Povećanje cena na Kosovu nije samo inflatorni fenomen, već i odraz slabe ekonomije

Zvanični podaci i procene ekonomista pokazuju da povećanje cena u 2025. godini na Kosovu nije samo inflatorni fenomen, već odraz strukturnih slabosti kosovske ekonomije: zavisnosti od uvoza, nedostatka konkurentne domaće proizvodnje, visokih troškova energije i nedostatka instrumenata za zaštitu potrošača, prenosi Koha. 

Kosovo i dalje zaostaje za zemljama Zapadnog Balkana i daleko je od proseka Evropske unije u većini ekonomskih i društvenih indikatora.

Povećanje cena postalo je jedna od glavnih briga građana u 2025. godini, uz političku krizu i nedostatak funkcionalnih institucija. 

Kako piše Koha, inflacija, koja je u januaru iznosila 1,5 odsto, na kraju godine dostigla je 5,3 odsto, što odražava snažan porast cena hrane, energije i osnovnih usluga. Taj porast nije praćen proporcionalnim povećanjem prihoda, što je vršilo pritisak na kupovnu moć građana. 

Pored povećanja količine uvezene robe i povećanja cena domaćih proizvoda, povećanje cena osnovnih dobara i usluga pratile su i ozbiljne sumnje u zloupotrebe od strane trgovaca.

Prehrambeni proizvodi su bili među glavnim doprinosiocima inflaciji. Jedan od najznačajnijih primera je povećanje cene jaja, koja su za mnoge porodice postala „luksuzni“ proizvod. 

Povećanje cena direktno je uticalo na životni standard, posebno za penzionere, porodice na socijalnoj pomoći i radnike sa niskim platama, koji su primorani da smanje kvalitet hrane ili se odreknu drugih neophodnih troškova, kao što su zdravstvo i obrazovanje.

Sa ovim troškovima života, kako navode građani, plate bi trebalo da budu najmanje hiljadu evra.

Pored spoljnih faktora, povećanje cena pratile su i ozbiljne sumnje na zloupotrebu od strane trgovaca. Komisija za zaštitu konkurencije identifikovala je trendove koordinisanog povećanja cena određenih proizvoda, uključujući hleb, voće, povrće i ulje za kuvanje. Međutim, nedostatak kvoruma u Komisiji i nefunkcionisanje Skupštine od januara 2025. godine onemogućili su donošenje kaznenih odluka. U praksi, to je ostavilo potrošače bez institucionalne zaštite.

Na „slobodnom tržištu“, državne vlasti su ograničene na preduzimanje regulatornih mera. Vlada je pokušala 22. oktobra 2022. godine, kada je u Skupštini usvojen Zakon o ograničenju cena. Zakon je trebalo da se pozabavi zabrinutošću građana zbog nerazumnog i trenutnog povećanja svih cena. Ovom zakonu su se suprotstavile opozicione stranke, a one su ga poslale na tumačenje Ustavnom sudu. Godinu i mesec dana nakon usvajanja, Ustavni sud ga je poništio.

Kosovski premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti, čija stranka takođe cilja na mandat u vladi, ima novi „antiinflacioni“ paket vredan 200 miliona evra. Prema njegovim rečima, podrška će biti jednokratna za penzionere, decu koja primaju socijalnu pomoć, studente i radnike u privatnom sektoru. Ova mera je takođe sprovedena krajem prošle godine, uoči kampanje za parlamentarne izbore 9. februara.

Povećanje cena je takođe usko povezano sa strukturom kosovske ekonomije, koja ostaje zavisna od uvoza. Do novembra 2025. godine, uvoz je dostigao preko 6,3 milijarde evra, sa značajnim rastom iz zemalja kao što su Nemačka, Turska i Kina. Uvoz iz Kine je posebno porastao za preko 85 procenata u poređenju sa 2021. godinom. Ovaj iznos je već premašio vrednost uvoza iz zemalja članica Cefte – Albanije, Srbije, Severne Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Moldavije – od kojih su neke bile među glavnim trgovinskim partnerima Kosova.

Istovremeno, izvoz Kosova je opao za oko 30 miliona evra, što pokazuje slabljenje domaće proizvodnje. Povećanje cene električne energije i ulazak na slobodno tržište energije značajno su povećali troškove proizvodnje, čineći domaći sektor manje konkurentnim u odnosu na uvozne proizvode.

Prema ekonomistima, to je stvorilo „domaću inflaciju“, gde cene domaće proizvodnje rastu uprkos padu cena uvoza na međunarodnim tržištima, uglavnom zbog visokih troškova energije i političke neizvesnosti. Kao rezultat toga, izvoz je takođe smanjen za približno 30 miliona evra.

Predsednik Privredne komore Kosova Ljuljzim Rafuna, „krivi“ prisilni izlazak velikih kompanija na slobodno tržište energije.

Prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), cene hrane i električne energije su glavni pokretači inflacije u zemljama centralne, istočne i jugoistočne Evrope, što uključuje i Kosovo.

Prema analizi ekonomiste Edisona Džakurtija, 2014. godine, sa 100 evra u 2019. godini, mogla se kupiti roba i usluge vredne oko 105 evra. Dok će ono što je koštalo 100 evra u 2019. koštati oko 128 evra u 2025. godini.

Rast cena nije praćen istim tempom povećanjem plata. Uprkos solidnom povećanju plata u javnom sektoru, prihodi većine građana zaposlenih u privatnom sektoru ostaju nedovoljni da pokriju rastuće troškove.

Prosečna bruto plata na Kosovu je 639 evra, a prema podacima Kosovske agencije za statistiku (KAS), preko 55 odsto ovog iznosa troši se samo na potrošnju.

A podaci Poreske uprave Kosova (ATK) pokazuju da približno 45 odsto zaposlenih ima plate od 350 do 600 evra.

Studija Instituta Riinvest o životnom standardu pokazuje da bi, sa trenutnim trendom, Kosovu trebalo oko 100 godina da dostigne ekonomski prosek Evropske unije.