Nemačka vlada: Građani Kosova prošle godine dobili najviše odobrenja za rad i viza po „Pravilu za Zapadni Balkan“

Portparolka nemačkog Ministarstva rada i socijalnih pitanja (BMAS) izjavila je za Kosovo onlajn da je prošle godine Savezna agencija za rad dala prethodna odobrenja za zapošljavanje 11.980 građana Kosova po „Pravilu za Zapadni Balkan“, dok je za građane Srbije izdato 9.253 odobrenja. Iz BMAS-a navode da će kvota od 1. januara 2027. biti smanjena sa 50.000 na 25.000 godišnje, a da radnici iz regiona neće biti usmeravani ka određenim zanimanjima ili sektorima.

Portparolka BMAS-a navodi da je smanjenje kvote već bilo dogovoreno koalicionim sporazumom nemačke vlade, dok je Koalicioni odbor tokom leta dogovorio njegovu primenu od početka 2027. godine.

Kako ističe, u okviru nemačke Vlade trenutno su u toku usaglašavanja o sprovođenju ove mere.

Prema podacima BMAS-a, tokom 2025. godine najviše prethodnih odobrenja u okviru „Pravila za Zapadni Balkan“ dobili su građani Kosova – 11.980. Sledili su građani Albanije sa 10.345 prethodnih odobrenja, Severne Makedonije sa 9.917 i Srbije sa 9.253. Građanima Bosne i Hercegovine izdato je 7.525, a Crne Gore 980 prethodnih odobrenja.

Ukupan broj izdatih odobrenja je, dakle, bio tačno 49 hiljada, a portparolka nemačkog ministarstva rada i socijalne politike napominje da se radi  o prethodnim odobrenjima Savezne agencije za rad, a ne o konačnom broju izdatih viza.

U odgovoru nemačkog Ministarstva spoljnih poslova na upit Kosovo onlajna kaže se da je tokom 2025. godine u okviru „Pravila za Zapadni Balkan“ obrađen ukupno 33.731 zahtev za vizu.

Iz ministarstva navode da je među njima bilo 7.279 zahteva građana Kosova, 6.929 državljana Severne Makedonije, 6.893 državljana Albanije, 6.161 državljanina Bosne i Hercegovine, 5.837 državljana Srbije i 632 državljana Crne Gore.

Na pitanje da li će smanjenje kvote imati posledice po sektore u kojima već postoji nedostatak radne snage i da li će radnici iz Srbije i drugih zemalja regiona biti ubuduće više usmeravani ka deficitarnim zanimanjima, iz BMAS-a odgovaraju da nemačka vlada radnike iz zemalja Zapadnog Balkana ne usmerava ka određenim zanimanjima ili sektorima.

Ipak, među poslovima koje radnici iz regiona trenutno najčešće obavljaju u Nemačkoj su poslovi u poštanskim, kurirskim i ekspresnim službama, ugostiteljstvu i građevinarstvu, navodi portparolka BMAS.

Prema njenim rečima, smanjenjem kvote biće ograničen ovaj konkretan način pristupa nemačkom tržištu rada, ali postoje i drugi načini za dolazak radnika iz trećih zemalja.

„Postoje različite druge mogućnosti za doseljavanje stručnih i radnika“, navodi portparolka BMAS, ukazujući, između ostalog, na mogućnost kratkotrajno kvotiranog zapošljavanja, kao i na posebne regulative za kvalifikovane radnike sa priznatim stručnim ili visokoškolskim obrazovanjem.

Nemačka takođe ima posebne mogućnosti za pojedine kategorije radnika, uključujući negovatelje i profesionalne vozače, dok se za kvalifikovane radnike sa iskustvom u određenim neregulisanim zanimanjima primenjuju posebna pravila.

Kada je reč o iskustvima radnika sa Zapadnog Balkana koji su prethodnih godina dolazili u Nemačku, BMAS navodi da ne prikuplja podatke o tome, ali ističe da se „Pravilo za Zapadni Balkan“ od svog uvođenja intenzivno koristi.

Dodaje da su uslovi zapošljavanja radnika koji su posao dobili na osnovu ovog pravila jednaki uslovima za uporedive domaće zaposlene, u skladu sa nemačkim Zakonom o boravku.

„Pravilo za Zapadni Balkan“ omogućava državljanima Srbije, Kosova, Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije da pod određenim uslovima dođu u Nemačku radi zaposlenja, bez obzira na formalnu kvalifikaciju. Regulativa je 2023. godine proširena, a tada je godišnja kvota povećana sa 25.000 na 50.000 osoba.