Stranke obećavaju ekonomski rast i do devet odsto, MMF projektuje duplo manje

Ekonomski rast od šest do devet odsto je ono što se može čuti u kampanji od stranaka i koalicija, što stručnjaci za ekonomska pitanja ocenjuju neprihvatljivim i to posmatraju kao predizborna obećanja, uz podsećanje da na Kosovu ekonomski rast nikada nije bio veći od četiri odsto, prenosi Gazeta Ekspres.

Međunarodni monetarni fond  projektovao je ekonomski rast na Kosovu od 4,2 procenta za 2019. godinu, dok projekcije te finansijske institucije za ekonomski rast od 2020. do 2024. godine nisu veće od četiri odsto, podseća se.

Demokratska stranka Kosova je, na primer, projektovala ekonomski rast od oko osam odsto, koalicija između Alijanse za budućnost Kosova i Socijaldemokratske partije obećala je ekonomski rast od sedam do devet, NISMA sa partnerima više od pet, Samoopredeljenje garantuje da će biti udvostručen, dok DPK takođe pominje cifru od osam odsto rasta.

 Navodi se dalje da važnost rasta BDP leži u činjenici da rast do četiri odsto ne rešava probleme sa kojima se suočava Kosovo, kao što su nezaposlenost i siromaštvo, dok je procena da bi privredni rast od šest do devet odsto uticao na smanjenje na smanjenje siromaštva i otvaranje novih radnih mjesta.

Ekonomski ekspert Safet Grdžaliju smatra da se ta obećanja ne mogu smatrati realnim.

 „U ekonomskom haosu na Kosovu, gde nedostaje red i zakon, finansijska disciplina, što je narušilo odnose sa MMF, kada imamo pad interesa stranih investitora da ulažu u Kosovo, kao i trend stvaranja barijera u različitim oblicima…utopijski je misliti da će doći do ekonomskog rasta ne šest ili devet, već bi bilo poželjno imati četiri odsto procenta ekonomskog rasta u 2020. godini“, rekao je Grdžaliju.

Tvrdi da se moraju sprovesti značajne reforme u raznim oblastima, koje, se, ocenjuje,  malo verovatno mogu provesti sa aktuelnim  kandidatima koji traže mesto bilo u parlamentu ili institucijama.

"Treba shvatiti da, kada analiziramo preporuke kosovskih diplomata i prijateljskih država, ekonomija i socijalni aspekt nisu ni na dnevnom redu preporuka u tim zemljama, ali suština je u sporazumu sa Srbijom i normalizacija odnosa i u tom pogledu i vlada vidi da će u budućnosti morati da se mnogo više posveti rešavanju prošlih problema. Da bi ekonomija bila prioritet, mora postojati vladavina zakona i kada stručnjaci razgovaraju o ekonomiji, a ne političarima i meritokratima, vreme je za promociju vrijednosti “, rekao je Grdžaliju.

Takodje ekonomski ekspert Naim Gaši ukazuje da, kada se pogledaju programi stranaka koje učestvuju na izborima, lako je reći da one ne mogu postići ekonomski rast do devet odsto kako tvrde.

"Ako uzmemo u obzir njihova izborna obećanja o jačanju socijalnih šema i plata u javnom sektoru, tada moramo ukazati da je to kontradiktorno činjenici jer rast javnog sektora koči privatni sektor, koji je nosilac ekonomskog razvoja svake zemlje", kaže Gaši.

Dodaje da postoji potencijal za ekonomski rast od više od četiri odsto, ali su potrebne konkretne mere u ekonomiji i ocenjuje da bi bilo realno da političke stranke pokažu konkretne mere na kojima misle da baziraju taj rast.