Proizvođači u krizi, traže pomoć vlade u vreme pandemije

Prerađivačka industrija, posebno prehrambena, smanjila je proizvodni kapacitet zbog pada kupovne moći nakon izbijanja pandemije izazvane virusom Kovid-19, kažu predstavnici preduzeća i proizvodnih kompanija na Kosovu, prenosi Ljajmi.

Da bi ublažili finansijske gubitke traže finansijsku podršku od vlade, navodi se u tekstu i podseća da Vlada Kosova, odlukom od 13. marta o obustavi aktivnosti nekih preduzeća, zbog sprečavanje širenja koronavirusa, nije zaustavila rad sektora prehrambene industrije, već je naredila dodatnu opreznost.

Uprkos tome, neki od njih ukazuju da je zbog pada kupovne moći proizvodni kapacitet smanjen ili potpuno obustavljen.

Vlasnik  kompanije "Laberion" Baškim Osmani koja se bavi proizvodnjom pića ističe da su tokom protekle sedmice svi radnici u proizvodnom sektoru udaljeni sa posla i dodaje da je pre najave pandemije mesečni promet kompanije bio do milion evra.

Broj radnika je, prema njegovim rečima,  77u proizvodnom sektoru ove kompanije , .

"Ne postoji prodaja u obimu koju smo imali pre pandemije. Svi radnici u proizvodnom sektoru već su na odsustvu..zbog slabe prodaje sada smo obustavili proizvodnju", rekao je Osmani za Radio Slobodna Evropa.

Izvršni direktor Kosovskog kluba proizvođača Astrit Pandža, kaže da većina preduzeća za preradu hrane beleži pad proizvodnjei ocenuje da taj sektor radi sa 20 odsto proizvodnih kapaciteta.

"Oni imaju problem sa likvidnošću, prodajom proizvoda i dobijanjem finansijskih sredstava. Ove kompanije postepeno smanjuju proizvodne kapacitete, sve dok ne dosegnu fazu u kojoj se proizvodnja obustavlja. Ne mogu da obezbede sirovine, jer ne mogu da prodaju postojeće proizvode. To znači da im nedostaje tržište, nedostaje potrošnje, likvidnosti, kada se sve to sabere, tada će većina proizvođača obustaviti proizvodnju ", rekao je Pandža za Radio Slobodna Evropa.

Iz ovog razloga, Pandža ocenjuje da Vlada Kosova mora hitno preduzeti mere kako bi se pomoglo proizvodnom sektoru. Pored naknade radnika sa 170 evra mesečno, kaže da izvršna vlast mora finansijski da podrži proizvodna preduzeća.

"Nije namera da se brani samo socijalni aspekt, jer ako branimo samo socijalni aspekt, onda se bavimo lečenjem rane, a ne problemom. Tome moramo pristupiti drugačije. Na Kosovu se dosta okleva, kako od institucija tako od strane političkog spektra, da se podrže vlasnici privatnih kompanija. U stvari, time se ne bi štitili vlasnici nego radna mesta, ako firma propadne, radna mesta će se izgubiti i socijalni slučajevi će se povećavati ", naglašava Pandža.

Osmani smatra da je proizvodnji potrebna finansijska "infuzija".

"Potrebna nam je finansijska infuzija. Glavno pitanje je da komercijalne banke produže kreditne linije.Vlada u prvom redu trebalo da pomogne najugroženijim kategorijama, kao što smo mi proizvođači“, kaže Osmani.

Ali, odlazeći ministar finansija i transfera Besnik Bisljimi, kaže se u tekszu, kaže da se većina mera preduzetih u hitnom fiskalnom paketu odnose  na zaštitu preduzeća.

On kaže da plate radnika, odlaganje poreskih obaveza, odlaganje perioda otplate kredita, plaćanje procenta zakupnine, podrška privrednicima, sve je to podrška za poslovnu zajednicu. Bislimi kaže da u ovoj hitnoj fazi vlada nije u stanju da obezbedi nagrade, već da minimizira štetu.

"U osnovi, sve mere su za preduzeća, ako žele da razumeju. Nismo u procesu raspodele premija, mi smo u procesu minimiziranja štete. Ne možemo da snosimo sve troškove i delimo nagrade. Hitna je situacija u kojoj smo svi pogođeni, a prognoza je da će biti 200 miliona vera manje  naplate poreza. Preduzeća, ako kritikuju ovu meru, ne znam šta su mislila i šta očekuju od vlade", rekao je Bisljimi.

Da bi pomogla preduzećima i drugim kategorijama društva pogođenim nastalom situacijom, Vlada Kosova je, na predlog Ministarstva finansija i transfera, odobrila hitni fiskalni paket u iznosu od 179,6 miliona evra.