Kurti obišao branu Gazivode: Ovo je izuzetno bogatstvo Kosova

Kosovski premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti danas je obišao branu na jezeru Gazivode, odakle je poručio da je to izuzetno bogatstvo za Kosovo i sve građane bez razlike.

Kurti je branu obišao sa ministarkom ekonomije u tehničkom mandatu Artane Rizvanoli, izvršnim direktorom Javnog preduzeća Ibar-Lepenac Farukom Mujkom i drugim zvaničnicima, navodi se u saopštenju kabineta premijera. 

Ističući značaj jezera, Kurti je rekao da se iz Gazivoda vodom snabdevaju domaćinstva, industrija, a posebno termoelektrane „Kosovo A“ i „Kosovo B“, koje potom proizvode električnu energiju za celo Kosovo.

„Ovo je izuzetno bogatstvo za Republiku Kosovo i sve građane bez razlike, uključujući i našu industriju. Zato ćemo učiniti sve što znamo i možemo kako bismo podržali radnike i menadžere da služe javnom interesu. U ovim teškim vremenima klimatskih promena, kada su suše sve učestalije i nepredvidivije, vrednost Gazivoda se samo povećava“, rekao je Kurti.

Precizirao je da je brana široka približno 10 metara, duga oko pola kilometra, a visoka 107 metara i da „omogućava akumulaciju najvećeg jezera koje Kosovo ima – Gazivoda, dužine oko 22 kilometra“.

„Ukupna zapremina iznosi 350 miliona kubnih metara, a može dostići i 370 miliona kubnih metara. Dubina iza nas, utvrđena metodom batimetrije, prelazi 100 metara, odnosno preciznije iznosi oko 101 metar, a dve trećine ukupne količine vode koju naša zemlja ima nalazi se upravo u ovom jezeru“, rekao je Kurti.

On je naveo da je na brani Gazivode oko 35 zaposlenih.

„Radna jedinica Gazivode ima uglavnom srpske radnike, uključujući i zaposlene na brani Gazivode, brani Pridvorica i u hidroelektrani. Na samoj brani, odgovorni za upravljanje opremom i merenjima, radi osam radnika, kao i 19 novih. Služba za održavanje jezera, brana i infrastrukture osnovana je 2024. godine i ima 25 zaposlenih, od kojih su 22 Albanci i troje Srbi. Dakle, Albanci i Srbi rade zajedno kako bi doprineli očuvanju Gazivoda, ali i njegovom pravilnom korišćenju, jer se iz Gazivoda vodom snabdevaju domaćinstva i industrija“, kazao je Kurti.

Dodao je da projekat Svetske banke predviđa postavljanje sistema za rano upozoravanje na brani, kao i da postoje četiri kapije za hitno ispuštanje vode, kapaciteta 1.200 kubnih metara u sekundi.

Kurti je podsetio da je Gazivodsko jezero izgrađeno sedamdesetih godina prošlog veka, odnosno da je brana građena od 1973. do 1979. godine, kada je izvršeno i punjenje jezera.

Kurti je posetio i hidroelektranu Gazivode u Zubinom Potoku. Kazao je da preduzeće od 2022. godine kontinuirano posluje sa finansijskom dobiti.

„U 2025. godini preduzeće je ostvarilo promet od 12,8 miliona evra, dok je neto dobit nakon odbijanja amortizacije iznosila 1,76 miliona evra. Treba naglasiti da je preduzeće kontinuirano ostvarivalo finansijsku dobit od 2022. godine. To se prvi put dešava nakon poslednjeg rata“, rekao je Kurti.