Đurić: Srbija ima svoju poziciju kada je reč o KiM i o vojnoj neutralnosti, to se ne dovodi u pitanje

"Mi u Brisel ne idemo sa ispruženom rukom, već kao stari državotvorni narod koji želi ravnopravno mesto za stolom evropske ideje i istovremeno očekujemo punopravno članstvo. Ne želimo da budemo zemlja drugog reda unutar unutar EU" - ovako u podkastu "Novosti", šef diplomatije Srbije Marko Đurić sumira spoljnu politku Srbije i evropski put, pritiske da Srbija promeni kurs i poziciju neutralnosti, nakon šest međunarodnih velikih samita i brojnih bilateralnih susreta koje je imao u proteklih mesec dana.

Sa kakvim se sve izazovima Srbija suočava da bi sačuvala neutralnu poziciju i kako se Srbija pozicionira prema inicijativama EU u pogledu zajedničke bezbednosne politike?

Srbija ima svoj strateški cilj koji je usvojen političkom većinom, a to je punopravno članstvo u EU. Moja procena je da je u našem interesu da imamo takvu poziciju, ne samo iz ekonomskih razloga. Kao što je Njegoš govorio, "čaša meda ište čašu žuči", mi u EU imamo zemlje koje imaju suprotan stav kada je reč na primer o KiM i našem nacionalnom pitanju, ali mi tražimo način da unapredimo odnose sa njima da bismo ostvarili neke ustupke za naš narod. Moja pozicija ministra spoljnih poslova nije da govorim ono što je blisko našem srcu, već da radim u interesu Srbije, a u interesu Srbije je da se grade bolji odnosi sa EU. Kada je reč bezbednosnoj politici EU, mi se trudimo da se usaglasimo sa svim onim sa čime možemo da se usaglasimo. Kada oni budu odlučili da nas prime u punopravno članstvo u EU, tada ćemo se i usaglasiti 100 odsto.

Prisustvovali ste Nato samitu u Vašintonu, da li je bilo pritisaka po pitanju neutralne politike Srbije?

Mislim da je važno da učestvujemo u tim samitima, imamo Nato na svojoj teritoriji, važno je da imamo dobre odnose. Mi se na KiM oslanjamo na Kfor. To je bila dobra prilika da se upoznam sa ministrima država koje ne misle isto kao mi o ključnim temama, ali sa kojima je važno da razvijamo novo poverenje. Srbija ima svoju poziciju, ne samo kad je reč o KiM, već i vojnoj neutralnosti i to se ne dovodi u pitanje. Mislim da je u našem državnom i nacionalnom interesu saradnja sa Natoom bude odlična.

Bili ste u Briselu, vratili ste se iz dvodnevne posete Italiji. Razgovarali ste o poziciji srpskog naroda na KiM. Kakva je sudbina pregovora o KiM na čemu će se insistirati?

Mislim da je vrlo važno što zvanična poseta Srbije Italiji se dešava na 145 godišnjicu srpsko-italijanskih odnosa, 15 godina strateškog partnerstva sa prvom zemljom prvom zemljom unutar EU. Za samo 24 sata, predsednik Vučić je otvorio dve italijanske fabrike u Srbiji. Odnosi sa Italijom su za nas važni, jer je to zemlja sa ogromnim političkim uticajem u EU. Italija je prisutna na KiM, njihovi vojnici čuvaju manastir Visoke Dečane. Nama je potrebno razumevanje za poziciju Srbije u dijalogu. Tu nisam optimista, mislim da Kurtijev režim ne želi dijalog, normalizaciju odnosa, već želi da zloupotrebi geopolitičku tešku situaciju u Evropi, da pokuša etnički da očisti KiM od Srba. Da stvori sliku u ogledalu sliku jednog od najtežih perioda u istoriji KiM i baš na taj način predstavlja sagovornicima kolika je teška situacija.

Kako će se Srbija nositi sa pritiscima u kontestu Kosova i Metohije?

Odgovor Srbije ima više nivoa, pre svega materijalna briga našim ljudima na KiM, naš narod mora da ima materijalne pretpostavke da opstane, čak i sada kada Kurti anticivilizacijski blokira novac, Srbija nalazi način da ga obezbedi. Najvažnije je da Srbija danas ima novca za podršku da materijalno mogu da opstanu. Ono što je sve teže jeste bezbednosni opstanak. Centar problema je u jednom destruktivnom pristupu Kuritjevog režima koji ne nailazi na dovoljno čvrst odgovor međunarodne zajednice.

Nedavno je potpisan memorandum između Srbije i EU o starteškom partnerstvu u održivim sirovinama? Šta građani mogu da očekuju?

Mislim da je od velikog značaja to što kada su u pitanju resursi, Srbija ima hrabrosti i ozbiljnosti da razmatra na koji način to može da doprinese našem geopolitičkom pozicioniranju. Mi živimo u svetu tehnološkog razvoja razvoja, u kom je ta borba za oskudne resurse, toliko velika. Da se ne lažemo, sa ili bez bez naše saglasnosti, ovako mala zemlja kao što je Srbija našla bi se pre ili kasnije na udaru ogromnih pritisaka da se dođe dođe tih sirovina. Neuporedivo je odgovornije i bolje da to bude na naš državni način regulisano. Ovaj sporazum pokazuje da Srbija već na taj način koristi to bogom danom bogatstvo kao instrument uticaja, da zahvaljujući tome možemo da ostvarimo brže neke od naših strateških ciljeva. Vidite sa kolikom nervozom su centri regiona i zavišću dočekali to da Srbija odjednom ima dar sa neba, zlatnu kartu u svojim rukama. Razumem da se ovde vodi jedna žustra debata o ekploataciji litijuma, koja je razumljiva i treba da se postvljaju pitanja, ali treba da se oštro borimo protiv kamapanje laži. 

Vaš mandat ambasadora u SAD se završio, poznavajući društvene prilike, šta očekujete od američkih izbora? Kako vidite povlačenje Džozefa Bjadena iz kamapnje i nominaciju Kamale Haris?

Mi kao država Srbija nemamo omiljenih strana strana niti možemo da imamo izabranu stranu, kao što očekujemo da ni strane države nemaju svoje favorite na srpskim izborima. Drago mi je što vidimo da su Srbi u Americi počeli da se organizuju politički. Oni tamo razmišljaju koji političar bi mogao da pomogne srpskim interesima, kojima je stalo da budu most između Amerike i Srbije. Predsednik Vučić i ja smo u februaru razgovarali sa nekim od najozbiljnijih analitičara u Americi i tada sam prvi put čuo da bi Kamala mogla da postane kandidat. Biće neizvesna utakmica do samog kraja, i jedna i druga strana imaju velike finansijske resurse, ogroman motiv da se bore za to da u tih šest prelomnih država pridobiju podršku i u tom segmentu s obzirom na to da Srbi žive u tim sredinama, odjednom srpski glas na američkim izborima postaje važan. Ne treba da mislimo da će se pobedom jedne ili druge strane na američkim izborima, kad je reč o odnosu prema Srbiji i o nekim ključnim nacionalnim temama, promeniti toliko radikalno koliko bi možda svako od nas poželeo. Voleli bismo da vidimo novog predsednika SAD, ko god bude bio, vrlo brzo u Beogradu.

Kako ste doživeli pokušaj atentata na republikansog kandidata Donalda Trampa?

Gospodin Tramp je doživeo takav udarac od koga bi se malo koji političar tako brzom energijom oporavio. On je pokazao da ga to nije pokolebalo i to izaziva poštovanje. Primećujem da počinjemo da živimo u eri atentata, razmišljam o tome koliko u našoj zemlji i regionu mnogo zavisi od hrabrih pojedinaca, da ne bih izgovarao ime, svi znaju na koga mislim, koji imaju i autoritet, harizmu i spremnost da menjaju stvari. Nadam se da svi koji treba da se bave bezbednošću, dovoljno vode računa o tome da se kod nas to takve stvari takve pretnje na vreme identifikuju i uklone.

Kako komentarišete pretnje koje se upućuju predsedniku Vučiću?

Svi se izvinjavaju i govore o lošoj političkoj klimi kada se nešto desi, ali do incidenata nemilice dehumanizuju, ne samo u ovom slučaju predsednika Vučića, nego i bukvalno celokupno njegovo porodično okruženje ili sve one za koje se proceni da su mu istinski politički podrška. Generalno je ta vrsta propagandne dehumanizacije ponovo postala dominantna na društvenim mrežama koje su taj novi medijum. To doprinosi polarizaciji, slabi državu. Bilo bi idealno ako bi politički zaista neuporedivo odgovornije počeli da se ophodimo jedni prema drugima.

Kakva su vaša očekivanja od naših olimpijaca?

Istinski navijam za našu olimpijsku reprezentaciju. Pratiću košarku, sve kolektivne sportove i naravno, Noleta. Ali ono što hoću da naglasim, koliko je državi sada važno koliko ćemo medalja da vratimo, to nije bila tema pre 10, 15 godina. Predsednik Vučić je dao da se uloži neuporedivo više novca u nekim iznosima bez presedana.