MMF postigao sporazum sa Kosovom o kreditnoj podršci vrednoj 178 miliona evra

Međunarodni monetarni fond objavio je da je sa Kosovom postignut dogovor o ekonomskoj politici Kosova koji će biti podržan dvoogodišnjim stend baj aranžmanom (SBA) od oko 100 miliona evra i aranžmanom u okviru Fonda za otpornost i održivost (RSF) ) od oko 78 miliona evra, koji će Izvršni odbor MMF-a razmotriti krajem maja.

Očekuje se da će SBA obezbediti likvidnost u slučaju da se materijalizuju negativni rizici, uključujući one koji proističu iz tekućeg rata Rusije u Ukrajini, a RSF će obezbediti pristupačno finansiranje za podršku kosovskim naporima za ublažavanje klimatskih promena i prilagođavanje, proizvodnju zelenije električne energije i dugoročne izglede za rast i očekuje se da će katalizirati druga finansiranja klimatskih promena.

Ovakav RSF je prvi u Evropi, napominje MMF.

Pregovori su održani od  8.marta do 14. aprila, a obuhvatlli su makroekonomsku politiku, energetski sektor, agendu reformi, politiku ublažavanja klimatskih promena i prilagođavanja, i moguću podršku MMF-a.

„Novi aranžmani će ublažiti negativne rizike i podržati napore Kosova da ojača kapacitete za očuvanje makroekonomske stabilnosti, zatvori praznine u politici i omogući zeleniji rast. Nakon snažnog oporavka od pandemije, rast je usporen u 2022. nakon viših međunarodnih cena roba. Preliminarni podaci sugerišu da je realni BDP porastao za 3,5 odsto u 2022. godini, dok je inflacija dostigla više od 11 odsto. Kako cene roba padaju, a fiskalna politika postaje sve efikasnija, predviđa se da će se privredni rast popeti na četiri do pet procenata u 2023. godini. Pad cena roba će obezbediti preko potrebno olakšanje domaćinstvima i firmama. Pored toga, snažnija apsorpcija programa javnih investicija obezbediće dodatni podsticaj potražnji. Predviđa se da će umereni rast zatvoriti relativno mali jaz u proizvodnji na Kosovu. Niže cene roba će takođe smanjiti inflaciju na pet do šest  procenata tokom 2023. godine", izjavio je šef pregovaračkog tima MMF-a Gabrijel di Bela. 

On je upozorio da bi u slučaju ponovnog rasta cena roba moglo doći do nepovoljnijeg razvoja ekonomske situaciije, odnosno nižeg rasta privrede i više inflacije, jer je Kosovo neto uvoznik hrane i energije.

Di Bela je upozorio i da bi problema sa bankama u SAD i Evropi mogli utiicati na kvalitet aktive i likvidnost banaka, te da će program koji podržava MMF ublažiti negativne uticaje u slučaju da se ovi ili drugi rizici materijalizuju.

"Sa druge strane, snažnija implementacija javnih investicija može podstaći rast na viši nivo. Izvoz roba i usluga pokazao se veoma otpornim i mogao bi ponovo iznenaditi na gore”, procenio je Di Bela.

On smatra da su rešavanje strukturnih pitanja i unapređenje zelene tranzicije i dalje od ključne važnosti za oslobađanje većeg i zelenijeg rasta, povećanje produktivnosti i privlačenje privatnih investicija.

MMF napominje da ključni elementi aranžmana sa Kosovom uključuju fiskalno upravljanje, što podrazumeva jačanju poreske administracije,  poboljšanje upravljanja javnim finansijama i daljem jačanju fiskalne transparentnosti.

Finansijsku stabilnost, koja znači jačanje upravljanja politikama Centralne banke Kosova, potom zatvaranje nedostataka u infrastrukturi, upravljanju,  javnim ulaganjima  i jačanje poslovanja javnih preduzeća i strategiju energetike i klime, što znači podršku naporima za ublažavanje klimatskih promena i prilagođavanje, a konkretno, program će podržati napore za povećanje udela obnovljivih izvora energije u proizvodnji energije, smanjenje zagađenja, jačanje regionalne energetske integracije, povećanje energetske efikasnosti i zaštitu ugroženih potrošača energije.