Naumoski: Bojkot marketa treba da dovede do odgovora ko je multiplikator cena

Analitičar i predstavnik Upravnog odbora Univerziteta Hajdelberg u Skoplju Siniša Naumoski kaže za Kosovo onlajn da su akcije bojkota velikih trgovinskih lanaca dobra simbolična poruka i simboličan pritisak na potrošače da pokažu da su oni najveći faktor u poslu trgovine komercijalnom robom i prehrambenim proizvodima.

Bojkot će, kako smatra, dati rezultate u pravcu otkrivanja problema koji povećavaju cene. 

Naumoski kaže da je poverenje građana u formiranje cena i slobodnu trgovinu narušeno i da potrošači isti proizvod kupuju po različitim cenama u različitim gradovima, kao i da isti proizvod može da se kupi u Skoplju po drugačijoj ceni, iako će se ovo pravdati time da se prodajne cene u slobodnoj trgovini slobodno kreiraju.

On dodaje da je država došla do statistike o pojedinim nedemokratskim i neetičkim udruženjima u oblasti određivanja nekih cena, ali i da se istovremeno postavlja pitanje da li su supermarketi pravi uzrok stvaranja visokih cena. Prave mere, kaže, ogledale bi se u tome da se otkrije ko je multiplikator cena, pa bi možda loptu trebalo vratiti korak unazad i videti kolika je profitna marža i kako se formira prodajna cena.

„Po mom mišljenju, to će i državni organi reći, ili su neki već isticali, da je najveća profitna marža kod onog ko povezuje robu od proizvođača i donosi krajnjem kupcu preko tržišta, odnosno kod distributera. Troje postoje u celom lancu a poslednji je supermarket. Treba da obratimo pažnju i na to ko na kraju snosi najveći teret svega ovoga. Najveći teret snose građani kao potrošači, a sa druge strane proizvođači hrane, koji su u najtežoj situaciji jer oni proizvod isporučuju proizvodnim pogonima po najnižoj ceni, proizvodni pogoni ga isporučuju sa realnom, opravdanom maržom do distributera i tada počinju da rastu profitne marže“, napominje naš sagovornik. 

On navodi da je primetno da je došlo do rasta prihoda određene grupe od deset najvećih supermarketa u Severnoj Makedoniji, posle kovida, u odnosu na period pre kovida. 

„Neto profit raste. Krenuli smo sa oko deset miliona evra pre kovida, sada smo na oko 38 do 40 miliona evra za deset najvećih supermarketa. To pokazuje da negodovanje stanovništva u ovom periodu nije slučajno. Efekat će se osetiti određenim politikama koje bi ovo negodovanje trebalo da izazove i sprovođenjem državnih, budućih koraka, koje će regulator preduzeti u toj oblasti“, navodi Naumoski. 

Naumoski kaže da će budući trendovi globalne ekonomije biti nešto konzervativniji ili povratak zemalja sebi i da je ovo trenutak koji bi trebalo da izazove novu motivaciju kod kreatora ekonomske politike u pravcu razvoja ka poljoprivrednoj proizvodnji i orijentacije na sebe.

„Možda bi trebalo da se fokusiramo na domaće proizvode, jer to je već slučaj u najvećim ekonomijama, ako pogledate američke ekonomske analize i politike, kao i evropske i istočne. Svi ćemo gledati da se okrenemo sebi i to će biti nova realnost i nova normalnost“, zaključuje Naumoski.