Lutvija na ponovljenom suđenju: Mislim da je događaj za koji sam optužen zamena identiteta

Pred Posebnim odeljenjem Osnovnog suda u Prištini danas je nastavljeno ponovljeno suđenje Šaćiru Lutviji, na kome je on izneo svoju odbranu. Nakon toga, tužilaštvo i odbrana su izneli završne reč, ostajući pri stavovima iz prethodnog postupka.

Šaćir Lutvija je, iznoseći svoju odbranu, na pitanje advokatice Jovane Filipović o osobi po imenu Elez Mustafi rekao da ga poznaje još iz perioda pre sukoba na Kosovu.

„Njegov posao bio je inspektor za krvne i seksualne delikte. Često, kada bih sa svojom porodicom šetao gradom, ljudi bi mi se javljali sa 'Zdravo, Eleze', jer smo bili slični. Imao je brkove i mladež. Mogu da kažem da su, pre nego što je počeo rat, razna lica dolazila u njegovu kancelariju. Da li ih je on pozivao ili ne, to me nije zanimalo. Imao je kolege koje su sa njim radile, koje su bile na ispomoći iz centralne Srbije, a bili su i naši iz matičnih organa – Albanci, ali i ostali. Šta su oni radili, nije mi poznato, ali mislim da je u ovom slučaju, za koji sam optužen, došlo do zamene identiteta, jer ja nikada nisam radio u civilnom sektoru niti imam bilo kakve veze sa ovim događajem“, kazao je Lutvija.

Kako je dodao, radio je isključivo poslove koji su mu bili određeni rešenjem.

„Moj posao bio je održavanje javnog reda i mira, zaštita imovine, sprečavanje krivičnih dela teških krađa i krađa, kao i pružanje informacija opštinskim organima. Druge poslove u policiji nisam obavljao. Otvoreno kažem, svedoci su naučeni šta da pričaju. Čovek koji je to uradio treba da se traži u Srbiji, a ne ovde. Da sam uradio nešto, nikada ne bih došao na Kosovo. Rođen sam ovde, školovao sam se ovde, Albanci su mi bili prijatelji, a i danas jesu. Više sam pomagao njima nego ostalima“, rekao je Lutvija.

Oštećene u ovom postupku, kako je naveo, nikada ranije nije video.

Lutvija je istakao da se uvek slobodno kretao Kosovom i da nikada nije imao problema.

„Dolazio sam hiljadu puta, niko me nije pitao zašto sam tu i ko sam. Nikada nisam imao nikakav problem sa Albancima“, kazao je Lutvija.

On je dodao da je prvi put na Kosovo došao tri ili četiri godine nakon završetka sukoba i da je od tada dolazio redovno.

U svojoj završnoj reči u ponovljenom postupku protiv Šaćira Lutvije tužilac Iljir Morina izneo je navode iz optužnice i kazao da je Lutvija prekršio međunarodno pravo primenom represivnih mera, batinanjem i nehumanim postupanjem prema oštećenima u ovom postupku.

Opisujući događaj iz optužnice, tužilac je rekao da je Lutvija, zajedno sa još jednim licem, maltretirao oštećenog kako bi dobio informacije o delovanju OVK u Orahovcu.

Zatražio je da se Lutvija proglasi krivim za krivično delo koje mu se optužnicom stavlja na teret i osudi na odgovarajuću kaznu, kao i da mu se pritvor produži do pravosnažnosti presude.

Advokatica Jovana Filipović istakla je u završnoj reči da su pred sudom drugi put i da nema potrebe da ponovo obrazlaže ono što je već izneto, već da očekuje da se, uz poštovanje smernica Apelacionog suda, donese pravedna presuda.

„Ključno pitanje je u kom svojstvu je Lutvija radio u policijskoj stanici. Svedoci se slažu da ih je maltretiralo lice koje je radilo u civilu. Mi smo u ovom postupku utvrdili da je on radio kao policajac u uniformi. Osnovano se postavlja pitanje da li svedoci, kada govore o tome da ih je maltretirao čovek sa mladežom na licu, govore o ovom čoveku na optuženičkoj klupi ili možda o nekom drugom. Apelacioni sud je rekao da posebnu pažnju usmerimo na postupak identifikacije i da li je on sproveden u skladu sa zakonom. Pitam se da li su svedoci identifikovali Šaćira kao nekoga ko je počinio ratni zločin ili su identifikovali mladež na licu“, kazala je Filipović.

Kako je dodala, primedbe koje je dao Apelacioni sud odnose se na to da se sve činjenice moraju utvrditi u skladu sa zakonom.

„Ako govorimo o krivičnom delu ratni zločin protiv civilnog stanovništva, nemamo nijedan dokaz da se delo dogodilo u ratnom periodu“, kazala je ona.

Prema njenim rečima, Lutviji se, prema izjavama svedoka, ne može pripisati ubistvo, ali nisu utvrđene ni vrste povreda koje su oštećeni zadobili.

Kako je dodala, zbog svega toga ovo delo ne može se kvalifikovati kao ratni zločin.

„Ovde ne sudimo o ratu niti o kolektivnoj odgovornosti, već o individualnoj odgovornosti Lutvije, a u ovom predmetu ne postoji nijedan dokaz koji bi to potvrdio. Dokaza nema, a izjave svedoka su kontradiktorne“, rekla je Filipović.

Drugostepena presuda u slučaju Šaćira Lutvije biće izrečena 28. jula u 13 časova i 15 minuta.

Osnovni sud u Prištini osudio je Šaćira Lutviju 11. novembra prošle godine na deset godina zatvora za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva.

Apelacioni sud poništio je tu presudu 23. juna i predmet vratio na ponovno suđenje, uz obrazloženje da su u prvostepenoj odluci utvrđene bitne povrede krivičnog postupka i nedovoljno obrazloženje ključnih činjenica.

Advokat Jovana Filipović istakla je na prethodnom ročištu da u ponovljenom postupku očekuje poštovanje smernica Apelacionog suda.

Šaćir Lutvija je u pritvoru od oktobra 2023. godine, a optužnica ga tereti da je u periodu od 1998. do 1999. godine u Prizrenu prekršio međunarodno pravo i počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništva.