Radovanović: Kosovu su najvažnije sirovine i repormaterijali iz Srbije

Trgovinska saradnja sa Kosovom, pre uvođenja takse, u najvećoj meri bazirala se na kupovini sirovina, repromaterijala, mašina i tehnologija iz Srbije, pokazuju podaci PKS.

To ukazuje da je kosovski proizvodnni sektor u velikoj meri bio pogođen uvođenjem takse, ali i objašnjava zašto su upravo sirovine prve na listi premijera Kosova Aljbina Kurtija za oslobađanje od taksi.

Rukovodilac centra za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije Aleksandar Radovanović rekao je za Kosovo Onlajn da se industrijalizacija na Kosovu bazirala na kupovini repromaterijala, mašina i tehnologija iz Srbije.

“Od svega što je iz centralne Srbije isporučeno na tržište KiM repromaterijal čini 58,8 odsto ili 258,6 miliona evra. Ukupan plasman svih proizvoda iznosi 439,5 miliona evra. Toj cifri treba dodati i 24,4 miliona evra koliko su iznosila sredstva za rad koja su kupovali. Tehnologije, strojevi i mašine čine 5,55 procenata od ukupnog plasmana ka tržištu Kosova”, rekao je Radovanović

Prema njegovim rečima proizvodni sektor na Kosovu je bio najviše na udaru jer su u najvećoj meri kupovali repromaterijale i sirovine.

“Proizvodni sektor je bio najviše na udaru taksi jer su na Kosovu kupovali repromaterijale i sirovine u obimu od skoro 60 odsto od ukupnog plasmana, a kada na to dodamo 5,5 odsto sredstava za rad, odnosno tehnologija i mašina, to znači da je oko dve trećine plasmana iz centralne Srbije išlo ka realnom, odnosno proizvodnom sektoru na Kosovu”, rekao je on.

Prema njegovim rečima sve to je kasnije lančano uticalo na povećanje maloprodajnih cena, a krajnji potrošači su najviše ispaštali.

Podaci o strukturi plasmana sirovina i repromaterijala na kosovsko tržište govore da je najveća potražnja bila za gasnim uljima, motornim benzinom i naftnim  derivatima, crepom, bitumenom, pšenicom, pločama od drveta, ivericom.

Takođe je interesantno da je oko 20 miliona evra bilo plasirano na tržište Kosova iz Smederevske železare, a u ovom slučaju najviše je bila pogođena Fabrika šavnih cevi u Uroševcu, naveo je on.

“Verujem da su i na Kosovu radili analizu namene proizvoda koje su kupovali iz centralne Srbije, i da su ustanovili da takse štete privredi  Kosova. Naročito proizvodnom sektoru koji je u povoju, jer kosovska privreda se uglavnom bazira na trgovini i na uslugama”, smatra Radovanović.

Prema njegovom mišljenju odluka o delimičnom ukidanju takse nije dovolja, već bi takse trebalo ukinuti u potpunosti i bez uslovljavanja.

“ Neophodno je, takođe, da se pored ovih taksi koje su uvedene, ukinu i prethodne takse koje su postojale. Tu pre svega mislim na taksu od 0,2 centa po komadu za građevinske blokove, crepove i cigle, kao i na taksu od 0,4 centa po kilogramu brašna. Očekujemo da i te takse budu ukinute  jer su to necarinske barijere koje su zabranjene kada je neko u sistemu CEFTA”, ukazao je on.

Takođe, je važno i da odluka o ukidanju takse prati implementaciju harmonizovanih veterinarskih sertifikata koji će omogućiti legalan  plasman i promet roba poput mesa, mesnih prerađevina, mleka, mlečnih proizvoda, rekao je Radovanović  dodajući da ni pre uvođenja takse nije bilo moguće na legalan način plasirati ove proizvode.