Kurti: Ne prihvatamo predloge za dinar koji su u suprotnosti sa uredbom CBK

Sve probleme koje mogu imati građani Srbije na Kosovu, Vlada Kosova će brzo rešiti, poručio je kosovski premijer Aljbin Kurti u intervjuu za Radio Slobodna Evropa, istakavši da od današnjeg sastanka u Briselu očekuje konkretne stvari.

Kurti nije želeo da govori o mogućim predlozima za rešenje problema sa dinarom, jer će, prema njegovim rečima, pregovaračka pozicija Kosova biti narušena, ukoliko ih razokrije prerano.

On je, međutim, rekao da je ovo proces koji je u toku.

"Ali nema predloga koje smo prihvatili, a da su u suprotnosti sa novom uredbom CBK-a”, rekao je Kurti u intervjuu za RSE..

Gospodine premijeru, u Briselu se održavaju sastanci na nivou glavnih pregovarača. Upozoreno je da će se razgovarati o pitanju dinara. U međuvremenu, kosovska predsednica je juče upozorila da postoji saglasnost za deo američkog predloga. Možete li nam reći o čemu se radi?

Zamenik premijera Besnik Bislimi, kao glavni pregovarač je u Briselu i tamo vodi razgovore. Mislim da bi on trebalo da nam kaže o kojim temama se tačno razgovaralo i do kojih zaključaka se moglo doći. Ali, moram da kažem da nije reč o dinaru, u pitanju je Centralna banka Kosova, nezavisna institucija naše Republike. Dakle, nije pitanje da li imate dinar ili nemate, već da li CBK treba da bude nezavisna institucija ili ne. Smatram da tako treba i to je naša ustavna i zakonska obaveza. Dinar na Kosovu nije zabranjen, ali Ustav u 11. članu kaže da može biti samo jedna valuta kao sredstvo plaćanja i to mora biti evro.

U međuvremenu, brzo ćemo rešiti sve probleme koje građani Srbije mogu imati. Opet, Centralna banka Kosova, koja preuzima vođstvo u ovom procesu – pošto je njena nova uredba od 27. decembra nezavisna odluka Centralne banke, ona se sa njima bavi u deset koraka koje je predvidela u planu sa tromesečnim prelaznim fazama.

Sada će 27. marta biti tri meseca, a verujem da svi oni koji su predviđali apokalipsu 1. februara, vide da se ona nije desila ni 1. februara, ni 1. marta, a neće ni 1. aprila.

Šta mislite o čemu je predsednica Kosova Vjosa Osmani govorila kada je rekla da postoji saglasnost u onome što su rekli Amerikanci?

Sada imamo glavnog pregovarača tamo i verujem da će on razgovarati u okviru normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, gde smo i sa čime možemo da napredujemo. Ali, preuzimam i odgovornost da određene posledice, koje mogu nastati na terenu, mogu biti stvar Vlade. Ne odluka kao takva, koja je suverena odluka Centralne banke Kosova, nego još jednom, mi samo sprovodimo zakon i Ustav na terenu. Ukoliko postoje određene posledice koje se upućuju na naše ministre po pitanju dinara. Ali smatram da ovaj krug sastanaka treba da se završi da bismo mogli precizno da razgovaramo.

Očekujete li da će danas biti nešto konkretno?

Uvek očekujem da će biti nešto konkretno. Očekujem da će biti u smislu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije jer se sastanci, kako na nivou glavnih pregovarača tako i na visokom nivou koji se održavaju u Briselu, odvijaju upravo u tu svrhu.

Osmani je rekla da postoji neka vrsta dogovora o tome. Da li ste se konsultovali sa predsednicom?

Uvek su postojale različite opcije za pitanje dinara. Ne verujem da o njima sada treba razgovarati, jer je pregovaračka pozicija Kosova oštećena ako se one otkriju pre vremena. Kažem da Vlada radi najbolje što je moguće, uz maksimalnu posvećenost i naravno to imamo kao podršku za novu regulativu Centralne banke Kosova. Za Srbe nema kazne. Dakle, nova uredba nije kazna, već je sledeći veoma ozbiljan pokušaj formalizacije i legalizacije finansijskih transakcija.

Vi znate da smo izdvojili budžet za Albance u Preševu, Medveđi i Bujanovcu. Novčanu pomoć tamo šaljemo u evrima, dok se u tamošnjim bankama dobija u dinarima. Moglo bi biti isto i ovde. Dakle, doznaka koja dolazi u dinarima mogla bi da se primi u evrima.

Hoće li se to dogoditi i na Kosovu?

Da, tako će se desiti i tako se već dešava jer imamo preko 33.000 tekućih računa kosovskih Srba na koje dobijaju evre iz republičkog budžeta kao socijalnu pomoć, kao penziju, dečiji dodatak na tekuće račune majki i tako dalje. I do danas nemamo nijednog Srbina koji je rekao 'odbijam evro'.

Ali da li je Srbija pristala da ovu uplatu izvrši u evrima?

Srbija ima jedinstvenu šansu da guverner Narodne banke Srbije odgovori guverneru Centralne banke Kosova Ahmetu Ismailiju, i na taj način dve centralne banke otklone svaku nejasnoću. Dakle, jedna od opcija za rešavanje ovog pitanja, za šta su obavešteni i međunarodni partneri, jeste da guverner Ismaili konačno dobije odgovor.

Rekli ste nam da se razgovaralo o nekim pitanjima sa međunarodnim faktorom, ali to sada ne možete da nam kažete. Kakvi su predlozi bili izaslanika Vašingtona za Zapadni Balkan, Gabrijela Eskobara?

Oni stalno daju predloge. Nije rečeno da ću njihove predloge javno iznositi u svojstvu portparola ambasada. Ne mogu da radim taj posao. Kažem vam da smo dostavili pismo Narodnoj banci Srbije od guvernera, koji u ovom slučaju sve nas predstavlja kao građane, vas kao novinare, mene kao premijera, i čekamo odgovor sa druge strane. Što se tiče opcija koje su dali Amerikanci, Nemci i drugi, smatram da treba da govore za sebe.

Da li to znači da predlozi koje je dao Eskobar nisu odbijeni?

Vidite, to je proces koji je u toku i postoji nekoliko predloga. Međutim, nema predloga koje smo mi prihvatili koji su u suprotnosti sa novom uredbom CBK-a i u isto vreme možemo da se bavimo delom podrške na terenu samo ako postoje problemi. Zbog problema koji mogu biti izazvani, Centralna banka Kosova neće nužno moći da ih sve reši. U demokratskoj republici, dužnosti i funkcije su razdvojene.

Šta se promenilo u vašoj Vladi da se pitanje dinara vrati u dijalog?

27. decembra usvojena je nova uredba. Bez reakcije. Više od dve nedelje, bez odgovora.

Od koga?

Iz Srbije i internacionalaca, bez reakcije. Od kosovskih Srba, bez reakcije. Dan pre mog odlaska u Davos, na Svetski ekonomski forum, predsednik Srbije, koji je otišao dan ranije, daje vest, tešku vest, da će 1. februara početi katastrofa na Kosovu za srpsku zajednicu. Kada je video da nema reagovanja na terenu po pitanju zamene dinara za evro kao sredstva plaćanja, počeo je da pravi apokaliptička predviđanja.

Tek nakon toga, strani ambasadori su počeli da se sastaju sa guvernerom Ismailijem, ministrom finansija, Hekuran Muratijem, zamenikom premijera Bisljimijem, sa mnom i tako dalje. Dakle, samo tada. 

To je postalo još ozbiljnije kada je krajem januara o istom pitanju progovorila i Marija Zaharova iz Kremlja, baš kao i Vučić. Kada se Vučiću pridružila Marija Zaharova, tada je međunarodna uzbuna postala još veća.

Dakle, katastrofe nije bilo ni 1. februara, ni 1. marta, niti će je biti 1. aprila. Ali alarm se dešava u Beogradu i Moskvi, a onda se eho ove brige čuje i na Kosovu.

Kako odgovarate na kritike međunarodnog faktora koji kaže da Srbima koji žive na Kosovu nije dato dovoljno vremena da se prilagode?

Prvo, reč je o adaptaciji staroj više od dve decenije. Od 1999. godine imamo nemačku marku, a od 1. januara 2002. imamo evro kao valutu u našoj zemlji. Od 1. januara 2002. godine nastupila je prelazna faza adaptacije. Ako više od dve decenije nije bilo dovoljno, a verujem da su bile dovoljne, onda za svaku eventualnu brigu postoje tri dodatna meseca Centralne banke Kosova sa tih deset koraka, koje je predvidela. Naglašavam, kod nas nema ni odbijača evra ni mučenika dinara.

Da li ste imali priliku da se sretnete sa predstavnicima srpske zajednice da razgovarate o ovim pitanjima?

Vidite, imam ministra Nenada Rašića. On ima zamenika ministra Radomirovića. Ja sam premijer Republike Kosovo, koja ima ugledno ministarstvo sa najvećim budžetom u smislu rasta, osim Ministarstva kulture, sporta i omladine. Nenad Rašić, koji je i najpopularniji srpski političar u našoj zemlji. Dakle, ne samo ministar i njegov zamenik, već i druge institucije imaju Srbe, sa kojima komuniciram i sarađujem.

Šta će biti posle prelaznog roka, koji je negde između četiri i pet nedelja? Da li će Srbi moći da koriste dinar na Kosovu?

U dinarima ćete moći da štedite, niko vas ne sprečava. Uplate iz Srbije možete dobiti kao novčanu pomoć u dinarima. Međutim, sredstvo plaćanja na Kosovu je evro. Verujem da ste ga sada videli, na severu Kosova, u restoranima, na meniju imate i u evrima i u dinarima. Nekada je bilo samo u dinarima.

Verujem da polako ali sigurno idemo ka evru kao valuti, koja je jedino sredstvo plaćanja. I, ne zaboravimo da ne govorim Srbima da koriste albanski lek kao sredstvo plaćanja, niti im poručujem da koriste novu valutu "Dardana“ Republike Kosovo, već evro.

Stoga smo i mi predložili, ali nije prihvaćeno, da se sastanak guvernera Ismajlija i njegovog kolege iz Srbije održi u Frankfurtu, kod Kristin Lagard, gde se nalazi Evropska centralna banka. Evro, Evropa... To je ono što mi govorimo.

Pređimo na pitanje dijaloga na visokom nivou. Šta se dešava sa procesom dijaloga na visokom nivou između Kosova i Srbije? Gde je zaglavljen?

Zapelo je na kršenjima sporazuma koje Srbija čini. Srbija je prekršila najmanje osam od 11 članova Osnovnog sporazuma. A, to je kulminiralo pismom bivše premijerke Ane Brnabić, koja će sada biti predsednica Skupštine Srbije, gde ona kaže da se praktično povlače iz Osnovnog sporazuma i iz implementacionog aneksa u Ohridu. Osnovni sporazum je barem uzajamno priznanje, defakto. Možda čak i više, ali je bar de fakto priznanje.

Srbija je pismom u Briselu "ozvaničila neuspeh dijaloga".

A povukli su se jer su rekli "nikada nećemo prihvatiti nezavisnost Kosova, nikada nećemo prihvatiti teritorijalni integritet Kosova, niti stolicu Kosova u Ujedinjenim nacijama".

Oni su praktično istupili iz sporazuma nakon što su ga kršili tokom cele godine. Problem koji imam sa evropskim i američkim posrednicima je to što su tolerisali kršenje sporazuma, nepoštovanje sporazuma u ​​kontinuitetu što je Beograd činio tokom meseci, nedelja, pa čak i dana 2023. godine, što je kulminiralo 13. decembra na samitu Evropskog saveta, gde je gospođa Brnabić rekla da se povlače iz ovog sporazuma.

Dakle, ne možemo sprovesti sporazum bez poštovanja. Brisel i Vašington su više puta insistirali na primeni sporazuma, ali kako sprovesti sporazum koji se ne poštuje?! Svaki dan krše dogovor. A, dva glavna događaja koja smo imali prošle godine su 24. april, kada je Kosovo prošlo prvu fazu ka članstvu u Savetu Evrope, a predsednik Srbije Vučić održao konferenciju na kojoj je rekao da je sever Kosova okupiran, ne prihvata sporazum i tako dalje, sve do odbijanja koje je Brnabić izrekao sredinom decembra.

Iz svega što ste nam rekli, da li je proces zapeo tamo gde je bio ili ide unazad?

Verujem da postoje koraci unazad, jer u trenutku kada je prekršen sporazum, posrednik ne osuđuje ovo kršenje, to je korak unazad. Zato što će onaj koji je prekršio ugovor ovo uzeti kao odobrenje da nastavi sa starim ponašanjem.

Mislite li da se može naći alternativa koja može da podstakne obe strane napred ka napretku?

Obe strane, ne znam... Znam za Kosovo. Kosovo, čiji sam premijer, u potpunosti je posvećen Osnovnom sporazumu, koji sam pet puta ponudio da potpišem na sastancima. Pet puta sam bio odbijen. U međuvremenu, za drugu stranu, verujem da odlučuju Brisel i Vašington.

Kada je reč o napadu... Američki zvaničnici potvrdili su da istražuju organizacione veze za napad koji se dogodio u Banjskoj. Imate li informacije o ovom pitanju od bezbednosnih organa Kosova?

Za informaciju koju imam, kao premijer, zahvaljujući se pre svega Ministarstvu unutrašnjih poslova i Kosovskoj obaveštajnoj agenciji, što je bilo potrebno da obavestimo javnost, mi smo to uradili na konferenciji zajedno sa ministrom Svečljom na kraju. Prošle godine, kada je, ako se ne varam, prošlo tri meseca od napada u Banjskoj u kojem je ubijen naš policijski narednik Afrim Bunjaku. Međutim, Tužilaštvo Kosova će 24. marta obeležiti šest meseci odsustva optužnice protiv Milana Radiočića.

Po mom mišljenju, to je problem. Optužnicu treba da podigne Specijalno tužilaštvo Kosova, Državno tužilaštvo. 24. marta navršava se šest meseci otkako Milan Radoičić nije optužen za teroristički napad u kojem je ubijen naš državni policajac.

Da li bi možda bilo bolje da sačekamo prikupljanje informacija i onda podignemo optužnicu? Kako Srbija izbegava kaznene mere EU za Banjsku?

Da, sam je priznao... Rekao je ja sam to uradio. U Srbiji je Milan Radoičići izjavio da je organizovao i izveo napad u kojem je ubijen Afrim Bunjak i da na Kosovu nema optužnice. Šta se dešava?! Nađite mi drugu demokratsku državu, gde je ocena, saglasnost, kredibilitet predsednika, premijera i predsednika parlamenta duplo veći od pravosudnog sistema.

Može biti i suprotno, kada sudije, tužioci, pravosudni sistem imaju duplo veću ocenu od šefova država. Ali na Kosovu je suprotno.

Hajde da pričamo o pitanju Dečana... Gospodine premijeru, da li je sve urađeno po pitanju zemljišta oko manastira Dečana?

Obavešteni smo da od tri preduslova za koja je rečeno da su moguća, u stvari postoji samo jedan. I, ovo se desilo nakon posete koju je predsednik parlamenta Konjufca imao sa zamenikom ministra inostranih poslova Ahmetijem i sastanaka i komunikacija koje je održala zamenica premijera Donika Gervala. Dakle, samo jedan preduslov. Ali, i to se slaže sa izveštajem eminentnih pravnika.

Ovim je trebalo da se sprovede presuda Ustavnog suda za ta 24 hektara, koji se nalaze na posebnom području Manastira Dečane. Bilo je tendencija da postoje i drugi preduslovi, ali postoji samo jedan preduslov. Sa naše tačke gledišta, ova stvar je zatvorena.

Ove nedelje bi izvestilac Dora Bakojanis trebalo da preda svoj izveštaj Odboru, da ga prosledi Odboru, sredinom aprila treba da ga predamo i Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. U međuvremenu, krajem maja i mi ćemo postati punopravni članovi. I mislim da je to izvanredan istorijski i geopolitički trenutak. Ruska Federacija izlazi, Republika Kosovo se pridružuje.

Da li ste dobili informaciju iz Katastra da je sve urađeno po ovom pitanju, da li je manastir obavešten?

Bilo je tehničkih neslaganja, a sve je otklonila Katastarska agencija. Postoje parcele sa brojevima, postoje posebne oznake...

Da li to znači da još nije završeno?

Vidite, koliko ja znam, sve je urađeno. Ali, za ova tehnička pitanja, verujem da ćemo vas obavestiti kada budemo imali saopštenje iz katastra. I to bi sada trebalo da se završi pošto je Dora Bakojani ta koja treba da podnese izveštaj Komitetu.

Da pitanje Dečana nije uslov za članstvo u Savetu Evrope, da li biste tako nešto uradili?

Prvo, ne slažem se sa presudom Ustavnog suda. Nikada nisam razumeo kako manastir Dečani postaje stranka koja se bavi predmetima u Ustavnom sudu, ali i mnogim, mnogim drugim slučajevima.

Ipak, moramo da se potrudimo sa lošim i zlim nasleđem, koje nije malo. I to je ono što mi radimo.

Dakle, da nije bilo Saveta, ne biste tako nešto uradili?

Nismo mogli to da razmotrimo sa takvom hitnošću. Imamo jedinstvenu priliku da ovog proleća imamo mesta pored drugih država članica Saveta Evrope, jer u potpunosti ispunjavamo sve pokazatelje prestižnih organizacija za temeljne vrednosti Saveta Evrope, odnosno, vladavinu prava, ljudska prava i demokratiju. Postoje delimične dopune, ali koje nisu komplementarne državama članicama.

U međuvremenu, Kosovo koje teži u potpunosti ih ispunjava. Tako da verujem da zaslužuje ovo. Ali, u sadašnjem, geopolitičkom kontekstu, jedinstven slučaj je ovog proleća. Ako ne dobijemo ovaj slučaj, onda se sve odlaže za godinu dana.

Gospodine premijeru, da ste danas u opoziciji i da postoji druga vlast koja bi donosila takve odluke, kako biste reagovali, protestima?

Nemam vremena ni da razmišljam o opoziciji. Neka opozicija misli umesto opozicije. Razmišljam kao premijer, jer više od dve decenije razmišljam kao opozicionar. Verujem da sam iscrpeo svu energiju, vreme i živce koje sam morao da razmišljam kao opozicionar.

Razumete li reakcije opozicije? Rekli su da ne držite reč...

Uvek ih razumem, jer slušam šta pričaju, shvatam ih ozbiljno i iskreno, ali mora se priznati da sam, u pogledu kontroverzi, ja premijer koji se najmanje suočavao sa opozicijom.

Možete li nam reći da li prihvatate nacrt statuta Evropske unije za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom?

Pet izaslanika je 21. oktobra došlo po svoj predlog nacrta statuta. 24. oktobra sam dao svoje primedbe. Dakle, dao sam primedbe na taj nacrt statuta. Shodno tome, nisam to prihvatio. 26. oktobra, na sastanku sa "velikom petorkom" - Olafom Šolcom, Emanuelom Makronom, Šarlom Mišelom, Đuzepom Boreljom, Đorđom Meloni, kao i Miroslavom Lajčakom u Briselu, pošto je rečeno da je to hitna stvar. Jer ruska agresija koja se ne završava u Ukrajini, za nju je vezan i teroristički napad Hamasa u Izraelu, moramo nešto da preduzmemo, jer je veoma hitna situacija... Rekao sam: pa, uzimamo paket sa Osnovnim sporazumom, Aneksom za implementaciju, nacrtom statuta sa svim mojim primedbama i kao paket mi to potpisujemo ovde u Briselu, jer je Brisel mesto, a samit je skupština. Rekao sam da uradimo ovo.

Druga strana je to odbila, iako je među evropskim liderima vladao entuzijazam za moj predlog. Znate da predsednik Srbije ostaje pri svojoj reči da ima veliki bol u ruci, koja bi morala da potpiše ovaj sporazum.

Rekao je 'da' sporazumu, a ne da ga potpiše, i sada se kaje. Drugim rečima, pregovarao je u lošoj nameri. A za pregovore i dogovore potrebna je dobra vera.

Niste prihvatili ovaj predlog Evropske unije. Da li to znači da ćete napraviti nacrt statuta?

Rečeno mi je da moram da se dogovorim sa Srbijom. Ja sam posvećen ovome. Nikada mi nije rečeno da moram da se dogovorim sa međunarodnim partnerima.

Ako međunarodni faktori uvedu sankcije Srbiji i proglase je, recimo, pobunjeničkom državom, koja je izašla iz sistema normalnih međunarodnih odnosa, onda bismo sa međunarodnom zajednicom mogli da razgovaramo o tome šta oni predlažu za našu zemlju.

Međutim, poručuju mi da moramo da se dogovorimo sa zvaničnim Beogradom i ja sam posvećen tome. Ali šta ne bi trebalo da radi niko, da iz paketa izvadi nacrt statuta Udruženja, jer se na taj način Srbiji povlađuje.

Član 7. Osnovnog ugovora govori o samoupravljanju srpske zajednice. Član 10 govori o svim ugovorima koje smo nasledili. Dakle, Udruženje ne može biti van ili ispred Osnovnog ugovora. Rekao sam i predsedniku Srbije i međunarodnim posrednicima: ne mogu da vam dam kafu bez šoljice. Onima koji žele kafu bez šoljice, pokazujem praznu šoljicu. Verovao sam da predsednik Srbije traži kafu. Ako i međunarodni partneri traže kafu, onda je to druga kafa, ne može biti ista kafa.

Gospodine premijeru, da li ste vi i predsednica Vjosa Osmani na istoj strani po pitanju dijaloga, asocijacije, dinara...

Da.

Dakle, kako da odgovorite na izjave američkih zvaničnika koji kažu da su razočarani načinom na koji se ponašate? Mislim, postoje nesuglasice u Vašingtonu, u Briselu, u Rimu, u Berlinu, u Parizu...

Dozvolite mi da citiram, ili bolje rečeno, da parafraziram nemačkog ambasadora, koji je rekao da za odlične odnose među prijateljima ne znači da treba da postoje identična mišljenja, bez ikakvih neslaganja.

Vidite, prijatelji su prijatelji uprkos razlikama, a ne zbog dogovora.

Dakle, Sjedinjene Američke Države, Evropska unija za nas nisu samo saveznici i partneri, već i nezamenljivi prijatelji. Ali, to ne znači da ćemo svaki put, svuda, o svemu imati identično mišljenje.

Zašto SAD vide predsednicu Osmani kao jedinog garanta saradnje?

Ne mogu da govorim u ime Sjedinjenih Američkih Država. Nemam takvu tvrdnju, niti pravo. Verujte mi, sa moje tačke gledišta, imamo veoma dobre odnose i ti odnosi su dvosmerni. Možda su to nekada bili jednosmerni odnosi, ali danas su odnosi dvosmerni, što znači da postoji i davanje i primanje, jer takvi su međunarodni odnosi.
Sjedinjene Američke Države priznale su nezavisnost Kosova i de jure i de facto. Kada SAD traže da dovedemo izbeglice iz Avganistana na Kosovo, mi ne pitamo zašto, već samo kada i kako. Rekli su nam datum i mesto gde dolaze - Međunarodni aerodrom Priština.

Ali kada od nas traže nešto, što smo ranije čuli iz Beograda, jer su i Sjedinjene Američke Države posrednik, onda moramo biti oprezni. Srbiju poznajemo bolje od Sjedinjenih Američkih Država. Albanski narod Kosova poznaje Srbiju bolje od Vašingtona. A, Vašington nema Srbiju za suseda, mi imamo Srbiju za suseda.

Srbija i Sjedinjene Američke Države imaju obostrano priznanje. To nam nedostaje. Prema tome, ne možemo da imamo istu tačku gledišta prema zvaničnom Beogradu kao Vašington.

Što se tiče glasanja za smenu gradonačelnika opština na severu... Mislite li da će biti smenjeni?

Biće glasanje posle peticije sa 20 odsto. Glasovi moraju biti 50% plus 1 da bi bili održani novi izbori. Administrativnim uputstvom koje smo usvojili, razjasnili smo član 72 Zakona o lokalnoj samoupravi i sve je na legalnom i demokratskom putu za vanredne izbore i promene koje će se desiti u budućnosti.

Hoćete li pozvati tamošnje stanovnike da izađu na izbore?

Naravno, zainteresovan sam da što pre organizujem takvo glasanje, ali ne znam sada šta da radim kao premijer, u kom trenutku... kada, baš kao i pitanje dinara koji Centralna banka Kosova, po pitanju vanrednih izbora na severu, vodi Centralna izborna komisija.

Dakle, jedna vrsta insistiranja protiv mene je i insistiranje da postanem diktator, da smenim CBK, smenim CIK i da vam pokažem kako sve treba da izgleda u svakoj zemlji. Ali, ja sam samo premijer Republike Kosovo, sa ovlašćenjima ograničenim Ustavom i zakonom i ne tražim njihovo proširenje.

Još jedno pitanje - priča se da može biti vanrednih izbora. Da li bi trebalo da dođe do njih?

Od druge nedelje, možda ne prve, koliko sam premijer, govori se o prevremenim izborima.Na funkciji sam tri godine. Možda će biti vanrednih izbora, ne znam, ali...

Treba li biti vanrednih izbora pre kraja mandata?

Za nas je svejedno. Ali, ne mogu da imam vanredne izbore na Kosovu bez opozicije. Ako opozicija želi vanredne izbore, Skupština mora biti raspuštena. Presuda Ustavnog suda iz 2020. godine nije ostavila druge opcije. Dakle, da bismo imali vanredne izbore, moramo raspustiti Skupštinu... i neka se održe vanredni izbori za one koji su voljni. Nemam problema ni sa jednom opcijom. Mogu mnoge stvari i bez opozicije, ali ovo ne.

Šta očekujete od izbora u Sjedinjenim Američkim Državama?

Teško je sada razgovarati, a da se kandidature ne formalizuju. Znate da ne postoji samo jedno ime, već dva, čak i potencijalni potpredsednik. Ali Sjedinjene Američke Države imaju veoma živu demokratiju, koja je ponekad toliko živa da nas plaši.

Očekujete li promene?

Verujem da su ovo veoma važni izbori. Ne postoje nevažni izbori, ali ovi su izuzetno važni. Ne znam kakav će biti njihov rezultat, ali verujem da, kakav god bio, ne može biti promene u našim suštinskim odnosima.