Misini: Smanjenje kvote za Nemačku neće zaustaviti odlazak radnika sa Kosova

Profesor ekonomije iz Prištine Škumbin Misini ocenjuje za Kosovo onlajn da smanjenje godišnje kvote za radnike sa Zapadnog Balkana u Nemačkoj sa 50.000 na 25.000 neće zaustaviti odlazak radne snage iz regiona. Upozorava da razlozi za iseljavanje prevazilaze pitanje zaposlenja i visine zarade, a da bi Kosovo i druge zemlje Zapadnog Balkana u narednim godinama mogle da se suoče sa sve većim nedostatkom radnika i potrebom da ih dovode iz inostranstva.

​Odlazak radne snage sa Kosova i iz drugih zemalja Zapadnog Balkana poslednjih godina doprineo je smanjenju nezaposlenosti, ali je istovremeno smanjio broj ljudi dostupnih domaćoj privredi, ocenjuje profesor Misini.

„Kretanja na tržištu rada u poslednjih pet godina na celom Zapadnom Balkanu dovela su do smanjenja radne snage na Kosovu. To je uzrokovalo i pad stope nezaposlenosti u zemljama regiona. Međutim, verujem da će uticati i drugi faktori, jer je velika želja ljudi da napuste zemlje Zapadnog Balkana, zbog nezadovoljstva u svojim zemljama i nesigurnosti u način na koji se njima upravlja“, rekao je Misini za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima, odluku o odlasku ne određuju samo mogućnost zaposlenja i visina plate već i kvalitet života, budućnost dece, zdravstvena zaštita i osećaj sigurnosti.

„Nisu ključni faktori samo nezaposlenost i posao, već i dostojanstvena plata. Ljudi odlaze zbog boljeg života, zbog svoje dece i zdravstvene sigurnosti. Važna je i geopolitička sigurnost, koja je dovedena u pitanje u zemljama Zapadnog Balkana“, ističe Misini.

Zbog toga, smatra, smanjenje nemačke kvote neće zaustaviti postojeći trend odlazaka. Posebno ukazuje na tražena zanatska zanimanja, čiji nosioci mogu da pronađu posao i na drugim evropskim tržištima.

„Želja građana Kosova da odu veoma je velika, posebno kada je reč o stručnim zanimanjima, kao što su električari, vodoinstalateri, građevinski radnici i slično. Sama činjenica da se uvodi ograničenje pokazuje da potražnja građana za odlaskom i dalje traje“, rekao je on.

Kao jednu od mogućih alternativa za radnike koji neće uspeti da odu u Nemačku, Misini navodi druge zemlje koje traže radnu snagu sa Zapadnog Balkana.

„Nije mogućnost odlaska vezana samo za Nemačku, već i za druge države, kao što je Hrvatska. Hrvatska ne ograničava starosnu dob i jedva čeka da primi radnike iz zemalja Zapadnog Balkana“, navodi profesor iz Prištine.

Misini upozorava da bi, ukoliko se ne promene politike i način upravljanja u zemljama regiona, odlazak mogao da obuhvati i ljude kojima zarada nije glavni problem, već ih brinu sigurnost i zdravstvena zaštita.

„Ono čega se plašim jeste da će, ako se ne promene politike zemalja Zapadnog Balkana i način na koji se njima upravlja, početi da odlaze i ljudi kojima plata nije problem, već im smetaju nesigurnost i zdravstvena zaštita. Plaše se da u bliskoj budućnosti u svojoj zemlji neće imati stabilnost, ni kada je reč o sigurnosti države ni o zdravstvenoj zaštiti“, rekao je Misini.

Kao jedan od najvećih rizika izdvaja odlazak visokoobrazovanih i kvalifikovanih ljudi, što bi dodatno otežalo popunjavanje radnih mesta u zemljama koje se već suočavaju sa smanjenjem raspoložive radne snage.

„Najveći rizik je to što će u vrlo bliskoj budućnosti otići i ljudi koji imaju visoke kvalifikacije i stručni su“, upozorava Misini.

On smatra da bi zemlje Zapadnog Balkana zbog takvog razvoja situacije mogle sve više da se okreću uvozu radne snage iz drugih delova sveta. Pozivajući se na izveštaj Svetske banke, navodi da se očekuje da će potrebe regiona za radnicima iz inostranstva znatno porasti.

„Prema jednom izveštaju Svetske banke, predviđa se da će Zapadni Balkan do 2028. godine uvesti više od 50.000 ljudi iz drugih delova sveta zbog nedostatka radne snage“, rekao je on.

Kao primere zemalja u kojima je potreba za radnicima iz inostranstva već vidljiva, Misini izdvaja Albaniju i Crnu Goru. Dodaje da tokom letnje sezone u tim zemljama postoji velika potražnja za radnicima, među kojima su i građani Kosova.

„Mislim da ćemo u naredne tri do pet godina uvoziti radnike iz drugih zemalja, jer će na Kosovu vladati nedostatak radne snage“, zaključio je Misini.

Nemačka je najavila da će od 1. januara 2027. godine prepoloviti godišnju kvotu za radnike sa Zapadnog Balkana, sa sadašnjih 50.000 na 25.000. Ova mera odnosi se na Srbiju, Kosovo, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Albaniju.