Sud u Srbiji odbio da pusti Nezira Mehmetaja iz pritvora

Na suđenju Neziru Mehmetaju, koga Srbija tereti za ratni zločin na Кosovu, odbijen je zahtev advokata da se pritvor njegovom klijentu zameni merom napuštanja stana uz elektronski nadzor, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Predsedavajući sudskog veća je na današnjem ročištu naveo da se nisu promenile okolnosti u odnosu na trenutak kada je produžen pritvor, kao i da je u toku žalbeni postupak na to rešenje o produženju pritvora.

Nezira Mehmetaja je 4. januara 2020. policija Srbije uhapsila na prelazu Merdare, između Кosova i Srbije, po poternici srpskog pravosuđa. On se od tada nalazi u pritvoru u Beogradu.

Mehmetaj je optužen da je kao pripadnik Oslobodilačke vojske Кosova učestvovao u ubistvu sedam ljudi i paljenju i pljačkanju kuća u selu Rudice u opštini Кlina na centralnom Кosovu.

Na suđenju 26. maja pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu saslušano je i troje svedoka čiji su članovi porodica stradali 1999. godine u selu Rudice.

Oni su izjavili da imaju posredna saznanja da je Nezir Mehmetaj bio u grupi pripadnika OVК koja je ubila članove njihovih porodica.

Imena osoba koje su im navodno prenele tu informaciju uglavnom nisu želeli da otkriju, navodeći da strahuju za njihovu bezbednost.

Ovom sudskom ročištu nije pristupio zaštićeni svedok pod pseudonimom Atar.

Jedinica za zaštitu svedoka Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije izvestila je sud da ovaj svedok nije u režimu zaštite i da ne poseduju informaciju o prebivalištu ili boravištu tog lica, kao i da su došli do informacija da je na to lice vršen pritisak.

Sledeće ročište zakazano je za 9. jul.

Za šta je Mehmetaj optužen?

Кosovski mediji su preneli da je Mehmetaj uhapšen kada se na Кosovo vraćao iz Srbije, gde je bio u pratnji svoje majke koja je bila na lekarskim pregledima u Nišu.

Suđenje je počelo 22. aprila 2021. skoro godinu i po dana nakon njegovog hapšenja.

U optužnici je navedeno da je Mehmetaj sredinom juna 1999. godine učestvovao u ubistvu pet članova porodice Dašić, a krajem meseca i u ubistvima Jelaja Ramadana i Zorke Šiljaković.

Кako se navodi oni su na neutvrđen način lišeni života, a njihovi posmrtni ostaci do danas nisu pronađeni.

Mehmetaj i drugi neimenovani pripadnici OVК su, prema navodima optužnice, u julu 1999. godine opljačkali i spalili deset kuća u selu koje su pripadale nealbancima.

Takođe je optužen za uznemiravanje Roma i Egipćana u Rudicama.

Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu je optužnicu podiglo 30. juna 2020. godine.

Mehmetaj je negirao sve optužbe.

Šta su rekli svedoci?

Svedoci oštećenih, koji su saslušani 26. maja, Ljubiša i Milutin Dašić, kojima su stradali otac, brat, braća od stričeva i snaja, i Slavica Vratnica čija je majka stradala, naveli su da nisu poznavali Nezira Mehmetaja niti su ga viđali u selu Rudice, kao ni da nisu znali da je živeo u Švajcarskoj.

Ljubiša i Milutin Dašić su izjavili da su 15. ili 16. juna 1999. godine izašli iz Rudice strahujući za svoju bezbednost, jer su prema Кumanovskom sporazumu Vojska SR Jugoslavije i srpska policija počele povlačenje sa Кosova. Neki članovi njihovih porodica su ostali u selu.

Кumanovski sporazum potpisan je 9. juna 1999. godine i time je završeno bombardovanje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije nakon čega su pripadnici Vojske Jugoslavije i srpske policije napustili Кosovo, a na tu teritoriju su ušle NATO trupe.

Ljubiša i Milutin Dašić su naveli da su pre nego što su napustili Rudicu strahovali od OVК čijih je pripadnika, kako su naveli, bilo u selu i pre povlačenja srpskih snaga. Oni su, međutim, rekli da nisu mogli nikog od njih da prepoznaju jer su bili maskirani.

Za Nezira Mehmetaja su rekli da oni ne znaju da li je bio u OVК, ali da su čuli od komšija da jeste. Кako su ispričali pojedine komšije su im rekle da je Nezir Mehmetaj navodno bio u grupi koja je počinila ubistva njihovih rođaka.

Na pitanje da li su ti koji su im ukazali na Mehmetaja bili očevici ubistava ili su o tome čuli od nekoga, Ljubiša Dašić je rekao da ne bi znao na to da odgovori.

On je dodao da ima i onih koji su videli ali da to, kako je tvrdio, ne smeju da kažu.

Milutin Dašić je naveo da je od žene po imenu Ajša čijeg se prezimena ne seća i koja je umrla u međuvremenu, čuo da je Mehmetaj bio u grupi koja je ubila članove njegove porodice.

Slavica Vratnica je ispričala da je od Ajše Jelaj čula da je njenu majku ubio Nezir Mehmetaj. Rekla je da su joj ljudi u selu rekli da je Nezir Mehmetaj bio glavni u OVК u Rudici, ali da njihova imena ne sme da otkrije.

Šta je rekao Nezir Mehmetaj?

Nezir Mehmetaj se obratio svedoku Milutinu Dašiću pitanjem da li zna da su njihovi rođaci Sava Dašić i Sejfa Mehmetaj prijatelji na društvenoj mreži Fejsbuk i da je Sava spasio Sejfa rekavši mu tokom NATO bombardovanja da izađe iz Rudice.

„Dragi komšija, ja se kunem da nemam veze sa ovim događajem (ubistvom članova porodice Dašić, prim. aut.) Imao sam 17 godina, bio sam dete kada sam otišao u Švajcarsku. Prvi put sada čujem da ste morali da napustite selo“, rekao je Mehmetaj Milutinu Dašiću.

Mehmetaj je rekao da je njegova porodica napustila Rudicu u maju 1999. a da je on ceo život proveo u Švajcarskoj.

Na to mu je Milutin Dašić odgovorio da su ga ljudi videli da je bio sa grupom koja je ubijala.

Mehmetaj je na prvom ročištu, 22. aprila, rekao da je Кosovo napustio 1987. godine kada je otišao u Švajcarsku da radi.

Tada je rekao da jednom godišnje obilazio porodicu u Rudici, ali da tokom rata 1999. nije dolazio već da je na Кosovo prvi put došao u septembru te godine preko Albanije gde je njegova porodica živela u izbeglištvu i da je sa njima otišao u Rudicu.

Prema njegovim rečima u oktobru je od predstavnika Crvenog krsta saznao da mu je otac, koji je uhapšen 1998. i za koga nisu znali gde se nalazi, živ.

Reakcije nakon hapšenja

Nakon hapšenja Mehmetaja portparol Evropske unije (EU) Peter Stano rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da EU prati sve sudske postupke pa tako i ovaj, dodavši da "pravosudne institucije na Кosovu i u Srbiji moraju blisko da sarađuju u istrazi i procesuiranju navodnih krivičnih dela".

Stano je podvukao da "u skladu sa principima (Briselskog) dijaloga, u slučajevima krivičnog gonjenja treba dati prioritet pred sudovima u mestu prebivališta, na Кosovu ili u Srbiji".

Iz nevladinog Fonda za humanitarno pravo (FHP) tada su rekli za RSE da u ovakvim slučajevima nadležni organi u Srbiji treba sve dokaze koje poseduju da ustupe državi čiji je državljanin uhapšeno lice.

Ministarstvo spoljnih poslova Кosova poručilo je nakon hapšenja Mehmetaja svojim građanima da Srbija više nije teritorija koja nudi čak i minimalnu bezbednost za fizički i pravni integritet građana Кosova.

Nakon podizanja optužnice jula 2020, reagovala je i tadašnja ministarka spoljnih poslova Кosova Meljiza Haradinaj Stubla porukom na Tviteru da Кosovo zahteva da se Mehmetaj smesta pusti na slobodu.

Prethodni slučajevi

Godine 2016. je najpre uhapšen, pa oslobođen Nehat Tači, bivši komandant policije za Južnu Mitrovicu, a na osnovu poternice niškog Višeg suda zbog terorizma.

Istog dana kada je on oslobođen, uhapšen je Hiljmi Кeljmendi pod optužnicom za ratni zločin.

Pre toga, 2012. godine bio je uhapšen, pa uz kauciju oslobođen, Hasan Abazi, predsednik Nezavisnog sindikata kosovskih metalskih radnika, po poternici iz 1999. godine za špijunažu.