Kami: Kosovo neće biti uspešna priča dok Srbi ne budu uživali puna prava

Francuski politikolog i saradnik Instituta za međunarodne i strateške odnose u Parizu Žan-Iv Kami u razgovoru za Kosovo onlajn ocenio je da dok se sve strane na Kosovu ne budu saglasile da na Kosovu postoji srpsko stanovništvo i da ono treba da uživa puna prava, posebno pravo da izražava svoju kulturu i jezik, Kosovo neće biti sasvim uspešna priča.

Pojedini francuski političari, poput Bernara Kušnera, koji su, kako kaže Kami, toliko želeli da priznaju nezavisnost Kosova, napravili su veliku grešku zaboravljajući srpsku manjinu na Kosovu. On upozorava da u Evropi postoje i drugi entiteti koji teže nezavisnosti i da može doći do korekcija granica unutar Evrope, iako se mislilo da su one uređene.  

17. februara biće 17 godina otkako je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost. Danas ga priznaje manje od polovina članica Ujedinjenih nacija. Da li je Kosovo uspešna priča, kako su to skloni da kažu zvaničnici u Prištini i neki njihovi saveznici?

To je uspešna priča samo ako svaki deo stanovništva ima pravo da se izrazi, ima pravo da uživa pun kulturni život. Dok se to ne postigne ovo nije potpuno uspešna priča. Ne možete graditi nacionalni narativ na superiornosti jednog dela stanovništva u odnosu na druge. Znam da je Kosovo veoma važno za Srbe zbog istorije, jer je kolevka njegovog kulturnog i istorijskog nasleđa. Sve strane na Kosovu moraju da se saglase da tamo postoji srpsko stanovništvo i da ono treba da uživa puna prava, puno pravo da izražava svoju kulturu i jezik. Do tada to neće biti sasvim uspešna priča. 

Kosovo se u okviru dijaloga sa Beogradom pre 12 godina obavezalo da će formirati Zajednicu srpskih opština koju Srbi vide kao krovnu organizaciju koja će biti garant njihovih prava. Do danas Priština nije osnovala ZSO. Koji bi model bio pogodan za zaštitu prava Srba na Kosovu?

Za zaštitu srpskih prava na Kosovu svakako je potrebno da postoji neki međunarodni nadzor koji će osigurati da se prava Srba u potpunosti poštuju. Kakav nadzor i pod kojim telom, ostaje da se vidi. Sa moje, francuske, tačke gledišta, mislim da je u jednom trenutku bila velika greška koju su napravili neki francuski političari koji su toliko želeli da priznaju nezavisnost Kosova. Mogu da navedem jednog, bivšeg ministra spoljnih poslova Bernara Kušnera koji je toliko želeo priznanje Kosova da je potpuno zaboravio srpsku manjinu. Imamo dugu priču o prijateljstvu između Francuske i srpskog naroda koja seže mnogo pre Prvog svetskog rata i to je u jednom trenutku bilo potpuno zaboravljeno. Srpsko stanovništvo je manje-više bilo žrtva francuske diplomatije u to vreme. Priznavanje prava srpskih opština zahteva stalno telo koje će nadgledati da se ta prava u potpunosti primenjuju. Ali, ako imate telo koje nadgleda da li se ta prava poštuju, potrebne su i sankcije ako se ona ne poštuju. Kakve sankcije i koje bi to telo bilo koje bi eventualno uvelo sankcije, na to nema dobrog odgovora. Nisam siguran da je EU voljna da ima mehanizam koji će obezbediti da se prava Srba poštuju. 

Da li EU kao posrednik ima kapacitet da dovede Beograd i Prištinu do potpisivanja sporazuma sa kojim bi obe strane bile podjednako zadovoljne i podjednako nezadovoljne ako je to neizbežno? 

EU je preslaba. Nema zajedničku odbrambenu politiku, zajedničku diplomatiju, nije uspešna u tome da bude dovoljno jaka da nametne sporazume. Nisam toliko siguran da EU koja je danas, rekao bih rastrgana unutra različitim nacionalnim interesima, ima snage da nametne ovaj sporazum. Nisam kritičan prema EU kao takvoj, ne kažem da nije korisna. Ono što vidim je da je danas, bilo da se radi o novom Trampovom predsedavanju u SAD, bilo da je u pitanju situacija u Rusiji i Ukrajini, EU zapravo prilično slaba.

Kada je Kosovo proglasilo nezavisnost tvrdilo se da je ono „sui generis“ slučaj, da li je vreme pokazalo da je to tako ili je on ipak proizveo određene posledice? 

Postoje i drugi entiteti koji teže nezavisnosti i koji žele da se otcepe od drugih država. Kada je Kosovo postalo nezavisno, čuli su se glasovi koji su govorili - možda je ovo samo početna tačka nečeg većeg i da će broj država u Evropi rasti i rasti. Škotska i dalje želi da postigne nezavisnost, postoji i veoma snažan pokret u Kataloniji. U Italiji je ranije Severna liga zahtevala nezavisnost severnog dela Italije, ne više, ali mislim da postoji mogućnost da ćemo u godinama koje dolaze videti da drugi regioni traže nezavisnost. Čak i u Francuskoj imamo, na primer, ostrvo Korziku, koja se nalazi na jugu zemlje i gde jedan značajan politički pokret zahteva barem veoma široku autonomiju, a neki ljudi koji sede u lokalnom parlamentu žele da ostvare nezavisnost. Devedesetih godina prošlog veka mislili smo da su granice Evrope uređene. Nisam tako siguran. Proliferacija država je nešto što može da se dogodi, a granice Evrope mogu biti revidirane od strane pokreta za nezavisnost koji će na kraju dostići cilj. To je mogućnost, nisam u to siguran. Španska centralna država se, na primer, veoma protivi nezavisnosti Katalonije. Katalonija uživa veoma široku autonomiju sa upotrebom sopstvenog jezika i sopstvene kulture. Španska država ne želi da ide dalje. I mislim da je to mudro. Ali, imamo političke pokrete koji kažu, možda granice koje su uređene 1945. nisu pravedne i nisu fer i treba ih revidirati.

Zakon i kosovski ustav garantuju ravnopravnu upotrebu srpskog i albanskog jezika, ali institucije kako na centralnom, tako i na lokalnom nivou, ne poštuju ove propise. To je samo jedan od primera kršenja prava Srba. Da li je Kosovo sa ovakvim „renomeom“ poželjan član Saveta Evrope? 

Prijem Kosova mora da se odloži, oko toga već postoji neka vrsta dogovora, ali nemojmo misliti da Savet Evrope ima sredstva za sprovođenje bilo kakve politike. To je samo forma. Kada je, na primer, izbio rat između Jermenije i Azerbejdžana, i Azerbejdžan izvršio invaziju na region Nagorno-Karabaha, šta je Savet Evrope uradio? Šta su rekli o situaciji koja je prilično slična onoj na Kosovu? Šta su uradili da zaštite prava jermenskog naroda u Nagorno-Karabahu i šta sada rade da zaštite sve te pravoslavne crkve u Nagorno-Karabahu koje se svakodnevno uništavaju od strane Azerbejdžana i uz podršku Turske? Donesu rezoluciju. U redu, ali mislim da su pustili da 150.000 Jermena bude izbačeno iz svog rodnog kraja. Savet Evrope je veoma interesantan forum za diskusiju, ali kada je reč o sprovođenju mirovnih sporazuma, to je samo konsultativno telo koje nema svoje mirovne snage.