Svetska banka: Ekonomski rast na Kosovu u 2022. godini biće usporen

U redovnom ekonomskom izveštaju Svetske banke navodi se da će ekonomski rast na Kosovu u 2022. godini biti usporen između tri i četiri odsto, pod pretpostavkom da će se cene normalizovati tokom druge polovine godine, prenosi Ljajmi.

U izveštaju se navodi da je kosovska privreda doživela potpuni oporavak uz privatnu potrošnju, rekordan rast izvoza, ogroman priliv iz dijaspore, snažan rast kredita i značajan fiskalni stimulans.

Sa oporavkom privrede, poboljšan je i fiskalni bilans i usporen rast javnog duga, zahvaljujući snažnom učinku javnih prihoda.

Međutim, Svetska banka podseća da su oporavak pratili i izuzetno visoki inflatorni pritisci, posebno u drugoj polovini godine, vođeni uglavnom rastom uvoznih cena.

Produženi uticaj nedavnih spoljnih pritisaka može dodatno pogoršati ekonomske izglede Kosova. Strukturne barijere, kao što su zastareli kapaciteti za proizvodnju električne energije, dodatno povećavaju neizvesnost.

Očekuje se da će se rast u 2022. usporiti između tri i četiri odsto, pod pretpostavkom da će se cene normalizovati tokom druge polovine godine. Očekuje se da će nastavak privatnih investicija i ubrzanje investicija i javne potrošnje podržati rast.

"Postoji hitna potreba za rešavanjem ograničenja za veći rast produktivnosti i ulaganja u ljudski kapital kako bi Kosovo moglo da iskoristi prednost mlade populacije. Ako Kosovo ne ojača svoj ljudski kapital, biće teže obezbediti brži i sveobuhvatniji rast, neće biti radne snage pripremljene za buduća radna mesta i neće moći da se takmiči u globalnoj ekonomiji", rekao je menadžer Svetske banke za Kosovo i Severnu Makedoniju Masimilijano Paoluči.

U izveštaju se navodi da se šest zemalja regiona Zapadnog Balkana suočava sa novim nizom ekonomskih izazova, uprkos dobrom oporavku od recesije izazvane pandemijom koronavirusa.

Rast društvenog bruto proizvoda u regionu dostigao je 7,4 odsto u 2021. godini, nakon što se smanjio za 3,2 odsto u 2020. godini.

Ovaj rast doveo je do značajnog otvaranja radnih mesta, a potražnja za zapošljavanjem pomogla je u smanjenju siromaštva u šest ekonomija Zapadnog Balkana.

"U 2021. godini, stopa zaposlenosti na Zapadnom Balkanu dostigla je rekordnih 45,8 odsto. Međutim, oporavak nakon pandemije prekinut je talasima šokova koje je rat u Ukrajini poslao širom regiona. Već se predviđa da će rast Zapadnog Balkana biti 3,1 odsto 2022. godine", navodi se u izveštaju.

Rizici od negativnih strana za ekonomske izglede regiona deluju izuzetno zabrinjavajuće. Eskalacija sukoba ili produženje rata u Ukrajini moglo bi da izazove dalja previranja u globalnoj trgovini i cenama energije i hrane.

Rizici refinansiranja mogu nastati ako uslovi na spoljnom finansijskom tržištu nastave da se zaoštravaju. Održivost duga mogla bi se pretvoriti u zabrinutost ako ograničeni fiskalni prostor bude erodiran političkim odgovorima na rastuće cene energije i hrane, dok troškovi refinansiranja rastu, ističe Svetska banka.

"U takvom okruženju, vladina politika treba da se fokusira na izgradnju održivosti i preduzimanje strukturnih reformi kako bi se podržao rast i pronašao pravac u kriznim situacijama. S obzirom na ograničen fiskalni prostor, zemlje će morati pažljivo da izmere troškove i koristi od novih obaveza potrošnje kao odgovor na rastuće cene energije i hrane, dajući prioritet najugroženijim domaćinstvima", rekla je viši ekonomista Svetske banke i glavni autori izveštaja Sanja Madžarević-Sujster.

U kontekstu energetske krize u Evropi, izveštaj takođe daje procenu ranjivosti zemalja Zapadnog Balkana na šokove od cena energije, mere koje su vlade preduzele da ublaže posledice i kako kriza može uticati na napredovanje u energetskoj tranziciji.

"Da bi odgovorile na trenutnu energetsku krizu i da bi garantovale zaštitu najugroženijih domaćinstava i firmi, zemlje Zapadnog Balkana ne smeju da zaborave svoje dugoročne ciljeve postizanja energetske bezbednosti i otpornosti kao deo njihove  reforme zelene agende", dodao je glavni ekonomista Svetske banke i jedan od vodećih autora izveštaja Ričard Rekord.

U izveštaju se tvrdi da se održivi rast ne može desiti bez strukturnih reformi koje povećavaju produktivnost, povećavaju konkurentnost, ulažu u ljudski kapital i jačaju upravljanje.

Mere za smanjenje regulatornih troškova poslovanja, povećanje tržišne konkurentnosti, podrška učešću na tržištu rada i jačanje nezavisnosti javnih institucija sve bi bile podrška rastu u neizvesnom okruženju.