Baze: Dobro je što Aljbin Kurti nije održao obećanja, njegove ideje su haotične

Novinar iz Albanije Mero Baze ocenio je da je kosovski premijer Aljbin Kurti pomogao Specijalnom sudu da iznese razloge zašto lideri nekadašnje OVK, koji su optuženi za ratne zločine, ne bi trebalo da budu pušteni na slobodu, prenosi Gazeta Ekspres.

Baze je u intervjuu za Periskopi prokomentarisao brojna politička dešavanja na Kosovu tokom 2022. godine.

Kao poznavalac političkih procesa na Kosovu, Baze se u kritičkom tonu osvrnuo i na predsednicu Kosova Vjosu Osmani i njene "napade" na Albaniju.

Prethodna 2022. godina obeležena je brojnim dešavanjima na Kosovu, nije nedostajalo susreta sa srpskom stranom, tenzija i protesta unutar Kosova. Kao neko ko poznaje procese na Kosovu, kako biste ocenili prethodnu godinu Kurtijeve vlade?

Protekla godina bila je prava slika onoga što zaista jeste, vladavina populističkih političara. Vidim dve pozitivne stvari vezane za upravljanje. Prvo dostignuće je to što vlada nije ispunila obećanja. Nisam zabrinut što Aljbin Kurti nije održao svoja obećanja. Bilo bi gore da ih je ispunio. Njegove ideje o razvoju Kosova su haotične, bez ikakve realne podrške ekonomskoj i finansijskoj realnosti Kosova i ekonomskom modelu tržišta. S tim u vezi, smatram pozitivnim i to što on nije insistirao na sprovođenju svojih ideja koje je imao kao opozicionar. S druge strane, štetno je što Aljbin Kurti svojim opozicionim izjavama pokušava da izazove konflikt, komplikuje odnose idejom da postoji međunarodna zavere protiv njega. Pošto je jednom pao sa vlasti posle sukoba sa SAD, sada svaki put kada ne uspe, nastoji da podigne tenzije. U stvari, on ne treba da bude svrgnut, već da bude uništen kao površan političar, bez stabilne vizije za budućnost Kosova. A to je ozbiljno. Velika je razlika na Balkanu između pada i propasti jednog destruktivnog političara. Političari koji ispadnu zbog sukoba sa zapadnom politikom na Balkanu postaju popularni. Nažalost, i kod Albanaca. Imamo sličnog Saljija Berišu u Albaniji. Njihovo uništenje mora da se dogodi pred albanskim društvom iz svakodnevnog i nemilosrdnog obračuna sa njihovim idejama, da bi se svima pokazalo koliko vrede. I u ovom aspektu, ova godina je takođe bila dobra godina protiv Aljbina Kurtija i za stvaranje realnije percepcije o njemu na Kosovu.

Koja su tri neuspeha i tri dostignuća Kurtijeve vlade ove godine?

Neuspeh u upravljanju situacijom na severu Kosova, neuspeh u odnosima sa zapadnom diplomatijom i neuspeh u borbi protiv korupcije su tri očigledna neuspeha. Što se tiče tri dostignuća Kurtijeve vlade, ne želim da budem previše ciničan, ali prvo najvažnije dostignuće je da je stavila štampu pod kontrolu, drugo dostignuće je da je pomogla da Specijalni sud obrazloži zašto vođe OVK ne bi trebalo da budu oslobođene i treće dostignuće je to što je izborila nezavisnost od Albanije tretirajući je kao neprijateljsku državu. To su dostignuća koja je sproveo Aljbin Kurti. Pošto ne živim na Kosovu, ne vidim nikakva druga dostignuće.

Premijer Kurti je više puta odbijao zahteve SAD i EU, kako vidite takav odnos prema međunarodnim partnerima, da li mislite da su odnosi Kosova sa njima narušeni i zašto je Kurti bio tako tvrdoglav prema njima?

Odbijanje preporuka SAD i Zapada u celini, da se formalni sukob oko registarskih tablica odloži, dovelo je do toga da Srbi napuste institucije Kosova, stvarajući opasan presedan koji će Kosovo koštati u svakom daljem koraku dok se ta otvorena rana ne ispravi. Ovo odbijanje donelo je i sukob oko izbora nametnutih na teritoriji koja ne priznaje vlast kosovske vlade i barikada koje praktično razdvajaju sever Kosova od ostatka Kosova. Ne znam koji je veći trošak Kosovo moglo da plati zbog ega premijera.

Poslednjih meseci francusko-nemački plan kružio je u nekoliko verzija, ali zvanična verzija nikada nije objavljena. Kako gledate na verzije koje su kružile u medijima? Da li je taj plan, kako se objašnjava, u interesu Kosova?

Ne treba da postanemo omniolozi i da proučavamo slova i zareze plana. Važno je da plan stvara bezbednosni okvir za međusobno poštovanje granica između Srbije i Kosova i otključava napore da se Kosovo odvoji. Ovo je dovoljno da se Kosovo bavi šumom, a ne granama, kako pokušava da se bavi aktuelna kosovska vlada. To je plan koji podržavaju SAD, i to bi bilo dovoljno da budemo sigurniji sa njim nego sa Kurtijevim idejama o trajnom sukobu.

Kako vidite kosovsku opoziciju?

Opozicija na Kosovu ima kompleks državotvornih partija i kao takve se ponašaju sa prema pitanjima koja se odnose na budućnost Kosova. Priča se, Krasnići daje podršku Kurtiju za barikade, ne pitajući ko je stvorio problem, Abdidžiku ga grdi kako treba da bude konstruktivan sa SAD i Zapadom, Ljimaj ili Haradinaj ga ohrabruju kao ratnici, itd. Dakle, postoji konstruktivan pristup, koji nije politički korektan. Ne kažem da se ponašaju kao Aljbin Kurti, koji nije ni poznavao državu Kosovo, ali ne treba davati kiseonik Vladi kada je ona kreator problema. Druga je stvar je ako je Kosovo pod agresijom ne krivicom vlade ili zbog njenih grešaka. Poslednje situacije su nastale zbog konfuzne politike Vlade i konfuznih reakcija.

Za ove dve godine Kosovo nije dobilo nikakvo priznanje, kako vidite spoljnu politiku Kosova? Mnogi kosovski analitičari su čak ocenili da je albanski premijer Edi Rama, taj koji obavlja ulogu ministra spoljnih poslova Kosova? Kako ocenjujete to?

Agresivna kampanja Srbije blokirala je priznanja Kosova. Iz tog razloga, francusko-nemački plan ima veoma pozitivnu dimenziju. Ne mislim da Edi Rama treba da preuzme ulogu ministra spoljnih poslova Kosova, iako Albanija ima obavezu da na svakom putu bude u korak sa Kosovom. Ali vlada Kosova, a posebno Ministarstvo spoljnih poslova i predsednica imaju neprijateljski pristup prema Albaniji. Tužno je to što je Ministarstvo spoljnih poslova Kosova izraslo u Tirani, ručajući svake nedelje sa Nedžmijem Hodžom do 1990. godine, a sada odbija da pozdravi albanske diplomate na Zapadu u zajedničkim aktivnostima u ime otrovnog pristupa vlasti. Albanije.

Vjosa Osmani je takođe pretvorila u popularan sport da prvo napada Albaniju, a zatim Srbiju. To je štetno za Kosovo, a ne za Albaniju. U Albaniji ih čak i ne shvataju ozbiljno, ne znaju ni ko su. Ali na Kosovu oni stvaraju osećaj sumornosti, jer stvaraju percepciju da ih je Albanija napustila. U stvari je suprotno. Albanske diplomate su dobrovoljno i diplomate Kosova i niko ne može da pronađe nijedan slučaj da je albanski diplomata naneo štetu Kosovu i da više ne koristi jezik predsednika ili ministra spoljnih poslova Kosova protiv Albanije.

U govoru krajem godine, predsednica Osmani je izazvala reakcije, jer je izjavila da je "vreme 'trgovinske granicama' prošlo", aludirajući na nekadašnju ideju predsednika Tačija. Kako ocenjujete ovaj diskurs Osmani?

Jedini slučaj kada su granice bile ugrožene su barikade koje su podignute zbog politike Vjose Osmani i Aljbina Kurtija. Kurti i Osmani imaju dužnost da budu "čuvari" Kosova, da predstavljaju državu Kosovo. A mi u Albaniji imamo poslovicu koja kaže "loš pas dovodi vuka u odgajivačnicu". Skoro da su doveli Srbiju na Kosovo. Ali, srećom, ovaj ustanak su ugasili Zapad i uglavnom SAD. Osmani tvrdi da su upravo te SAD htele da podele granice Kosova 2018. godine.

Da li su odnosi Kosova i Albanije ojačali za vreme Kurtijeve vlade i ako jesu, kada? Ako ne, zašto?

Na sreću, odnosi između Albanije i Kosova ne zavise od vlada, jer ne postoje komercijalni ili ekonomski odnosi na koje bi vlada Kosova ili Albanije mogle da utiču. Nažalost, odnosi Albanije i Kosova i dalje ostaju ljudski, a ne državni odnosi. Albanija ima zanemarljiv ekonomski bilans sa Kosovom i tržišnu orijentaciju svojih proizvoda koja nema nikakve veze sa Kosovom. Kosovo takođe. Sa Srbijom ima 70 odsto tržišta. U političkom aspektu, odnosi između vlada Kurtija i Rame su zamrznuti, i zatrovani megalomanskom težnjom Aljbina Kurtija da javno interveniše u političkom životu Albanije protiv Ramine vlade. Podsećam da je na prelazu iz 2018. u 2019, na vrhuncu veoma simpatičnog studentskog protesta protiv vlade, Aljbin Kurti došao i održao miting u Tirani, obratio se protestujućim studentima koji su pozivali na ostavku kosovskog ministra Bese Šahinija, kao i napada na Genta Cakaja, još jednog ministra Kosova u vladi Albanije. Pristalica nacionalnog ujedinjenja odjednom je postala potpaljivač političkih odnosa između dve zemlje. I nastavio je svoju glupost učešćem na izborima uz trikove nekih mitomanskih saradnika koje ima iz Albanije. Od tada su nastavljeni zlonamerni napadi na albansku politiku.

Istina je da je Edi Rama njegovu agresivnost poneo uz sportski duh, da ne kažem da ga je ismevao. Ali nije se sprdao sa Kosovom. Vlada Albanije je stala uz Kosovo u energetskoj krizi, snabdevajući ga energijom i boreći se na frontu međunarodne diplomatije za bilo koji njegov problem.

Jedan od događaja koji je izazvao senzaciju krajem ove godine je analiza (ako se tako može oceniti) Akademije nauka i umetnosti Kosova. U nekim delovima, ali posebno u poglavlju posvećenom politici Albanije, faktor albanske države viz-a-vi Kosova je ozbiljno kritikovan. Čini se da je najozbiljnija optužba u nalazu da "Albanija Kosovo vidi kao neku žrtvu" da na neki način, kako implicira analiza Akademije, zbog sukob na Kosovu „ne bi trebalo da ima dobre odnose sa Srbijom". Sadašnji albanski premijer Edi Rama, predsednik Hašim Tači, pa čak i lider Albanaca Severne Makedonije, gospodin Ali Ahmeti, tamo su teško optuženi. Da li ste pratili tu debatu? Kako ocenjujete tu analizu?

Video sam. Jedino što želim da kažem jeste da Kosovska akademija nauka pati od sindroma "slave" Akademije nauka Srbije, institucije koja se smatra rasadnikom srpskog nacionalizma i velikosrpskih ideja. Istina je da oni Srbi koji su pravili antialbanske doktrine, ali i protiv drugih naroda Balkana, Srbiji nisu dali ni slavu ni čast. Veliki je nesporazum je reći da su od Garašanina pa od Čubrilovića i Andrića ideje srpskih akademika protiv Albanaca učinile Srbiju većom i ponosnijom. Ne. Umanjili su je, smanjili kao teritoriju i osramotili je u očima sveta. Kod mnogih intelektualaca na Kosovu primetio sam neku vrstu fetišizacije Akademije Srbije kao "majke svih zala" prema Albancima. To je lažni mit. Srbi su imali velike intelektualce, ali ne i one koji su gradili fašističke platforme u ime Akademije. Veliki intelektualci su oni koji imaju kritičko mišljenje o pogrešnoj politici države i ne vode državu u ćorsokak.

Jedini savet koji imam za albanske akademike je da ne pokušavaju da imitiraju "slavu" koju imaju u svojim glavama za Akademiju Srbije i njenu ulogu u nacionalnom pitanju Srbije. Uništili su Srbiju. To su oni uradili. Na sreću, ti ljudi nemaju nikakav uticaj na politiku i društvo. Akademija nauka u Albaniji i na Kosovu je sovjetski atavizam koji nije zasnovan na nadmetanju naučnih vrednosti, već na odnosima sa politikom. To je više socijalna ustanova za bolje staračke plate.