Pohvale Srbiji na godišnjem dijalogu o ekonomskoj politici u Briselu 

Predstavnici zemalja članica EU, Zapadnog Balkana i Turske, Evropske komisije, Evropske centralne banke i predstavnici centralnih banaka Zapadnog Balkana i Turske su na godišnjem dijalogu o ekonomskoj politici održanom u Briselu pozdravili snažan ekonomski oporavak Srbije 2021. godine i razgovarali o tekućim i budućim izazovima.

Kako je saopštio program "EU za tebe", učesnici dijaloga ohrabruju Srbiju da ojača srednjoročnu održivost javnih finansija, nastavi reforme u cilju daljeg unapređenja poslovnog okruženja za ulaganja, "ozeleni" energetski sektor, diversifikuje snabdevanja energijom i ukupnog energetskog miksa i daljeg povećanja zaposlenosti, posebno mladih ljudi, žena i ugroženih grupa, kao i da ojača socijalnu zaštitu od siromaštva.

Cilj dijaloga je da pripremi Zapadni Balkan i Tursku za njihovo buduće učešće u Evropskom semestru, a ove godine u žiži sastanka bili su oporavak od kovida-19 i zajednički (ekonomski) izazovi prozrokovani ruskom agresijom na Ukrajinu. 

Učesnici su se saglasili da je dijalog o ekonomskoj politici od velikog značaja s obzirom na zajednički interes da se definišu odgovarajući politički odgovori na nedavne negativne šokove. 

Srbija i EU su se usaglasile oko šest preporuka za narednu godinu, a državni sekretar Ministarstva finansija Srbije Gojko Stanivuković istakao je da Srbija čvrsto stoji na svom evropskom putu i da je njen prvi i osnovni spoljnopolitički cilj i prioritet punopravno članstvo u EU. 

"U tom pogledu, podrška EK i država članica je od najveće važnosti. Imajući u vidu svetsku ekonomsku krizu, možemo biti zadovoljni dosadašnjim rezultatima. U prvom kvartalu 2022. godine zabeležili smo privredni rast od 4,3 odsto, u poređenju sa projektovanim rastom od 3,9 odsto, a u drugom kvartalu prognozirani rast je 3,7 odsto, sa izgledima da dostignemo stopu od pre krize na oko 4,5 odsto u 2022. i 2023. godini", rekao je Stanivuković. 

Prema njegovim rečima, javni dug Srbije je potpuno pod kontrolom, na nivou od 52,1 odsto, što je daleko ispod nivoa iz Mastrihta, a fiskalni rezultat u prvom kvartalu bio je bolji od planiranog. 

Stanivuković je naveo da je prema preliminarnim podacima od početka godine do 20. aprila, bruto priliv po osnovu stranih direktnih investicija iznosio 594,2 miliona evra. 

"To nam pokazuje da strani investitori nisu odustali od ulaganja u našu zemlju, bez obzira na svetsku krizu, a mi ćemo kao odgovorna vlada nastaviti da se borimo za svaku novu fabriku i svako novo radno mesto. S tim u vezi, želim da napomenem da je stopa nezaposlenosti u 2021. godini iznosila 11,1 odsto, što je ispod perioda pre pandemije, a što je posebno važno, nastavlja se trend smanjenja nezaposlenosti, što pokazuje i najnovija prognoza EK", kaže Stanivuković. 

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković istakla je da je Srbija odlično sprovela svoju ekonomiju kroz pandemiju, uz kumulativan realni rast bruto domaćeg proizvoda od 6,4 odsto tokom dve pandemijske godine, rast deviznih rezervi na rekordni nivo i rekordan izvoz robe i usluga u 2021. godini, što je, sve zajedno, podržano i rekordnim prilivom stranih direktnih investicija od oko 7,5 odsto BDP-a. 

U pogledu politika na dug rok navela je da će u Srbiji nastaviti da se vode odgovorne ekonomske politike uz diversifikaciju tržišta i proizvoda, izvora finansiranja investicija i oblasti u koje se investira, do izvora snabdevanja energentima, čemu ključno doprinose strateške odluke predsednika Aleksandra Vučića, i bogata agenda strukturnih reformi za naredni period.

Kako je saopšteno, učesnici su se saglasili da dijalog o ekonomskoj politici treba da nastavi da igra centralnu ulogu u obezbeđivanju zajednički dogovorenih smernica za podršku srednjoročnom održivom ekonomskom oporavku i pomoći partnerima u proširenju da postepeno ispune ekonomske kriterijume za pristupanje EU. 

Učesnici su ohrabrili Zapadni Balkan i Tursku da podstiču održivi ekonomski razvoj kroz dalje unapređenje svojih makroekonomskih, budžetskih i strukturnih politika.