Đurić: Poseban izazov ostaje pitanje Kosova

Ključni stubovi srpske spoljne politike ostaju jasni i nepromenjeni - evropske integracije kao strateški cilj, vojna neutralnost kao osnov bezbednosne politike i multivektorski pristup koji omogućava saradnju sa različitim globalnim akterima uz očuvanje sopstvenih interesa, poručio je danas ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić, uz napomenu da poseban i trajan izazov ostaje pitanje Kosova, ne samo kao političko-bezbedosno pitanje, već i kao faktor koji utiče na regionalnu dinamiku, međunarodni kredibilitet i unutrašnju koheziju društva. Zato je, dodaje, Srbiji potrebna diplomatija koja je profesionalna, disciplinovana, kadrovski osnažena i sposobna da istovremeno deluje u Briselu, Vašingtonu, Moskvi, Pekingu, ali i u Africi, Aziji, Latinskoj Americi, gde se sve češće odlučuje u okvitu multilateralnih institucija.

U intervjuu za Politiku, Đurić primećuje da su se svet i, naravno, evropski kontinent sa kojim Srbija i srpski narod dele i dobre i one manje dobre stvari, značajno promenili.

Krećemo se iz jednog unipolarnog koncepta ka multipolarnom svetu. Svi mi osećamo sukobe interesa i geopolitičke bitke velikih sila. Došlo je do formiranja tri bloka – kolektivni Zapad u konfontaciji sa Moskvom, Ruska Federacija sa državama koje je ekonomski i vojno podržavaju, a imamo i značajan broj zemalja koje se trude da ostanu izvan tog sučeljavnja. To se odražava na Srbiju i njeno najbliže okruženje na manje ili više direktan nčin, pri čemu ne mislim samo na vojni sukob Ruske Federacije i Ukrajine, oružane konflikte na Bliskom istoku i u Africi, tenzije u drugim regionima sveta, već i na klimatske promene, energetsku orijentaciju na smanjenje korišćenje fosilinih goriva i jačanje obnovljivih izvora energije. Među važnim faktorima je i dostupnost retkih metala kao i mnogi drugi, rekao je Đurić.

Kako biste opisali trenutno stanje srpske diplomatije u 2025. godini? Koji su ključni stubovi, a koji izazovi na kojima počiva naša spoljna politika?

Mnogo toga se poslednjih godina promenilo u poimanju uloge diplomatije. Danas srpsku diplomatiju ne čine samo zvanične državne institucije – predsednik, vlada i Ministarstvo spoljnih poslova, već i privreda, naučna i inovaciona zajednica, kultura, sport kao i digitalni javni prostor u kojem se oblikuju narativi o državama  njihovim politikama. Diplomatija je postala sveobuhvatni sistem upravljanja reputacijom, rizicima i partnerstvima.

Ključni stubovi srpske spoljne politike ostaju jasni i nepromenjeni: evropske integracije kao strateški cilj, vojna neutralnost kao osnov bezbednosne politike i multivektorski pristup koji omogućava saradnju sa različitim globalnim akterima uz očuvanje sopstvenih interesa. Najveći izazov predstavlja činjenica da se svet ubrzano pomera od jednopolarne ka multipolarnoj strukturi. Prostor za manevrisanje se suzio, a od država se sve češće očekuje jasno i isključivo svrtstavanje. Srbija, međutim, nastoji da odnose gradi pragmatično i racionalno – tamo gde postoji podudarnost interesa, uz jasno definisane crvene linije u pitanjima suvereniteta, teritorijalnog integriteta i bezbednosti.

Poseban i trajan izazov ostaje pitanje Kosova i Metohije, ne samo kao političko-bezbedosno pitanje, već i kao faktor koji utiče na regionalnu dinamiku, međunarodni kredibilitet i unutrašnju koheziju društva. Upravo zato Srbiji je potrebna diplomatija koja je profesionalna, disciplinovana, kadrovski osnažena i sposobna da istovremeno deluje u Briselu, Vašingtonu, Moskvi, Pekingu, ali i u Africi, Aziji, Latinskoj Americi, gde se sve češće odlučuje u okvitu multilateralnih institucija.

Koji su najveći izazovi s kojima se srpska diplomatija danas suočava? Posebno u kontekstu globalnh kriza poput rata u Ukrajini, situacije na Bliskom istoku i ekonomske nestablinosti?

Izazove bih sistematizovao u tri međusobno povezana kruga. Prvi krug se odnosi na ukupnu otpornost države. Savremena diploamtija podrazumeva ne samo klasično pregovaranje već i upravljanje reputacionim rizicima, strateške komunikacije, borbu protiv dezinformacija i jačanje institucionalne stabilnosti. U svetu u kojem se uticaj sve više ostvaruje putem informacija, finansija i tehnologije, sposobnost države da očuva predvidivost i pravnu sigurnost direktno utiče na ekonomiju, investicije i međunarodno poverenje.

Drugi krug je regionalni. Zapadni Balkan je prostor u kojem se globalna konkurencija često prelama preko lokalnih tema. Zato je naš pristup dvostruk, s jedne strane jačanje praktične saradnje – infrastruktura, energetika, trgovina, saobraćaj, upravljanje krizama, a sa druge, sprečavanje pogrešnih procena koje mogu dovesti do podizanja tenzija. Srbija nudi saradnju zasnovanu na interesu i uzajamnom poštovanju, ali istovremeno ostaje čvrsto opredeljenja za zaštitu svojih legitimnih interesa i bezbednosti svog naroda.

Treći krug je globalni. Rat u Ukrajini, nestabilnost na Bliskom istoku i ekonomske turbulencije utiču na tokove energenata, hrane, kapitala i industrijksih lanaca. Za Srbiju to znači da spoljna politika mora biti tesno povezana sa ekonomskom i energetskom strategijom: diverzifikacija izvora snabdevana, pristup novim tržištima, privlačenje investicija i očuvanje prostora za dijalog sa svim relevantnim akterima. U takvom okruženju, politika vojne neutralnosti i multivektorskog pristupa postaje zahtevnija nego ikada, ali istovremeno i važnija. Naš zadatak je da tu složenost pretvorimo u prednost – saradnju gradimo tamo gde je moguća, a državne interese branimo tamo gde je neophodno.

Kako srpska diplomatija doprinosi unutrašnjoj stabilnosti i ekonomskom razvoju zemlje?

Diplomatija je danas direktno povezana sa ekonomskim razvojem. Ona utiče na cenu kapitala, investicione odluke, pristup tržištvima, tehnološka partnerstva i kreditni rejting zemlje. Zato je naš cilj da Srbiju pozicioniramo kao stabilnu, predvidivu i pouzdanu državu – partnera na kojeg se može računati. U tom smilu, konkretan doprinos na kojem rade i predsednik i više ministarstava pa i naše je u oblasti investicija i izvoza. Diplomatsko-konuzlarn mreža sve više funkcioniše kao aktivan ekonomski servis: povezuje investitore sa institucijama u Srbiji, štiti interese naših kompanija u inostranstvu i otvara vrata novim tržištima. Poseban akcenat stavljamo na pozicioniranje Srbije u novoj industrijskoj geografiji Evrope, kroz modele nearshoring-a i friendshoring-a.

Sledeći važan element u ovom trenutku je energetska bezbednost. Stabilnost energetskog sistema nije samo ekonomsko, već i strateško pitanje. Diplomatija učestvuje u izgradnji partnerstava, pregovorima o dugoročnim aranžmanima i upravljanju rizicima koji proizilaze iz geopolitičkih tenzija.

Treći segment je tehnološka inovaciona diplomatija. Srbija jača svoju poziciju kroz digitalizaciju, razvoj IKT sektora, naučno-tehnološke parkove i data infrastrukturu. Zemlja koja raspolaže znanjem i tehnologijom ima veću otpornost i jaču pregovaračku poziciju. Srbija u decembru završava uspešno jednogodišnje predsedavanje Globalnim partnerstvom za veštačku inteligenciju. Ovo nije previše poznato izvan stručnih krugova, ali je veoma važno. Posebno mesto zauzima rad sa dijasporom, koja predstavlja strateški resurs – ne samo finansijski, već i kroz znanje, kapital i kontakte. Naš cilj je da dijaspora bude dvosmeran most između Srbije i sveta.

Šta su očekivanja za srpsku diplomatiju u narednim godinama? Sada je očigledno da 2025. godinu nećemo završiti sa konkretnim napretkom ka EU?

Punopravno i ravnopravno članstvo u EU ostaje spoljnipolitički prioritet Srbije. Taj proces, međutim, danas nije isključivo tehničkom pitanje, već u velikom meri političko. Iako Srbija u pojedinim oblastima ispunjava neophodne uslove, tempo procesa zavisi i od unutrašnjih dinamika u samoj Uniji, bilateralnih pitanja i šire bezbednosne procene evropskih partnera. Srbija insistira na principu predvidivosti i merljivosti procesa. Ne tražimo privilegije, već jasan i kredibilan okvir u kojem se rezultati vrednuju, a politička pitanja ne pretvaraju u trajne blokade. Istovremeno, smatramp da je Zapadni Balkan za EU pitanje strateške stabilnosti, a ne administrativne procedure.

Zato ćemo nastaviti reforme zbog naših građana i sopstvene budućnosti, uz istovremeno jačanje međunarodnih kapaciteta Srbije. Odgovorna država ne može svoju budućnost graditi na neizvesnosti tuđih političkih ciklusa, već mora biti spremna za različite scenarije.

Koji su dugoročni ciljevi srpske diplomatije? Kako ćemo se pozicionirati u svetu sutrašnjice, recimo do 2030. ili 2040. godine?

Dugoročni cilj srpske diplomatije je da Srbiju pozicionira kao stabilnu, modernu i međunarodno relevantnu evropsku državu. Srednjoročno, nastavljamo reforme neophodne za članstvo u EU i izgradnju institucionalnih kapaciteta za preuzimanje obaveza koje članstvo nosi. Paralelno, Srbija mora obezbediti energetsku i ekonomsku sigurnost u svetu u kojem su energija i resursi ponovo postali geopolitičko pitanje. Cilj je da Srbija postane tehnološki i logistički čvor regiona – zemlja koja je integrisana u evropske lance vrednosti, ali i sposobna za inovacije i izvoz znanja

Regionalno, Srbija želi da bude faktor stabilnosti, ali i inicijator saradnje. Dugoročno, do 2040. godine, naš cilj je država sa snažnim institucijama, očuvanim identitetom i društvom koje je otvoreno za nove generacije i izazove.

Na kraju, šta biste poručili srpskom narodu o budućnosti naše diplomatije?

Srpska diplomatija ulazi u period u kojem su znanje, profesionalizam i istrajnost ključni resursi. Zato radimo na kadrovskom podmlađivanju i jačanju kapaciteta, spajajući iskustvo naših diplomata sa energijom novih generacija. Pokrenuli smo kampanju „Budi srpski diplomata“ kako bismo najbolje mlade ljude privukli u službu države.

Unapređivaćemo mrežu diplomatsko-konzularnih predstavništava tamo gde to ima jasan politički, ekonomski i konzularni smisao, uz korišćenje savremenih i fleksibilnih modela saradnje. Nastavićemo da jačamo ulogu žena u diplomatiji, jer institucija koja prepoznaje taletan i rezultate postaje snažnija i otpornija.

U svetu velikih pritisaka i brzih promena, Srbija mora ostati dosledna miru, međunarodnom pravu i sopstvenim interesima. Zadatak diplomatije je da širi prostor mogućeg – da otvara vrata, gradi partnerstva i obezbedi da Srbija bude poštovana zato što je kredibilna, stabilna i odgovorna država.