Zavisnost od uvoza diže cene, 60 odsto potreba za mlečnim proizvodima pokriva se spolja

krijumčqrenje
Izvor: Večernje novosti

Jestivo ulje, osnovni proizvod u potrošačkoj korpi, do početka sledeće godine moglo bi da poskupi na dva evra i više, kaže vlasnik fabrike ulja “Inter-Kompani” Sulejman Konuševci, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Konuševci kaže da litar ulja te kompanije na pijaci trenutno košta evro i po i naglašava da je poskupljenje neizbežno, jer kosovska vlada nije dovoljno subvencionisala lokalne proizvođače, koji su se suočili sa finansijskim problemima tokom pandemije koronavirusa. 

Ako bi kosovske institucije, dodaje Konuševci, dale prioritet održivom razvoju proizvodnog sektora, onda bi inflacija bila niža nego sada.

"Nismo uspeli da obezbedimo dovoljno sirovina i sada je poskupelo i svakim danom je sve skuplje. Žetva suncokreta je u septembru i u septembru mora da se obezbedi sirovina da bi se omogućila stabilnost cena", kaže Konuševci.

Kompanija uvozi sirovine za proizvodnju nafte iz Bugarske, Ukrajine i Rumunije. Podaci Svetske banke o proizvodnim kompanijama pokazuju da 78 odsto proizvodnih kompanija na Кosovu koristi materijale ili druge zalihe stranog porekla.

Na Kosovu su osnovni potrošački artikli u septembru poskupeli i do pet odsto, a to povećanje je nastavljeno i tokom oktobra. Više cene i do 30 odsto primećuju se kod jestivih ulja i masti. To povećanje je rezultat rasta cena na međunarodnim tržištima, koji je nastao zbog malih rezervi gasa i visoke cene uglja u Evropskoj uniji.

Na poskupljenje je uticala i situacija sa pandemijom kovid-19, a rast cena alarmirao je Vladu Kosova, koja je preduzela neke mere da subvencioniše lokalne proizvođače. Vlada je 28. oktobra izdvojila 40 miliona evra za subvencionisanje kredita proizvodnim preduzećima i podršku izvozu.

Za godinu dana uveze robe iz različitih zemalja u vrednosti od 3,2 milijarde evra, a izveze do 450 miliona evra.

Kosovo uvozi još više osnovnih proizvoda kao što su brašno i mlečni proizvodi, a izvršni direktor Kluba proizvođača na Kosovu Astrit Pandža smatra da je taj visok uvoz proizvoda veoma zabrinjavajući.

On kaže da su dva sektora koje treba stalno podržavati sektor pšenice i mlekare.

"Ovo su dva strateška sektora za nacionalnu bezbednost. Bez obzira na to da li imamo konkurentske sposobnosti, država treba da bude čuvar koji štiti ove industrije, jer su one važne za bezbednosna pitanja. Ne smete da zavisite od uvoza ovih proizvoda“, kaže Pandža.

Smatra se da prerađivačka industrija na Kosovu ima dovoljan kapacitet da pokrije kosovsko tržište, ali čak i taj sektor pati od uvozne zavisnosti.

Prema podacima Udruženja proizvođača mleka, Kosovo uvozi oko 60 odsto mlečnih proizvoda iz zemalja u regionu i Evropi, dok je samo 40 odsto tržišta pokriveno domaćom proizvodnjom.

Predsednik Kosovske savzea poljoprivrednika Tahir Tahiri rekao je da Kosovo nikada nije uspelo da zadovolji potrebe svog stanovništva, čak ni brašnom od prinosa pšenice. 

Kosovo je 2020. godine uvezlo 159 miliona kilograma brašna i pšenice. Prema zvaničnim podacima, na Kosovu potrebe za tim proizvodom po glavi stanovnika su 205 kilograma, što znači da bi na Kosovu trebalo da se potroši 410.000 tona pšenice.

"Od posleratnog perioda nismo u mogućnosti da podmirimo potrebe brašnom od prinosa pšenice iz lokalne proizvodnje. Poslednjih godina ovim proizvodom je obezbeđeno svega 35 odsto potreba građana. Nedostaje ruka države. Jedan hektar pšenice subvencioniše se sa samo 150 evra", kaže Tahiri.