Kosovska ekonomija u poslednjoj deceniji: Rast u brojkama, pad u stvarnom životu

Kosovska ekonomija je u poslednjoj deceniji prošla kroz različite faze razvoja - rast, pad, stagnaciju i krizu. Iako zvanični podaci kosovskih institucija pokazuju da postoji povećanje nekih ekonomskih pokazatelja, žalbe građana na pogoršanje životnog standarda se nastavljaju, piše Radio Slobodna Evropa.

Statistika kaže da je 2025. godina završena ekonomskim rastom od 3,9 odsto, a prognoze Centralne banke Kosova su da će ove godine ta ova brojka dostići 4,1 odsto, te da će se taj rast zasnivati na privatnoj potrošnji, postepenom oporavku izvoza i smanjenju inflacije.

Poslednjih godina, a posebno nakon pandemije kovida 19, 2020. godine i početka potpune invazije Rusije na Ukrajinu 2022. godine, povećanje troškova osnovnih proizvoda i usluga bilo među najpopularnijim temama na Kosovu, konstatuje RSE.

Građani su se često žalili da je inflacija smanjila njihovu kupovnu moć, primoravši mnoge od njih da se odreknu pojedinih proizvoda i usluga, jer plate nisu dovoljne da pokriju sve neophodne troškove.

U međuvremenu, zvaničnici kosovskih institucija su naglasili da je inflacija posledica kontinuirane zavisnosti države od uvoza stranih proizvoda.

Da bi ublažila inflaciju, Vlada Kosova je povećala plate u javnom sektoru. U međuvremenu, privatni sektor je pokušao da pomogne platformom „Superpuna“, koja je pokrenuta 2023. godine.

Kroz ovu platformu, vlada subvencioniše poslodavca isplaćujući platu zaposlenom za prvih šest meseci, u iznosu minimalne zarade od 350 evra. Poslodavac zatim ima pravo da poveća vrednost plate za angažovanog zaposlenog.

Međutim, ovo povećanje plata, prema rečima ekonomskih stručnjaka, nije se pretvorilo u poboljšanje životnog standarda građana zbog visoke inflacije.

U 2025. godini broj zaposlenih je premašio 400.000, čime je nastavljen trend povećanja broja zaposlenih sa formalnim ugovorima. dok su među nezaposlenima su uglavnom žene, koje nose najveći teret brige o porodici i deci.

Jedan od problema od kojih kosovska ekonomija pati, prema rečima stručnjaka u ovoj oblasti, jeste velika količina proizvoda uvezenih sa stranih tržišta.

Uprkos podršci kosovskih proizvođača, trgovinski deficit se još uvek nije promenio zbog ograničenih proizvodnih kapaciteta.

Vrednost uvoza je već dostigla šest milijardi, dok je vrednost kosovskih proizvoda koji su ušli na strana tržišta manja od milijardu evra.

Strane investicije na Kosovu se smatraju pokretačem ekonomskog razvoja. Iako je poslednjih godina došlo do povećanja stranih direktnih investicija prema zvaničnim podacima, to je uvek podstaklo diskusije da većina dolazi od dijaspore koja ulaže u nekretnine.

Brojne birokratske procedure su ranije pominjane kao prepreka za strane investitore na Kosovu, dok je poslednjih godina vrednost investicija sa Kosova u inostranstvo porasla.

Novac koji dijaspora šalje svojim porodicama na Kosovu ostaje jedan od glavnih stubova ekonomije u zemlji.

Doznake imaju direktan uticaj na blagostanje građana, smanjujući siromaštvo i povećavajući potrošnju.

Međutim, način na koji se ova sredstva koriste nije uvek bio pohvaljen, jer je tražena promena fokusa. Prema rečima stručnjaka, ulaganje u kapitalne projekte bi uticalo na ukupni ekonomski razvoj.

Glavni izazov ostaje pretvaranje ekonomskog rasta u stvarno blagostanje, kroz povećanje domaće proizvodnje, stabilne plate, smanjenje zavisnosti od uvoza i stvaranje povoljnije klime za dugoročna ulaganja.