Hargrivs: Rešenje za srpske škole i zdravstvene ustanove na Kosovu kroz osnivanje ZSO

Britanski ambasador na Kosovu, Džonatan Hargrivs, ocenio je da je pitanje srpskih obrazovnih i zdravstvenih institucija na Kosovu izuzetno osetljivo i da se rešenje za njega mora pronaći kroz osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom, prenosi RSE.

Hargivis je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa rekao da zajedno sa drugim međunarodnim partnerima deli zabrinutost zbog postupaka Kurtijeve vlade na severu u proteklih nekoliko meseci.

Rekao je da je zabrinut i kada čuje ljude kako dovode u pitanje „temelj države Kosovo koja je zasnovana na Ahtisarijevom planu“, ističući da Ujedinjeno Kraljevstvo pruža pomoć Kosovu upravo na tim temeljima.

Komentarišući akcije vlade koju predvodi premijer Kurti u vezi sa obrazovnim i zdravstvenim institucijama na severu rekao je da rešenje treba da se donese kroz Zajednicu opština sa srpskom većinom.

Takođe je pozvao sve strane da dozvole Ustavnom sudu da obavlja svoj posao, da nedvosmisleno poštuju njegove odluke i da omoguće funkcionisanje Skupštine, izbor vlade i predsednika početkom proleća.

Svakog dana čekamo još jednu odluku Ustavnog suda, u vezi sa konstituisanjem Skupštine i pitanjem izbora zamenika predsednika iz zajednica. Kakva su vaša očekivanja?

Što se tiče Ustavnog suda, svi željno iščekujemo odluku sledeće nedelje i nadam se da će Sud moći da je donese na vreme. Naravno, ne znam kakva će biti i ne mislim da iko od nas zna sa sigurnošću. Mislim da je najvažnije da sve uključene strane shvate to veoma ozbiljno, da javno izjave da će sprovesti sve što Sud predloži ili naloži i, pre svega, da deluju na sprovođenju toga.

U ovoj situaciji, bez Skupštine i pune vlade, već smo veoma dugo i to u interesu Kosova. I mislim da je sada zaista hitno. Dugo je bilo hitno da se Skupština pravilno formira i da se uspostavi funkcionalna vlada.

Mislim da Kosovo gubi tokom ovog perioda, nemajući pun i kredibilan međunarodni glas. Koliko ja razumem, skoro milijardu evra grantova i kredita je blokirano u Skupštini. Takođe, postoji mnogo zakona koje treba usvojiti. Dakle, narod Kosova gubi zbog nedostatka pune Skupštine i vlade.

Ali zašto Ujedinjeno Kraljevstvo oseća potrebu da naglasi poštovanje odluka Suda? Da li postoji zabrinutost da ih neki neće poštovati?

Naravno, to je suštinski deo Ustava Kosova i ključni element sprovođenja vladavine prava, u kojem je Kosovo postiglo veliki napredak u poslednjem periodu. I to je nešto na šta Kosovo treba da bude veoma ponosno. Od sticanja nezavisnosti postignut je značajan napredak u snažnoj primeni vladavine prava.

Zabrinuti smo, kao i drugi, zbog nekih izjava koje su izrečene o Ustavnom sudu i posledica koje bi one mogle imati - da li bi Sud mogao pravilno da obavlja svoj posao i da li bi njegove odluke bile u potpunosti poštovane. Dakle, zaista se nadam i očekujem da će sve političke stranke i celo društvo dozvoliti Sudu da radi i, što je najvažnije, da sprovodi odluke koje donese.

Da li mislite na govor koji koristi pobednička stranka Aljbina Kurtija?

Mislim da je veoma važno da sve stranke jasno stave do znanja da su, bez obzira na politička uverenja, na istoj strani kada je u pitanju Ustavni sud - da ga puste da radi svoj posao i da poštuju njegove odluke.

Koje rizike vidite ako se ovaj zastoj produži?

Mislim da postoji mnogo rizika. Jedan od njih ima veze sa vremenom. Zaista nam je potrebno da Skupština bude funkcionalna i da bude u stanju da izabere novog predsednika početkom proleća. Kosovu je svakako potreban odobren budžet. Takođe, mora biti aktivno na međunarodnoj sceni.

Radimo sa Kosovom već mnogo godina, ne samo ovde, već i na međunarodnom nivou. Želimo da vidimo Kosovo kao deo više međunarodnih organizacija. Želimo da ga vidimo kao partnera u evropskoj bezbednosti. Želimo da vidimo Vladu Kosova kako sprovodi stvari koje su zaista važne za sve ljude koji žive na Kosovu. Sve to je sada blokirano. Ne mislim da je to u interesu Kosova.

Ali čuli smo i opciju održavanja još jednog kruga izbora. Može li Kosovo to sebi priuštiti?

Ako su izbori potrebni i ako stranke zaključe da su neophodni da bi se situacija pomerila napred, onda neka se održe. Pre svega, mislim da je veoma važno da lokalni izbori prođu dobro. Veoma naporno radimo sa (Centralnom) izbornom komisijom i drugim relevantnim institucijama kako bismo osigurali da se lokalni izbori pravilno organizuju. Nadam se da će tako i biti.

Zaista se nadam da će mnogi građani širom zemlje učestvovati, kao i da će rezultati biti poštovani i sprovedeni. Mislim da je to prvi korak. Ako zatim postoji potreba za novim nacionalnim izborima, jer su oni jedini način da Kosovo izađe iz trenutne pat pozicije, neka se održe. Uveren sam da bi sve stranke i institucije organizovale takve izbore barem jednako dobro kao izbore prošlog februara.

Gde vidite glavnu odgovornost kada je u pitanju rešavanje ove pat pozicije?

Mislim da je ovo prisutno kod svih političkih stranaka. Naravno, postoje pravna i institucionalna pitanja, i to je posao Ustavnog suda. Međutim, potrebna je kombinacija pravnih i političkih pristupa. Ne mislim da ćemo ovo prevazići osim ako stranke ne urade ono zbog čega je kosmopolitski sistem izgrađen - da ljudi i stranke rade zajedno, da pronađu politička rešenja u interesu zemlje, poštujući i sprovodeći Ustav.

Zato pozivam sve političke stranke da zajedno pronađu sva moguća rešenja. Ne znam koja je najbolja kombinacija, ali verujem da je, pored poštovanja zakonskih procedura, potrebno mnogo rada i mnogo političke hrabrosti od strane lidera ove zemlje. Znam da nije lako i da je situacija teška za svakog od njih, ali upravo ta politička hrabrost, da se naprave kompromisi i da se zajedno radi u interesu zemlje, je ono što nam je potrebno.

Ranije ste pomenuli jezik koji se koristi. Kritike prema Ustavnom sudu su upravo ono što je podstaklo Sjedinjene Države da obustave planirani strateški dijalog sa Kosovom. Mere EU prema Kosovu, nametnute pre dve godine, i dalje su na snazi. Kakvo je trenutno partnerstvo ili odnos između Ujedinjenog Kraljevstva i Kosova?

U ovoj zemlji sam 18 meseci. Izuzetno sam privilegovan što sam ovde, u ovoj ulozi, kao britanski ambasador. Prva stvar koja me je pogodila, na gotovo svakom sastanku koji sam imao tokom mog boravka ovde, jeste dubina i toplina odnosa između Kosova i Ujedinjenog Kraljevstva. Taj odnos datira još iz 1999. godine, kada su britanske trupe bile među prvima koje su stigle kao deo NATO operacije.

Ujedinjeno Kraljevstvo je 20008. bila prva zemlja koja je priznala nezavisnost Kosova. Dugo i duboko smo sarađivali u oblasti bezbednosti, i verujemo da Kosovo treba da bude, i jeste, nezavisna i suverena zemlja. Dakle, odnos između Ujedinjenog Kraljevstva i Kosova je veoma jak, na šta smo veoma ponosni i što ćemo nastaviti da negujemo.

Ipak, imamo neke zabrinutosti koje delimo sa drugim međunarodnim partnerima. Pomenuo sam neke od njih u vezi sa formulacijama prema Ustavnom sudu, i javno ih izneo. Takođe sam izrazio zabrinutost zbog određenih akcija preduzetih, posebno na severu Kosova u poslednjih nekoliko meseci, koje nisu sprovedene u potpunoj konsultaciji sa pogođenim zajednicama, a koje su podstakle strah i nestabilnost u tim zajednicama.

Zabrinut sam kada čujem ljude kako dovode u pitanje temelje ove države, koja je, iz naše perspektive, zasnovana na Ahtisarijevom planu, kako je izraženo u Deklaraciji o nezavisnosti i Ustavu. To predstavlja fundamentalnu vezu između naših zemalja, jer je upravo na tom temelju zasnovana naša ključna pomoć Kosovu u sticanju priznanja od preko 100 država.

Da li mislite da se Kosovo ne oslanja dovoljno na to?

Zabrinut sam kada čujem ljude kako otvaraju tu diskusiju, jer smatram da je izuzetno važno da Kosovo nastavi da se oslanja na temelje koji su omogućili međunarodno priznanje države. Posebno je važno zaštititi prava nevećinskih zajednica, što je bila srž sva tri dokumenta koja sam prethodno pomenuo.

Želeli bismo da vidimo aktivniju primenu tih principa - pravu zaštitu prava nevećinskih zajednica, sa stvarnim i konkretnim akcijama. To je ključno kako bi sve nevećinske zajednice koje žive u ovoj zemlji osećale da su istinski zaštićene, da imaju budućnost ovde i da su zaista deo Kosova.

Verujem da ste ove poruke preneli premijeru u tehničkom mandatu Kurtiju tokom vaših sastanaka. Da li vidite spremnost?

Mislim da su me ljudi često čuli kako ove stvari iznosim u javnosti, a, naravno, isto govorim i privatno. Ohrabrilo me je ono što je premijer rekao u svojoj video-poruci srpskoj zajednici pre oko nedelju dana, gde je istakao svoju posvećenost zajednici kosovskih Srba, posebno saradnji sa novim gradonačelnicima kosovskih Srba, ukoliko i kada budu izabrani, posebno u četiri severne opštine.

Premijer je govorio o iskrenim razgovorima sa njima o odlukama koje bi mogle uticati na njihove živote. Ono što sam čuo bilo je zaista ohrabrujuće. Ono što bismo želeli da vidimo sada, i u narednim mesecima i godinama, jesu dela, izvan reči, koja zaista pokazuju da on i vlada ozbiljno misle ono što govore. Da kosovski Srbi i druge nevećinske zajednice osete da je Kosovo mesto gde imaju budućnost, sa jednakim pravima na usluge i zaštitu kao i svi ostali.

Da li verujete da bi ovo trebalo da bude među prioritetima sledeće vlade? I koje druge prioritete mislite da bi sledeća vlada trebalo da ima?

Svakako mislim da je ovo jedna od zaista važnih tema, i ona na koju se mi, kao međunarodna zajednica, mnogo fokusiramo, iz razloga koje sam već pomenuo – jer je bila toliko fundamentalna za temelj našeg odnosa. Naravno, sada sam srećan što mogu da kažem da sam posetio skoro svaku opštinu na Kosovu, ostalo mi je samo nekoliko koje treba da obiđem. Tokom mojih poseta razgovarao sam sa gradonačelnicima i lokalnim stanovništvom. Naravno, čujem i mnoge druge stvari koje ih brinu, kao što su upravljanje vodom i otpadom.

Čujemo ovo tokom predizborne kampanje...

Tačno. Čujem ljude kako govore o kvalitetu obrazovanja. Čujem i mlade, kao prošle nedelje na jednom događaju Berlinskog procesa ovde, kako pričaju o tome šta ih motiviše da ostanu, rade i budu produktivni u ovoj zemlji, umesto da veruju da bi negde drugo mogli imati bolji život. Često razgovaram i sa ženskim grupama koje su zabrinute zbog rodno zasnovanog nasilja. Postoji mnogo pitanja kojima se svaka nova vlada mora ozbiljno pozabaviti, pored fundamentalnih stvari koje, kao što sam već naglasio, čine temelj ove zemlje.

Šta je sa dijalogom sa Srbijom? Okolnosti, kako u Srbiji tako i na Kosovu, ne deluju pogodno za nastavak ovog procesa. Kako ovaj proces može napredovati, sa vaše tačke gledišta?

Nije tajna da trenutno stvari ne napreduju baš brzo. To i nije iznenađujuće, s obzirom na nedostatak funkcionalne Skupštine i punopravne vlade. Takođe razumemo da se u Srbiji dešava mnogo događaja koji privlače veliku političku pažnju. Dakle, razočaravajuće je i zabrinjavajuće što dijalog trenutno stagnira. Ipak, EU ima odličnog specijalnog predstavnika i veoma sposoban tim, za koje znam da vredno rade na pripremama terena za trenutak kada se ukaže bolja prilika za napredak. Velika Britanija je svakako posvećena podršci EU u tom procesu. U međuvremenu, važno je osigurati da uslovi na Kosovu budu što bolji, kako bi se stvorilo dobro okruženje za dijalog. To je nešto što Kosovo može da uradi, bilo kroz bilateralne ili trilateralne razgovore. Međutim, osnova za uspešan dijalog u velikoj meri zavisi od uslova na terenu, što smatram da je u rukama Kosova i njegove vlade.

Da li izručenje Milana Radoičića treba da bude uslov za nastavak dijaloga? Da li smatrate da je ovo legitiman zahtev?

Mislim da je veoma važno da se Milan Radoičić i ostali počinioci napada u Banjskoj što pre izvedu pred lice pravde.

Gde?

Mislim da je to pre svega stvar srpskih vlasti i da o tome dosledno i redovno razgovaramo sa srpskim vlastima. Ne želim da ulazim u to šta će se dalje desiti, jer smatram da je, pre svega, posao srpskog pravosudnog sistema da se time bavi. Ipak, zaista je važno da se to dogodi. Ne možemo nastaviti sa nekažnjivošću za taj strašni napad - mora se preduzeti akcija protiv gospodina Radoičića i njegovih saradnika.

Dakle, kažete da bi premijer u tehničkom mandatu Kurti trebalo da se pridržava tog uslova?

Nisam mislio na da li bi to trebalo da bude uslov za dijalog. Mislim da je to proces koji mora da se desi. Takođe, mislim da što se pre Kosovo i Srbija vrate na pravi put, sa konstruktivnim dijalogom između njih, to će biti bolje za narod Kosova.

Trenutno se vodi i diskusija, a pomenuli ste poruku premijera srpskoj zajednici prošle nedelje, o integraciji zdravstvenog i obrazovnog sistema. Lider Srpske liste Zlatan Elek rekao je da je ovo, na neki način, crvena linija za njih. Kako vidite ovaj proces? Da li ste uključeni u razgovore sa kosovskom vladom o ovome?

To je veoma osetljiva tema i, naravno, svaka porodica će veoma ozbiljno razmotriti kvalitet obrazovanja i zdravstvene zaštite - odakle će dolaziti, kako će se pružati, kako će se finansirati i kako će njihova deca nastaviti da imaju pristup tim uslugama. Dakle, ova dva pitanja su izuzetno osetljiva i, istovremeno, od velikog značaja za ljude širom Kosova, važna za porodice širom zemlje. Trenutno ove usluge pružaju srpske strukture. Uvek smo zastupali stav da bi primarni način na koji bi trebalo da se upravljaju i regulišu, u okviru pravnog okvira Kosova, bio kroz dogovoreni mehanizam Zajednice opština sa srpskom većinom. I dalje verujemo da je krajnji cilj postizanje sporazuma, formiranje i sprovođenje Zajednice koja nadgleda ove usluge.

Da li se slažete da ove usluge treba rešiti u okviru Udruženja, kako je predviđeno u nacrtu statuta koji je predstavljen premijeru Kurtiju?

Ali nakon onoga što se dogodilo na severu u poslednje dve godine, čini se da dijalog, komunikacija, nikada nisu bili dalje između lokalnih Srba i zvaničnih vlasti u Prištini. Lider Srpske liste je već izjavio da su to crvene linije. Koji bi bio način da Vlada Kosova pristupi ovim ljudima, da možda povrati njihovo poverenje i da otvori diskusiju o ovom pitanju?

Svakako ne tvrdim da je to lako, i mi u Ujedinjenom Kraljevstvu imamo iskustvo sa zajednicama koje dugo nisu verovale jedna drugoj, naravno, mislim na situaciju u Severnoj Irskoj. Vremenom su pronađeni načini da ove zajednice uspostave bolje oblike dijaloga.

Mislim da je ključna upotreba različitih mehanizama za iskrene razgovore, bilo preko političkih predstavnika, bilo preko civilnog društva i drugih autentičnih predstavnika zajednica. Još važnije, Kosovo, kako mi se često kaže i sa čim se slažem, ima veoma dobar pravni okvir za zaštitu prava nevećinskih zajednica. Okvir postoji, ali ono što nije uvek slučaj jeste njegova implementacija na jasan, pristupačan i održiv način.

Postoje veoma korisne institucije i mehanizmi koji mogu pomoći u tom pogledu, na primer, Policijski inspektorat, koji je dobro organizovan, ali mora biti još pristupačniji i brže reagovati na žalbe. Uloga ombudsmana je takođe izuzetno važna. Tu je i Kancelarija za pitanja zajednica pri kabinetu premijera, koja bi trebalo da se bavi jezičkim pitanjima, zatim Kancelarija poverenika za jezike i mnogi drugi.

Ove strukture postoje, ali često su prisutni prazni kapaciteti, nedostatak finansiranja ili prepreke za zajednice da im pristupe ili da tačno znaju kako funkcionišu. Zato smatram da postoji mnogo praktičnih koraka koji se mogu preduzeti, pored reči i dobrih izjava o nameri, koji bi zaista pokazali da kosovske vlasti žele da olakšaju kosovskim Srbima da se osećaju delom ove asocijacije.

Čini se da dijalog sa Srbijom ometa napredak Kosova ka novim priznanjima i članstvu u raznim organizacijama, kao što su Savet Evrope, ili čak Nato. Ako Srbija nastavi da ne sarađuje – ovo je pomalo hipotetički – ali ako Srbija nastavi da ne sarađuje, da li postoji tačka kada će međunarodna zajednica reći „dosta je odlaganja za Kosovo, hajde da mu pomognemo da krene napred“?

Srbija i Kosovo su preuzeli obaveze u različitim tačkama tokom ovog procesa dijaloga, kako bih ga ja nazvao, tokom godina, i želeli bismo da vidimo da obe strane, i Srbija i Kosovo, u potpunosti sprovedu te obaveze. To znači da Srbija, naravno, ima odgovornost za stvari na koje se obavezala, ali i Kosovo mora da krene napred sa stvarima na koje se samo obavezalo.

Mislim da je to najbolji način da Kosovo postigne veći napredak ka institucijama u kojima želimo da ga vidimo. Želimo da Kosovo bude deo Natoa. Želimo da Kosovo bude deo Evropske unije. Želimo da Kosovo bude deo Saveta Evrope. Često branimo slučaj Kosova, ali je teže kada postoje zemlje koje prate dešavanja i vide da neke obaveze još nisu ispunjene. Teže nam je da ubedimo druge da Kosovo treba da postane deo međunarodnih „klubova”, ako ne ispuni obaveze koje je samo preuzelo.

Ono što mislim da je zabrinjavajuće za mnoge ljude u ovoj zemlji i što je, kao što sam pomenuo na početku diskusije, suštinsko za naš odnos, jeste bezbednost naroda Kosova. Po mom mišljenju, najbolji način da se narod ove zemlje oseća bezbedno jeste da Kosovo bude član međunarodnih organizacija koje garantuju tu bezbednost.

Voleo bih, kao što sam rekao, da vidim kako Kosovo napreduje ka Natou. Voleo bih da vidim kako Kosovo igra još veću ulogu u onome što ponekad nazivamo „izvozom bezbednosti“. Kosovo ima izvanredne kapacitete i sposobnosti, na kojima zajedno radimo, na primer u operaciji Interfleks, gde su Kosovske bezbednosne snage pomagale u obuci Ukrajinaca.

Zato mislim da je u interesu Kosova da preduzme korake koji omogućavaju da postane deo ovih međunarodnih organizacija. Ali Kosovo takođe mora biti u stanju da ubedi postojeće članove da može biti njihov deo.

Pošto ste pomenuli bezbednost, Ujedinjeno Kraljevstvo je, na neki način, izrazilo zabrinutost pre incidenta u Banjskoj. Znam da je prethodni ambasador u jednom intervjuu rekao da je zabrinut zbog onoga što bi se moglo dogoditi u narednim nedeljama – a onda se dogodila Banjska. Kako biste opisali trenutnu bezbednosnu situaciju na Kosovu?

Mislim da je trenutno na površini mirno i nadam se da će tako i ostati. Ipak, postoji određena krhkost koje moramo biti veoma svesni. Banjska i drugi incidenti pokazali su da uvek postoji ranjivost na ovakve događaje, posebno kada zajednice nemaju međusobno poverenje ili kada se javljaju situacije koje ukazuju na pokušaje potkopavanja institucija.

Dakle, generalno je mirno, ali i dalje krhko. Zato treba da radimo zajedno kako bismo ovu krhkost učinili upravljivom i pomerili je u pravcu veće stabilnosti za sve, jer smatram da je to u interesu svih.

Mi, naravno, imamo trupe ovde, kao deo Kfora. Trenutno je prisutno 350 vojnika koji su deo strateške rezerve. Ova situacija, dakle, utiče ne samo na Kosovo, već i na Ujedinjeno Kraljevstvo. Stoga nastavljamo da pozivamo Kosovo da osigura da situacija ne samo ostane mirna, već i da dobije dublju i održivu stabilnost.

Direktor Kosovske policije Gazmend Hodža rekao je da su zabeleženi letovi dronova, za koje se sumnja da dolaze sa teritorije Srbije u severnom delu Kosova i da je policija u kontaktu sa Kforom i partnerima. Da li znate nešto o tome?

Ne, ne znam detalje o ovom pitanju. Veoma sam uveren da će direktor Hodža i Kfor nastaviti veoma dobru komunikaciju koju znam da imaju međusobno, kako bi razumeli tačno šta se dešava i šta treba učiniti u tom pogledu.

Bezbednosna situacija me takođe dovodi do Berlinskog procesa. Migracije, bezbednost i ekonomski rast su prioriteti ovog samita, koji će se održati u oktobru u Ujedinjenom Kraljevstvu, u Londonu. Pored deklaracija, kakve konkretne rezultate Kosovo i region mogu očekivati od ovog samita?

Zadovoljstvo nam je što smo domaćini Berlinskog procesa ove godine. Kao što ste pomenuli, sastanak lidera biće održan 22. oktobra u Londonu. Pre ovog sastanka, ministri spoljnih poslova sastaju se u Severnoj Irskoj, dok će se ministri unutrašnjih poslova i ekonomije takođe sastati u Londonu.

Postoji razlog zašto se ovo zove Berlinski proces, to je kontinuirani napor, koji naši veoma dobri prijatelji u Nemačkoj vode poslednjih deset godina, da se pronađu različiti načini da vlade, civilno društvo i preduzeća iz šest zemalja Zapadnog Balkana nastave da komuniciraju o pitanjima koja su zaista važna. Ovog puta verujem da ćemo imati oko 16 različitih sastanaka u regionu. Želeli smo da se neki od ovih sastanaka održe u samom regionu i da ih vode zemlje regiona, kako bi kanali komunikacije ostali otvoreni i kako bi se ojačala praktična saradnja između različitih delova društva na Zapadnom Balkanu.

Naravno, postoje i konkretne stvari koje se nadamo da će proizaći iz ovog procesa. Veoma smo zadovoljni što smo poslednjih godina sarađivali sa Kosovom i Albanijom, a nedavno i sa Severnom Makedonijom, na zajedničkoj radnoj grupi za migracije, što nam omogućava da unapredimo saradnju u ovoj oblasti. Nadamo se da će Berlinski proces stvoriti prostor za proširenje ove saradnje na druge zemlje u regionu.

Takođe, ovaj proces će se koristiti za unapređenje implementacije određenih aspekata Cefte, kao i za praktična pitanja vezana za tehnologiju, roming i mnoge druge teme, uključujući i priznavanje.

Na primer, o dokumentima između Kosova i Bosne.

Ovo je jedan od elemenata na kojima veoma naporno radimo - priznavanje ličnih karata, a takođe i međusobno priznavanje univerzitetskih diploma - za koje se nadamo da će biti deo rešenja. Veoma smo srećni što smo domaćini procesa ove godine. Naš premijer je bio izuzetno zainteresovan da ovo uradi jer to predstavlja važnost koju Ujedinjeno Kraljevstvo pridaje ovom regionu i njegovu ulogu u stabilnosti širom Evrope što je, u mnogo širem smislu, danas na umu svih evropskih lidera. Dakle, ovo je veoma važan deo šireg mozaika evropske bezbednosti i stabilnosti. Šest zemalja Zapadnog Balkana imaju zaista važnu ulogu u tom pogledu i zato je Ujedinjeno Kraljevstvo zainteresovano da olakša ovaj proces, na praktičan način, ove godine.

Kako biste odgovorili nekim stručnjacima koji su nam rekli da je Balkan u „novim 90-im“? Da li ste zabrinuti? Da li i vi to tako vidite, ili…

Mislim da vrsta saradnje koju vidimo tokom ovog procesa pokazuje da nije uvek lako. Pokazuje da je teško prevazići sećanja i pokazuje da postoje stvari oko kojih se zemlje ne slažu u potpunosti. Ali važnost ovog procesa leži upravo u činjenici da je to prostor za toliko različitih pitanja, što omogućava bolju komunikaciju, bolju saradnju i, pre svega, praktične koristi od ove saradnje između zemalja Zapadnog Balkana. I, mislim, ovo je najbolji način da se osigura da idemo napred, a ne nazad.