Ekonomski stručnjaci upozoravaju: Inflacija najviše pogađa penzionere i radnike sa fiksnim platama

Ekonomski stručnjaci upozoravaju da inflacija na Kosovu najviše pogađa penzionere i građane sa fiksnim primanjima. Smatraju da ekonomiju Kosova treba usmeriti ka proizvodnji i stvoriti konkurentnije okruženje za domaće firme.

Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Prištini Nagip Skenderi izjavio je za Kosovo pres da najveći udar inflacije osećaju penzioneri i radnici sa fiksnim platama, jer se njihova primanja ne usklađuju sa tempom rasta cena.

Prema njegovim rečima, inflacija sve više otežava pokrivanje osnovnih životnih potreba domaćinstava.

„Tokom jednogodišnjeg perioda, od maja 2025. do maja 2026. godine, prema Agenciji za statistiku Kosova inflacija je dostigla približno 7 odsto i to je veoma zabrinjavajuće s obzirom na to da je ekonomija Kosova siromašna. I drugo, ne zaboravimo da je Kosovo po siromaštvu drugo u Evropi. Ovo zabrinjava jer pogađa sve zaposlene sa fiksnim platama, penzionere i druge kategorije koje nemaju prihode usklađene sa potrošačkom korpom, već su oni fiksni u periodima od dve do tri godine. To dodatno otežava potrošačku korpu, jer pogađa upravo one proizvode i usluge koje su najpotrebnije građanima“, rekao je Skenderi.

Prema Skenderiju, uticaj inflacije je posebno izražen kod osnovnih dobara i usluga koje čine najveći deo potrošnje domaćinstava.

Jedan od sektora koji posebno izdvaja je stanovanje. On smatra da je velika potražnja za stanovima u urbanim sredinama, zajedno sa ograničenom ponudom stanova za izdavanje, direktno uticala na poskupljenje ovog sektora.

„Treba ići ka promeni ekonomske strukture, više usmeriti ekonomiju ka proizvodnji, podržati proizvodne procese i proizvodne firme, kao i uslužne delatnosti koje otvaraju nova radna mesta. Takođe bi bilo veoma dobro da sve političke stranke zajednički pronađu formulu za promenu ekonomske strukture, jer imamo veliki disbalans između izvoza i uvoza, veliki trgovinski deficit, visoku nezaposlenost i rastuće siromaštvo, a svi makroekonomski pokazatelji pokazuju negativne trendove“, rekao je Skenderi.

Sličan stav ima i ekonomista Ismet Muljaj koji inflaciju vidi kao strukturni problem kosovske ekonomije.

Prema njegovim rečima, više faktora utiče na stalni rast cena, dok velika zavisnost od uvoza ostaje jedan od glavnih uzroka.

„Jedan od glavnih izazova sa kojima se suočava ne samo ova vlada nego i prethodne je to što je Kosovo mlada ekonomija i gotovo 90 odsto proizvoda uvozi sa međunarodnih tržišta. Takođe postoji još nekoliko faktora koji utiču na stalni rast inflacije. Kosovo nema svoju valutu, koristi evro, pa nema mogućnost da štampa sopstveni novac i poveća kupovnu moć na kosovskom tržištu. Tu je i nedostatak domaće proizvodnje i jaka konkurencija između domaćih proizvođača i uvoznika. To je stalni izazov sa kojim se Kosovo suočava“, rekao je Muljaj.

Osim zavisnosti od uvoza, Muljaj navodi da rast cena goriva značajno doprinosi inflaciji, dok su međunarodne krize među ključnim faktorima tog rasta.

On ističe i da struktura domaćeg tržišta goriva, koju karakteriše mali broj operatora, može ograničiti konkurenciju i uticati na cene.

Muljaj smatra da vlada treba da primeni sveobuhvatan pristup kako bi smanjila inflaciju i povećala konkurentnost ekonomije.

„Prvo treba povećati proizvodnu snagu u Kosovu. Drugo, mogućnosti za ulazak novca od droge ili ilegalnog novca na kosovsko tržište moraju se eliminisati, jer to direktno utiče na povećanje inflacije. Treće, treba stvoriti konkurentnije okruženje za domaće firme kako bi mogle da se takmiče sa uvoznim proizvodima“, naveo je on.

Muljaj dodaje da bi smanjenje cene električne energije, kao i usklađivanje plata i subvencija sa rastom domaće proizvodnje, mogli pomoći u obuzdavanju inflacije.

On upozorava da bi dugotrajna inflacija bez održivog ekonomskog razvoja mogla imati ozbiljne posledice.

„Veće siromaštvo za građane, slabija domaća preduzeća, nelojalna konkurencija i čak mogući ekonomski kolaps“, upozorio je Muljaj.

Penzioner iz Prištine Jakup Vitija rekao je za Kosovo pres da mu je sve teže da pokrije osnovne životne troškove. Veliki deo njegovih prihoda odlazi na lekove, dok kontinuirani rast cena, prema njegovim rečima, čini gotovo nemogućim da preživi do kraja meseca.

„Cene su katastrofa, svakodnevno ih vidimo kako rastu, plate su veoma niske, posebno za privatni sektor i civilno društvo. Penzije su poznate, penzija od 150 evra. Moram da kupujem lekove za 30 evra nedeljno. Nema šanse da se preživi sa jednom platom do kraja meseca. To je nemoguće. Polovina plate ide na lekove“, rekao je on.