Kosovski ekonomisti: Predviđen rast od četiri odsto ne donosi blagostanje građanima

Kosovske institucije, ali i međunarodni finansijski mehanizmi, predviđaju da će Kosovo 2024. godine imati ekonomski rast od oko 4 odsto, što bi trebalo da omogući lakše podizanje životnog standarda, međutim, ekonomsti u Prištini ne očekuju da će to imati veliki uticaj na poboljšanje blagostanja građana, piše Radio Slobodna Evropa.

Profesor ekonomije na Univerzitetu u Prištini Berim Ramosaj kaže za RSE da je taj rast nedovoljan.

"S obzirom na nisku osnovu, to nije dovoljno za ambiciozan rast, bilo prihoda, bilo drugih makroekonomskih pokazatelja, u smislu velikog povećanja budžeta, pa čak ni povećanja blagostanja, plata ili socijalnih ili ekonomskih kategorija“, smatra Ramosaj.

Saglasan je i predsednik Američke privredne komore na Kosovu Arian Zeka, koji kaže da problem ostaje nivo inflacije.

Prema podacima Agencije za statistiku, stopa inflacije u 2022. godini iznosila je 11,6 odsto. Prošle godine iznosila je 4,9 odsto, a ove godine zabeležen je dodatni pad. Inflacija je u avgustu ove godine bila na nivou od 1,4 odsto, ispod proseka Evropske unije i Evrozone.

Ministar finansija Kosova Hekuran Murati rekao je krajem septembra da su privredni rast i pad inflacije pokazatelji da se "privreda vraća na putanju najbržeg rasta, odakle se krenulo nakon pandemije".

Ipak,  Zeka i Ramosaj navode da se privredni rast uglavnom zasniva na potrošnji, a visok nivo potrošnje dovode u vezu sa visokim nivoom doznaka.

Ramosaj je rekao da se novac iz dijaspore uglavnom ulaže u nekretnine, odnosno u kupovinu zemljišta i stanova, te da se te investicije "ne kapitalizuju na Kosovu".

To znači da svež novac na Kosovu ne ide u one sektore koji mogu da povećaju prihode, kao što su prerađivačka industrija ili drugi razvojni sektori.

Stručnjaci smatraju da bi, u cilju poboljšanja blagostanja građana, ekonomski rast na Kosovu trebalo da bude dvocifren, kako bi se dostigao nivo zemalja Evropske unije, kojoj Kosovo namerava da se pridruži.

"Čak i u izveštajima međunarodnih finansijskih institucija, na primer Međunarodne finansijske korporacije, kaže se da sa sadašnjom stopom ekonomskog rasta koju Kosovo ima poslednjih godina, to znači četiri ili čak pet odsto, Kosovu će trebati još tri decenije da po životnim uslovima ili životnom standardu sustignemo zemlje sa najslabijom ekonomijom u EU”, rekao je Zeka.

Prema njegovim rečima, promocija ponude zemlje potrebna je za privlačenje stranih investicija, kao i vanredno povećanje obima stranih investicija.

"Sadašnji sektori koji privlače strane direktne investicije ne pomažu održivom ekonomskom razvoju“, dodao je.

Zato predlaže da te investicije idu u sektore koji otvaraju radna mesta i prave proizvode sa dodatnom vrednošću, što bi takođe uticalo na promenu trgovinskog deficita kroz povećanje izvoza i smanjenje uvoza.

Izveštaji pokazuju da su direktne strane investicije na Kosovu u 2023. godini bile vredne 816 miliona evra, ili 84 miliona više nego godinu ranije. Kosovo se godinama suočava sa visokim nivoom uvoza, u poređenju sa izvozom.

Ramosaj je rekao da treba promeniti trgovinski bilans u odnosu izvoza i uvoza, jer većina sredstava gradjana, odnosno Kosova, napušta Kosovo zbog visokog uvoza.

U 2023. godini vrednost uvezene robe dostigla je cifru od 5,9 milijardi evra, što je veoma visoka cifra u odnosu na izvoz koji je dostigao vrednost od 863 miliona evra.