Kurti: Sa mojim novim srpskim ministrom i savetnikom imamo pravu integraciju Srba

Od nas se do sada u briselskom dijalogu Beograda i Prištine uvek tražilo da pravimo kompromise i ustupke, sa idejom da nas Srbija konačno prizna, ali to se nikada neće desiti, kaže Aljbin Kurti.

Premijer Kosova Aljbin Kurti je pred odlazak u Davos na Svetski ekonomski forum dao intervju švajcarskom dnevniku "Tagesajncajger", koji je prenela prištinska "Gazeta ekspres". On je u razgovoru za ovaj švajcarski medij govorio, pre svega, o odnosima sa vlastima u Srbiji, međusobnom priznanju i da li je dijalog sa Beogradom priotitet njegove vlade, ali i o iseljavanju Albanaca sa Kosova.  

Gospodine Kurti, ići ćete ove nedelje na Svetski ekonomski forum u Davos, sa kojom porukom idete na taj skup?

Posetite i investirajte na Kosovo! Zato što je Kosovo progresivna, proevropska i demokratska zemlja. Kosovo je priča o dvostrukom uspehu. 1999. godine NATO demokratije zaustavile su genocid u Srbiji na Kosovu. Od tada smo dokazali da ekonomski razvoj i demokratija idu ruku pod ruku.

Hoćete li se sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i tražiti rešenje za ćorsokak odnosa Beograda i Prištine?

To zavisi od specijalnog izaslanika EU Miroslava Lajčaka. Zainteresovani smo za postizanje potpune normalizacije odnosa između dve zemlje, zasnovane na međusobnom priznanju. Uvek smo spremni za konstruktivan dijalog. 

U poslednje vreme, međutim, vaš oštar stav o sporu oko međusobnog priznavanja registarskih tablica doprineo je eskalaciji situacije.

Da li bi Švajcarska prihvatila da manjina u zemlji godinama vozi sa italijanskim ili francuskim tablicama? Ogromna većina Srba na severu nema problem sa kosovskim tablicama. Mala grupa je instrumentalizovana iz Beograda. Naoružane ljude iza barikada ne zanimaju ljudska prava, već teritorija. Žele da zaštite sever Kosova kao zonu bezakonja. Uništili smo šest laboratorija za lekove u severnim opštinama i za proizvodnju kriptovaluta koje su koristile besplatnu struju. Tamo niko ne plaća račune za struju.

Srbi su dali ostavke u policiji i pravosuđu. Ovo je korak unazad u integraciji srpske manjine.

Ja ne mislim tako. Poslednjih deset godina imali smo lažnu integraciju. Srpski zvaničnici su uglavnom bojkotovali razgovore. Sa mojim novim srpskim ministrom i njegovim savetnikom, sada imamo pravu integraciju. Njih dvoje su omraženi  u Beogradu, čak i više od mene.

Jednom ste pobedili na izborima obećavajući da ćete se boriti protiv posleratne korupcije. S druge strane, odnosi sa Srbijom nisu bili prioritet. Da li je ovo bila greška?

Beograd je nervozan jer nam ide dobro. Prema mišljenju međunarodnih stručnjaka, napravili smo veliki napredak u borbi protiv korupcije, vladavini prava i slobodi medija. Ali ipak, Kosovo bez popravljanja odnosa sa Srbijom ostaje suspendovano. Ali imam dovoljno svog posla. Budžet nam je veći za 17 odsto u odnosu na prošlu godinu i imali smo rast od preko 10 odsto u protekloj godini. Drugim rečima, na dobrom smo putu, uprkos nedostatku priznanja iz Beograda. Kada se ujutru probudim i razmislim o dnevnim prioritetima, Srbija nije prva.

Hteli ste da tražite dijalog sa lokalnim Srbima, umesto sa Beogradom?

To se nije mnogo primetilo, nijedan šef vlade pre mene nije imao toliko sastanaka sa predstavnicima srpskog civilnog društva. Ali mi to ne radimo javno. Angažovao sam srpskog savetnika na početku svog prvog mandata. Čim je njegovo imenovanje postalo javno, on i njegova supruga su bili toliko ugroženi da je mladić dao ostavku na svoju funkciju. Ubijeni su i drugi pre njega koji su želeli integraciju.

Mladi glasaju "nogama". Ne samo pripadnici srpske manjine, već i mnogi kosovski Albanci napuštaju Kosovo.

Naravno, nažalost, tako je. Radimo na tome da preokrenemo trend. Ja sam i za normalizaciju odnosa sa Srbijom. Ali, kako je nedavno rekao američki predsednik Džo Bajden, uzajamno priznanje bi trebalo da bude u centru. Od nas se do sada u briselskom dijalogu Beograda i Prištine uvek tražilo da pravimo kompromise i ustupke, sa idejom da nas Srbija konačno prizna. Ali to se nikada neće desiti.

Zar EU nije važnija za Kosovo od SAD?

To je rekao i Olaf Šolc, iako je to prvi rekao Bajden. Ali EU treba da razmisli da li želi da nastavi da obezbeđuje sredstva bez uslova. Beograd nije odobrio sankcije Moskvi i iz Rusije dobija najjeftiniji gas. Za Beograd prioritet imaju odnosi sa Rusijom, ali i sa Kinom. Ovo mora da ima svoju cenu.

Predsednik Vučić je bio ministar propagande diktatora Slobodana Miloševića, a vi ste poslati u Beograd kao politički zatvorenik. Da li ovo utiče na vašu saradnju?

Znam s kim imam posla. Nemačka je imala denacifikaciju posle Drugog svetskog rata. Srbija se nije suočila sa svojom prošlošću. Aleksandar Vučić me je u svojim propagandnim medijima opisao kao teroristički ološ. Istovremeno, srpski generali osuđeni za ratne zločine dobijaju mesto na vojnoj akademiji nakon što odsluže zatvor u Beogradu. Šta oni tamo imaju da zakonski regulišu?

Po vašem mišljenju normalizacija sa najvažnijim susedom nije moguća?

Srbija nije normalna zemlja, jer se nije distancirala od nasleđa diktatora Slobodana Miloševića. Sada dodajte tome nedistanciranje od Vladimira Putina i njegovog rata u Ukrajini. Demokratija je u Srbiji bila kratak prekid nakon završetka diktature. Uskoro će se navršiti 20 godina od ubistva prozapadno orijentisanog premijera Srbije Zorana Đinđića u Beogradu. Od tada mračne sile u Srbiji slave povratak. Beograd traži odnos sa susedima sličan onome što Moskva ima sa Ukrajinom i Belorusijom. Dakle, ovo susedstvo za nas predstavlja bezbednosni rizik.

Može li se zamisliti veći sukob kao iz devedesetih?

Bilo bi neodgovorno reći da nema rizika od eskalacije. Od ruskog napada na Ukrajinu 24. februara, videli smo pokazatelje panslovenske hegemonije, kao što su zajedničke vojne vežbe Srbije i Rusije. Čak i nekoliko stotina ljudi može prouzrokovati veliku štetu.

Šta podrazumevate pod panslovenskom hegemonijom?

Srbija želi da Republika Srpska, Crna Gora i sever Kosova budu njene sfere uticaja. Isto kao što se Rusija ponaša sa Belorusijom i Ukrajinom. Naš problem je što naši zapadni partneri veruju da se Srbija vodi samo oportunizmom, da čeka kraj Putinove ere i da će tada biti jasno orijentisana ka Evropi. Ovo je naivno. Aleksandar Vučić više očekuje povratak Donalda Trampa u Vašington nego kraj rata u Ukrajini. Osmadeset odsto stanovništva u Srbiji ima pozitivno mišljenje o Vladimiru Putinu. Srbija sebe vidi kao deo panslovenske, pravoslavne sfere, van Evrope.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj nedavno vas je optužio da ste glavna prepreka nastavku pregovora o normalizaciji sa Srbijom. Zašto ne sprovodite sporazume poput onih o autonomiji Zajednice  srpskih opština?

U poslednjih deset godina potpisali smo 33 ugovora sa Srbijom. Gotovo ništa nije sprovedeno. Neki od ovih sporazuma bi bili i u našem interesu, ali Beograd uvek insistira na autonomiji opština sa srpskom većinom.

Zašto mislite da je tako?

Srbija želi da Kosovo, kao i Bosna, ima državu u državi sa Republikom Srpskom, odnosno da postane nefunkcionalno. Rekao sam Vučiću da, ako zaista želi da uradi nešto za srpsku manjinu, treba da prizna Kosovo. Ne može da kaže da je Kosovo lažna država i da istovremeno zahteva opštinsku autonomiju u okviru ove države. To je kao da naručite čaj bez šolje. Mi nismo glupi.

Ukrajina, zemlja u ratu, dobila je status kandidata za članstvo u EU. Više od 20 godina nakon završetka rata Kosovo je daleko od toga. Da li ste razočarani u EU?

Mi nemamo alternativu EU. Nema smisla biti ogorčen ili razočaran. Bio sam veoma ponosan kada sam 15. decembra podneo zahtev za članstvo u Evropskoj uniji. Da li znate šta je uradio predsednik Srbije? On se obratio svim zemljlama članicama EU koje nisu priznale Kosovo, a ima ih pet, da ne prihvate aplikaciju Kosova. Veoma sam srećan što je Ukrajina dobila status kandidata. Ukrajina to zaslužuje. Ukrajinci zaslužuju punu solidarnost u borbi protiv ruskog fašizma.Kosovo će 1. januara naredne godine biti poslednja balkanska zemlja kojoj je data bezvizni režim za šengenski prostor.

Hoće li se tada ubrzati egzodus mladih?

Ljudi sa obrazovanjem već dobijaju radne vize. Nemačka je privlačna i gladna radnika. Svako ko je želeo da ide odavno je iskoristio svoju šansu. Neki se vrate i onda investiraju ovde. Ali važno je da porodične posete postanu lakše i da ljudi mogu da posete zapadnu Evropu, a da ne troše mnogo novca na vizu.

Nije li iseljavanje problem i za Kosovo? Kompanije sada dovode radnike iz Indije ili Tajlanda.

To je veliki problem. Imamo mnogo pravnika i politikologa koji žele da postanu diplomate. Ali mi imamo samo 30 ambasada. Kako da primimo sve ove diplomate? Ono što nedostaje našem tržištu su, na primer, obučeni kuvari, zidari ili frizeri. Zbog toga radimo na implementaciji dualnog sistema obrazovanja kao u Švajcarskoj ili Nemačkoj.