, troškovi će se menjati “, rekao je ministar Abraši.

Kompanija "Infrakos" bavi se železničkom infrastrukturom na Kosovu. Vršilac dužnosti izvršnog direktora ove kompanije Dževat Ramosaj odbio je da komentariše za Radio Slobodna Evropa u vezi sa ulaganjima u železnicu.

Ali, u izveštaju koji je „Infrakos“ objavio u vezi sa razvojnim projektima i železničkom prugom za period jul - avgust 2020. godine, navodi se da je započeta izrada idejnog projekta generalne sanacije i modernizacije 7.  železnice (granica sa Srbijom - Podujevo - Priština - Kosovo Polje). Ovaj projekat je pri kraju, dok rok završetka zavisi od situacije na terenu zbog pandemije COVID 19 “.

Inače, železnički transport na Kosovu jedan je od najslabijih sistema u regionu, mada je poslednjih godina započela njegova modernizacija, finansirana kreditima i subvencijama Evropske unije.

Početkom 2019. godine započeta je sanacija prvog železničkog segmenta na relaciji Priština – Đeneral Janković na granici sa Severnom Makedonijom, a očekuje se da će biti završena početkom sledeće godine. U međuvremenu je najavljeno da će uskoro početi druga linija, koja uključuje železničku mrežu Priština-Lešak, na granici sa Srbijom.

Ova linija, inače poznata kao „ koridor 10“, odnosno pruga koja ide od granice sa severnom Makedonijom, prelazi Kosovo i prolazi kroz Srbiju i povezuje Kosovo sa zapadnoevropskim zemljama. Ova linija duga je 148 kilometara.

U vreme kada je ovaj projekat započeo, izvršni direktor „Infrakosa“ bio je Agron Tači. On u razgovoru za Radio Slobodna Evropa naglašava da će ceo projekat koštati oko 208 miliona evra, a očekuje se da bude završen 2024. godine.

„Od ovih sredstava, polovina su grantovi i bespovratna sredstva, dok su druga polovina zajmovi dve banke, Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropske investicione banke, sa izuzetno niskim kamatnim stopama“. Izjavio je Tači.

Trenutno su u opticaju samo dve linije kroz koje prolaze kosovski vozovi. Linija Priština – General Jankovic, kao i linija koja saobraća dva puta dnevno na relaciji Priština - Peć.

Ako Kosovo uđe u kredite za sprovođenje infrastrukturnih projekata, tada bi se javni dug povećao.

Prema podacima Centralne banke Kosova, Kosovo ima najnižu stopu javnog duga u poređenju sa zemljama u regionu. Javni dug je, prema ovim podacima, u 2019. godini dostigao 1,2 milijarde evra.

Zakon o javnom dugu na Kosovu kaže da neplaćeni iznos ukupnog duga ni u kom slučaju ne bi trebalo da pređe 40 procenata bruto domaćeg proizvoda.

Haki Šatri, ekonomski stručnjak, kaže da Kosovo ima prostora za ulazak u javni dug.

„Ako uzmemo kredite za ove projekte, javni dug Kosova će se povećati, ali ne znamo koliko. Prema našim zakonima na snazi, Kosovo ima prostora za ulazak u javni dug do 40 procenata BDP-a. Sada smo 17 odsto opterećeni dugom, tako da imamo puno prostora“, rekao je on.

Kosovo je iz budžeta za autopute potrošilo 1,4 milijarde evra. Poslednjih godina infrastruktura dominira investicijama na Kosovu. Pored izgradnje lokalnih puteva i autoputeva, izgrađeni su i autoputevi koji povezuju Kosovo sa zemljama regiona i Evrope. Najveći procenat kosovskog budžeta obično se izdvaja za izgradnju autoputeva.

Autoput „Ibrahim Rugova“, koji je pušten u promet krajem 2013. godine, koštao je preko 820 miliona evra. Sredstva za ovaj autoput bila su iz kosovskog budžeta.

Samo godinu dana kasnije, 2014. godine, započeli su radovi na autoputu koji se proteže od Prištine do General Janković, na granici sa severnom Makedonijom. Otvaranje ovog autoputa obavljena je u maju 2019. godine, a koštalo je kosovski budžet preko 600 miliona evra.

Tursko-američki konzorcijum „Bechtel-Enka“ izgradio je oba autoputa na Kosovu.