Misini: Strane investicije na Kosovu pretežno iz dijaspore, regionu potrebne radikalne reforme

Profesor ekonomije Škumbin Misini iz Prištine navodi da 75 odsto stranih investicija na Kosovu potiču od dijaspore, ali da političke elite ne umeju da iskoriste taj potencijal. Za Kosovo onlajn ocenjuje da su regionu potrebne radikalne reforme i bolja saradnja sa susedima.

Misini ističe da je sajam investicija u Tirani, na kojem je prisustvovala i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, veoma važan za zemlje Zapadnog Balkana, jer daje nadu za integraciju u okvir Evropske unije.

Kaže da su najveći korisnici među zemljama Zapadnog Balkana Albanija i Crna Gora, zbog otvaranja većeg broja poglavlja u pregovorima sa EU, kao i zbog činjenice da postoji očekivanje da će Albanija uskoro postati članica.

Govoreći o mogućnostima ulaganja u regionu, naglašava upravo značaj podrške iz fondova Evropske unije.

„Što se tiče investicija od kojih bi Zapadni Balkan mogao da ima koristi u okviru paketa Evropske unije, te investicije mogu biti veoma velike. Tu se, naravno, posebno ističu ulaganja u obnovljive izvore energije, jer zemlje Zapadnog Balkana imaju potrebu za investicijama u taj sektor, budući da trenutno imaju veliku zagađenost životne sredine i u velikoj meri koriste ugalj kao glavni energent“, navodi profesor.

Kada je u pitanju Kosovo, ističe ulogu dijaspore.

„Što se tiče Kosova, 75 odsto investicija dolazi iz dijaspore i većina tih sredstava odlazi na tržište nekretnina. To predstavlja veliku slabost, jer kosovska politička elita ne ume da iskoristi taj potencijal i mogućnosti za razvoj biznisa i podizanje socioekonomskog nivoa u zemlji“, upozorava Misini.

Prema njegovim rečima, regionu su potrebne radikalne reforme i jača saradnja sa susedima.

„Zemlje Zapadnog Balkana trebalo bi da ulažu u radikalne reforme i saradnju sa susedima, jer samo kroz dobre odnose i udaljavanje od nacionalizma kao političke karte za opstanak na vlasti lideri mogu pokazati da žele da budu istinski državnici, a ne da opstaju zahvaljujući korupciji. Nije dovoljno podizati glas nacionalizma kada zemlja pati zbog odliva stanovništva. Nije dovoljan ni patriotizam samo na rečima, lider ne treba da tera građane iz sopstvene zemlje“, poručuje Misini.

Upozorava da su zemlje Zapadnog Balkana „prekrivene tamom veštačkog nacionalizma“, koji, kako kaže, razara politički sistem i blokira ekonomski napredak.

„S jedne strane to stvara političke tenzije, a s druge strane, ima ogroman negativan efekat i doprinosi visokom stepenu korupcije među liderima regiona. Upravo zbog toga oni ne sprovode radikalne reforme, jer da bi to učinili, potreban je snažan lider sa jasnom geopolitičkom vizijom, koji bi otvorio evropsku perspektivu za zemlje Zapadnog Balkana“, navodi profesor.

U regionu izdvaja Albaniju jer, kaže, njen napredak može da pomogne i susedima. Ipak, zaključuje da su reforme i borba protiv korupcije ključni uslovi za evropsku budućnost regiona.

„Reforme su neophodne, a borba protiv korupcije je apsolutno neizostavna“, ističe Misini.