Eskobar: Kurti odbio predlog za dinare, postoji mnogo frustracija sa ovom Vladom Samoopredeljenja

Gabrijel Eskobar
Izvor: Kosovo Online

Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Gabrijel Eskobar izjavio je da nije uspeo da ubedi premijera Kosova Aljbina Kurtija da suspenduje odluku o zabrani srpske valute u Kosovo dok Evropska unija, SAD i Vlada Kosova ne pronađu dugoročno rešenje, kao što je elektronski transfer evra kroz kosovski sistem.

"Premijer je rekao da je to odluka nezavisne institucije", rekao je Eskobar u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.

Eskobar je, međutim, rekao da se i dalje nada da će rešenje biti pronađeno u utorak, kada se glavni pregovarači Kosova i Srbije sastanu u Briselu.

On je dodao da nije dobio nikakvu garanciju od premijera Kosova kada je reč o unapređenju nacrta statuta za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.

Priznao je da postoji, kako je rekao, "mnogo razočarenja ovom Vladom Samoopredeljenja, ne samo u Vašingtonu, već i u Briselu, Rimu, Berlinu i Parizu".

Pre nego što ste doputovali na Kosovo, rekli ste da će u fokusu Vaše posete biti moguće rešenje, kako ste naveli, "nekoordinisane odluke" da se zabrani srpski dinar. Nakon sastanka sa premijerom Kosova, zvučali ste optimistično. Rekli ste da ste imali otvoren razgovor, da je premijer Kurti rekao da će razmotriti neke predloge koje ste izneli. Da li ste dobili neki odgovor od premijera Kurtija?

Jesmo, ali dozvolite da kažem zbog čega je ovo važno. SAD su veoma posvećene da osiguraju da Kosovo ostane multientička građanska demokratija. Kako bi se to dogodilo, sve etničke zajednice moraju da se osećaju bezbedno i da žive u bezbednim i dostojanstvenim uslovima. Ono što se sada dešava sa odlukom Centralne banke jeste da postoji veliki broj vaših građana koji osećaju veliki bol. To su ljudi koji primaju skromne plate, govorimo o osobama sa posebnim potrebama, penzionerima, studentima, najranjivijim osobama. I ova odluka je veoma duboko uticala na njih. Vlada je navela da oni imaju dosta opcija, međutim Vlada im nije obezbedila opcije, Vlada je rekla da su oni odgovorni da to urade, a mnogim ljudima je to teško. Neki od starijih ljudi nemaju prava dokumenta, dokumenta nekih mlađih osoba nisu prihvaćena, pojedine banke navode da je u proseku potrebno oko sat vremena za otvaranje računa, a nemaju svi otvorene račune. Same banke, uprkos onome što govori vaš ministar finansija, navode da je potrebno da otvore 30,000 do 40.000 bankovnih računa a da je za otvaranje jednog računa potrebno sat vremena. Za to je osoblju banke potrebno 40,000 radnih sati. Ako uzmemo u obzir da prosečan službenik radi između 1.000 i 1.500 sati godišnje, možete zamisliti koliko će biti potrebno vremena da se ti računi otvore. Tako da ovaj potez koji je nekoordinisan i koji je doveo do prekida stvara velike poteškoće za pojedine građane Kosova. Oni koji ne primaju socijalnu pomoć od Srbije ne primećuju koliko to utiče na deo ljudi. Oni koji primaju platu u evrima i oni koji su plaćeni na drugi način ne prepoznaju da postoje ljudi među njima koji pate. Ono što je dobro jeste da je premijer (Kurti) prepoznao da postoje ljudi koji trpe. Ali, to nije dovoljno. Potrebno je nam je rešenje. Zato sam pitao premijera da suspenduje odluku dok mi, zajedno sa Evropskom unijom, dakle SAD i Kosovom, radimo na dugoročnom rešenju koje bi odgovorilo na vaše potrebe. To podrazumeva elektronske transfere u evrima kroz sistem Kosova. Ali, sada, moramo nešto hitno da uradimo. Nažalost, nisam uspeo da ga obavežem na to.

To je najnoviji odgovor premijera Kurtija?

To je najnoviji (odgovor).

Od danas?

Da. Ono čemu se još uvek nadam jeste da kada se sretnu glavni pregovarači u Briselu u utorak da će naći momentalno rešenje kako bi omogućili transfere u gotovini u evrima tim ljudima.

Koji su sledeći koraci ili koji ste izgovor za to dobili od premijera Kurtija?

Premijer je rekao da je to odluka nezavisne institucije u koju ne želi da se meša ili da je to neprijatnost za ljude koja se lako može prevazići ili da se može zameniti uplatama od strane kosovske vlade. Ali, ništa od toga se neće dogoditi brzo. Zato tražimo obustavljanje primene te odluke. Normalno, Centralna banka i Ministarstvo finansija čine sve da ne stvore nestabilnosti ili nepredvidivost u ekonomiji. A ovo je dovelo upravo do toga. Sad, postoje neki ljudi spolja, koji veruju da je to učinjeno kako bi se Srbi kaznili. Ja ne verujem u to. Ali, zbog toga što ova Vlada Samoopredeljenja nema dugu istoriju vladanja, verujem da ponekad postoje ljudi koji ne razmišljaju o posledicama. Zbog toga sam je u Briselu okarakterisao kao pomalo nekompetentnu. Kada razgovaramo o neželjenim posledicama, a svi su prepoznali da postoje neželjene posledice, one su se mogle predvideti a mogle su se predvideti da su bile koordinisane. Kvinta ima mnogo iskustva u konverziji valuta iz jedne valute u evro, ali je za to trebalo mnogo vremena. Mi smo imali samo pet nedelja.

Zašto je premijer Kurti odlučio da nastavi sa zabranom (dinara) znajući da se ovo pitanje moglo rešiti kroz Zajednicu opština sa srpskom većinom?

To je pitanje za njega. Ali, istina je da ono što ne želimo da radimo jeste da potkopamo potencijal Zajednice opština sa srpskom većinom, što je veoma važno. To je veoma važno za budućnost Kosova.

Kako se osećate kao američki zvaničnik koga je premijer (Kosova) odbio?

Nije prvi put, da vam kažem. Postoji mnogo frustracija sa ovom Vladom Samoopredeljenja, ne samo u Vašingtonu, već i u Briselu, Rimu, Berlinu i Parizu. Kako se približivamo dvadeset petoj godišnjici akciji NATO-a, važno je da ljudi shvate da je snaga odnosa između SAD i Kosova - između naroda. Mi ćemo uvek biti bliski prijatelj Kosova, ali to ne znači da nećemo imati razlike u mišljenjima sa pojedincima i sa pojedinačnim vladama i mislim da se tu sada nalazimo. Ulazimo u period u kome imamo manjak komunikacije i mi, makar sa američke strane, radimo sve što možemo da popravimo taj odnos.

Kako će ova današnja odluka uticati na komunikaciju, partnerstvo i odnos SAD sa Kosovom?

Naši odnosi se zasnivaju skoro uvek ne samo na zajedničkim interesima već na zajedničkim vrednostima, a jedan od tih vrednosti koje delimo je posvećenost ljudskim pravima. Činjenica da vlada u svetu koja je najviše naklonjena Kosovu i vlada koja je najviše naklonjena SAD-u, a to su SAD i Kosovo, imaju ove poteškoće nije zbog naših politika prema Rusiji ili Ukrajini ili Kini, već zbog načina postupanja prema manjinama. To bi trebalo da bude poziv za buđenje premijeru i njegovoj vladi u vezi sa tim kuda ide ovaj odnos.

Hoćete li razmotriti neke mere protiv Kosova zbog ovoga?

Ne. Ali, činjenica je da pokušavamo da mu pomognemo da se brine o sopstvenim građanima. Mislim da smo skoro stigli do tačke u kojoj se veoma trudimo da sarađujemo sa njim. Pitanje nije da li će biti mera, ali posledice svakako postoje. Ulazimo u drugu godinu, možda i treću, u kojoj nije bilo sastanaka na visokom nivou između zvaničnika Kosova i američke administracije. To bi takođe trebalo da bude pokazatelj ljudima o tome gde se trenutno nalazi odnos (SAD i Kosova).

Da li očekujete da će u utorak, Kosovo ipak preispitati odluku? Ranije su saopštili da neće raspravljati o tom pitanju u Briselu. Sinoć ste nam rekli da će biti razgovora u okviru dijaloga u utorak na niovu glavnih pregovarača. Prema vašim saznanjima, da li će dinar biti jedna od tema razgovora?

Da, biće.

Biće?

Na osnovu mojih jučerašnjih sastanaka, svakako se nadam da će preispitati odluku. Ovo nije pitanje politike, želimo ovo da rešimo pre nego što postane humanitarno pitanje. Postoji put napred. Dogovorili smo se oko elektronskog plaćanja, dogovorili smo se oko evra, dogovorili smo se oko dugoročnog rešenja koji vam omogućava transparentnost i kapacitet da se borite protiv pranja novca i drugih vrsta ilegalnih transfera novca. Ali, to treba uraditi kako valja i koordinisano, na način koji je u skladu sa evropskim standardima i sporazumima postignutim u Briselu.

Može li ova odluka ili ako se Kosovo ne povuče uticati na bezbednosnu podršku SAD Kosovu, kao što je nabavka Džavelina?

Ne verujem. Naša podrška nezavisnosti Kosova, njegovom suverenitetu, teritorijalnom integritetu i bezbednosti je čvrsta. Sad, ovo je pitanje politike, a način na koji ćemo se nositi sa njim će biti u sferi politike. Ali, to neće uticati na našu posvećenost Kosovu.

Jedna dobra stvar koja se dogodila ove nedelje ili ju je barem pozdravila Kvinta, jeste odluka o manastiru Dečani. Na koji način će to biti odlučujuće na putu Kosova ka članstvu u Savetu Evrope?

To je veoma pozitivna i važna odluka. Nije reč samo o manastiru, iako delimično jeste reč o tome, ovde je reč o posvećenosti vladavini prava, jer imate odluku Ustavnog suda. U zrelim, demokratskim društvima, odluke Ustavnog suda su konačne. Tako da je ona morala biti implementirana. Bila je to teška odluka, ali je ona morala biti doneta. Kosovo sada pokazuje da poseduje zrelost da prihvati odluku Ustavnog suda, bez obzira na to koliko je ona nepopularna. Ali, to je ispravna stvar, jer je to pravna stvar. I ona će imati uticaja. Postoje druga dva uslova koja je Savet Evrope pominjao i koje traže neke evropske države. Jedan je u vezi sa eskproprijacijom zemljišta na severu, drugi je Zajednica opština sa srpskom većinom.

Da li će SAD u međuvremenu lobirati za članstvo Kosova u Savetu Evrope?

Još uvek procenjujemo sve opcije. I dalje nam je potrebna Zajednica opština sa srpskom većinom. To je zaista ključna stvar. Kada govorimo o proširenju, objasniću vam zbog čega je Zajednica toliko važna.

Razgovarali ste o tome sinoć sa premijerom Kurtijem. Nacrt Statuta je na stolu, Kosovo nije napravilo nijedan korak kako bi ga poslalo na mišljenje Ustavnom sudu. Da li ste dobili neka uveravanja da će premijer Kurti to uskoro učiniti?

Nisam. Dozvolite da vam kažem zbog čega je ovo važno, dozvolite da vam kažem šta je Zajednica. Zajednica opština sa srpskom većinom je mogućnost opštinama sa srpskom većinom da omoguće usluge na srpskom jeziku, usluge koje već imaju pravo da pružaju. Zajednica nema izvršna ovlašćenja, to nije država u državi, ona nema ništa što bi im dalo pravo veta nad vašom ustavnošću ili funkcionalnošću, dakle ništa izvan zakonodavnog okvira Kosova. Drugim rečima, ona pruža uveravanje i nešto malo samomenadžeriranja manjinama, koje druge manjine u Evropskoj uniji i SAD već imaju. To nije ništa više od dovođenja odnosa Kosova sa manjinama koje žive na Kosovu na evropski nivo. Zbog toga je to bio deo Ahtisarijevog plana, Briselskog sporazuma i Sporazuma u Ohridu. Moramo brzo da krenemo sa tim. Druga stvar je, i to je izuzetno važno – do decembra jedini kandidati za proširenje Evropske unije su bile države Zapadnog Balkana. Od decembra imamo Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju. I dok se Ukrajina suočava sa situacijom – život ili smrt – kuca na vrata Evrope i ta vrata će se otvoriti. To znači da u fokusu proširenja neće biti Zapadni Balkan, već Ukrajina. A oni su gladni, oni će zatvoriti poglavlja i sprovesti reforme. Kada dvadeset sedam zemalja članica Evropske unije otvori raspravu svojim parlamentima, sve i jedna, one to neće raditi svaki put za države Zapadnog Balkana kako budu postajale spremne. Biće samo jedna grupa, biće oni koji su spremni i oni koji će čekati veoma dugo. Kosovo nije ni kandidat za članstvo. Kako pokušavamo da krenemo napred, kao što je i ambasador (SAD na Kosovu Džefri) Hovenijer rekao, to što nemamo Zajednicu i pitanje dinara, znači da je Sjedinjenim Državama teško da lobira kod onih koji ne priznaju Kosovo, a koji će donositi odluku o kandidaturi Kosova za članstvo u NATO-u i u EU. Tako da, dok Kosovo ignoriše evropski put, a to je dijalog i dok ignoriše evropsku mapu puta koja mu je data, a to je osnovni sporazum (iz Ohrida), aneks i sada Statut Zajednice opština sa srpskom većinom, Evropa kaže kako Kosovo ne sarađuje sa Evropom. Zbog toga, uz ostalo, imate mere EU. Moramo da dođemo do toga da te mere budu ukinute, da dođete do kandidature i moramo vas dovesti do toga uđete u Partnerstvo za mir (program NATO) pre nego što propustimo ovu istorijsku šansu. Ignorisanje dijaloga vas odvlači od tog puta.

Kuda ide Kosovo?

Zabrinut sam zbog toga. Vlada Pokreta Samoopredeljenje ima manje prijatelja u Evropi nego što bi trebalo. I dalje imate mnogo prijatelja u Evropi, ali je i dalje mnogo sumnje o tome gde ova država ide. Reći ću vam gde će ići ukoliko ne budemo radili na integracijama. Ući ćemo u period u kom ćete videti kako sve više ljudi napušta zemlju, videćete manje investicija, tako da, ukoliko nešto hitno ne preduzmemo, videćemo spor, ili možda ne toliko spor, ekonomski i demografski pad zemlje.

Vratila bih se na nacrt Statuta Zajednice. Imamo na stolu nacrt Statuta Zajednice, on nije još poslat Ustavnom sudu, predsednik Skupštine Kosova je čak izjavio da postoji mogućnost da Vlada izađe sa novim nacrtom Statuta. Imajući u vidu da niste dobili nikakva uveravanja da postoji novi nacrt Statuta, da li je Ohridski sporazum propao?

Nije, on samo nije implementiran. Mislim da Ohridski sporazum otvara ogromne mogućnosti za Kosovo. U okviru Ohridskog sporazuma 90 odsto beneficija ide Kosovu, rekao bih i više. U okviru Ohridskog sporazuma, od Srbije se traži da prizna suverenitet i teritorijalni integritet Kosova, njegovu administrativnu kontrolu nad severom, da priznaju pasoš, nacionalne simbole, zastavu, lične karte, diplome, vozačke dozvole i sve ostalo. Od Srbije se takođe traži da ne blokira evorintegracije Kosova u bilo koje institucije. U zamenu, Kosovo će formirati Zajednicu opština sa srpskom većinom, što je postojeća pravna obaveza. Tako da, po ceni nečega što je već trebalo da uradi, dobija sve beneficije. I to daje nama, Sjedinjenim Državama, platformu da radimo na daljem priznavanju ne samo u Evropi, već širom sveta.

Ima li prostora za novi nacrt Statuta?

Ima, ali moramo da požurimo. Mislim, uvek je bilo. I deo razloga što im je evropski posrednik dao nacrt Statuta bio je taj što ga oni nisu izradili. Dakle, napravili smo jedan za njih. I tako, ako im se ne sviđa, trebalo bi da to urade. Ali, mora postojati nacrt Statuta.

Imate li informacije da Vlada radi na tome?

Verujem da ne rade.

Da li Kosovo oseća hitnost da se Ohridski sporazum implementira pre izbora u SAD-u?

Gledajte, mislim da su to trebali učiniti prošle godine jer bismo bili mnogo dalje (od izbora). Ali, ubeđen sam da će naša politika prema Kosovu i regionu ostati konsistentna nakon izbora. Nema druge opcije osim evropske integracije i NATO angažmana ovoj regiji, nema alternative. I svako ko proučava to pitanje shvata Kosovo na kraju mora biti deo EU. Pitanje je hoćemo li to postići za pet ili sedam godina ili za 25 godina.

U poslednjem intervjuu za RSE u decembru 2022. godine rekli ste da ako ova vlada ne implementira Zajednicu (opština sa srpskom većinom) da biste mogli potražiti alternativne partnere. Razmatrate li tu opciju i dalje?

Vidite, ono što sam pod tim podrazumevao jeste da je Zajednica obaveza kosovske vlade, ali takođe i drugih institucija. Možda ima ljudi koji prepoznaju hitnost i važnost daljeg kretanja prema evropskim integracijama. Možda bi bili zainteresovani da nam pomognu bilo kroz javne kampanje, kroz lobiranje u parlamentu ili rad s drugim stranama, partnerima i institucijama koje bi možda bile zainteresovane da rade sa SAD-om i Evropom da se krene napred. Nisam rekao da ćemo zaobilaziti Vladu (Kosova), ali možemo da vidimo možemo li naći partnere da rade sa nama i uvere Vladu da Kosovo nema vremena na bacanje.

Čini se kao da nemate partnere?

Ne bih to rekao. Mislim da na Kosovu postoje institucije koje vrlo jasno razumeju odnose sa Evropom i SAD-om. Govorim konkretno o predsednici.

Na konferenciji za medije s predsednicom ste kazali da ne mora samo Kosovo da donese teške odluke. Koje teške odluke se traže od Srbije u ovom trenutku?

Pod jedan, da prestane s kampanjom povlačenja priznanja (nezavisnosti Kosova). Da shvati da će jednom, kad se uspostavi Zajednica, biti novih priznanja. Dodatno, tražimo od Srbije da osigura da sve odluke koje su donesene tokom Briselskih razgovora budu ireverzibilne, to jest lične karte, carinska dokumenta i druge stvari koje moraju biti ugrađene u zakonodavstvo. Drugim rečima, moraju biti unete u pravni sistem Srbije, ne može biti urađeno nekako ad hoc. Tako da - od Srbije se mnogo toga traži. Najvažnije, ima stvari koje nisu povezane s dijalogom, a koje tražimo od Srbije. Najvažnije je da mi želimo odgovornost za napad 24. septembra. Ne samo (Milan)Radoičić, svi koji su u tome učestvovali moraju biti izvedeni pred lice pravde.

Kako komentarišete to da je Milan Radoičić i dalje na slobodi?

To je neprihvatljivo. Mi smo rekli i javno i privatno da on mora biti priveden pred lice pravde, da je on međunarodni begunac pod američkim sankcijama i da on ne može biti slobodan čovek.

Da li SAD vidi ikakvu povezanost između ovih napada i Srbije kao države?

Mislimo da ima neke finansijske i organizacijske povezanosti, ali to detaljnije istražujemo. Ali, kada govorimo o zločinima koji su počinjeni, mislim da je kosovska policija kompetentno provela istragu. Nismo morali da sprovodimo istragu, imamo obaveštajne informacije, a rezultati istrage se pomno prate u odnosu na to kako mi razumemo (šta se desilo). Mi ne tražimo od Srbije da sprovede istragu o 24. septembru, mi tražimo odgovornost.

Ako se potvrde rezultati istrage da je Srbija bila iza tih napada, hoćete preduzeti neke mere protiv nje?

To ne mogu sad da komentarišem.

Kako komentirišete to što još uvek nema optužnice protiv Radoičića ni na Kosovu niti u Srbiji koja takođe sprovodi istragu?

Ne znam za Kosovo. Istraga je u toku i sprovodi se kompetentno. Što se Srbije tiče, mi smo rekli da on mora biti uhapšen i mora biti optužen za sve zločine za koje može biti optužen u Srbiji. Znam da je za njim raspisana i Interpolova poternica.

Koliko dugo ćete čekati da to Srbija uradi?

Dopustite da to kasnije komentarišem, jer vodimo brojne razgovore sa Srbijom. Ali, oni znaju naš stav.

Hoće li SAD vršiti pritisak na Srbiju da izruči Radoičića Kosovu kako bi odgovarao na Kosovu?

Ponavljam, o tome je prerano govoriti. Ono što javno kažemo, da Radoičić mora odgovarati, kažemo i tokom privatnih razgovora.

Radoičić ne samo da je slobodan čovek, već se čini da održava bliske veze sa srpskim funkcionerima, kao što je Marko Đurić, ambasador Srbije u SAD-u. Verovatno ste videli fotografiju koja kruži društvenim mrežama. Kako to komentarišete?

Moj komentar je isti - Radoičić je osoba koja je orkestrirala napad 24. septembra, on je međunarodni begunac pod američkim sankcijama i za njega nema mesta u politici.

Kako komentarišete to da je Đurić stao u njegovu odbranu na mreži "X" nakon toga?

Neću to komentarisati. Samo ću komentarisati da svi znaju našu poziciju, uključujući i ljude u Vladi Srbije.

Zadržimo se malo na Srbiji. Da li imate ikakve indicije iz Vaših kontakata sa srpskim zvaničnicima da Srbija možda preispituje svoj stav o sankcijama prema Rusiji?

SAD veruju da Srbija treba da se pridruži Evropskoj uniji u nametanju istih sankcija prema Rusiji. Više puta smo to rekli. To je suverena odluka i Srbija nije poslala nikakve indikacije da će to učiniti, a mislim da bi trebalo. Takođe, to je nešto što bi trebala razmatrati i EU jer od Srbije se kao države kandidata traži da se 100 odsto usaglasi s spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Srbija ne uvodi sankcije, ne usaglašava uvek svoje politike sa Zapadom, prima ruske funkcionere u zvanične posete, šalje svoje posmatrače na izbore u Rusiju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić se ne distancira od predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. Možete li verovati Vučiću?

U svim međunarodnim odnosima nije pitanje verovanja, već ispunjavanja međunarodnih obaveza. To uvek kažemo za dijalog. Postoje stvari koje Srbija i Kosovo moraju uraditi. To nema veze s verom ili da li vam se neki lider sviđa. To ima veze s implementacijom i verifikacijom. Što se tiče Srbije, upozorio bih da slika nije uvek crno-bela. Ako se sećate, Srbija je glasala protiv Rusije u mnogim međunarodnim organizacijama. Ne mislim da je tajna da je Srbija ugostila mnoge ukrajinske i ruske izbeglice i da pruža humanitarnu pomoć Ukrajini te da traži dodatne načine kako da pomogne ukrajinskoj vladi. Tako da ta slika nije crno-bela i mislim da treba da budemo oprezni kad je tako karakterizujemo.

Kada govorimo o izborima u Srbiji, mislite li da Srbija dovoljno sarađuje sa OEBS-om?

Mislim da saradnja počinje sad, da je premijerka najavila da će formirati radnu grupu koja će se baviti zabrinutostima koje je iskazao ODIHR i verujem da će sve strane, uključujući i opoziciju, to uzeti zaozbiljno.

Očekujete li da će Srbija implementirati preporuke pre beogradskih izbora 2. juna?

Nadamo se da će rešiti probleme koji su identifikovani u izveštaju ODIHR-a čim pre, pre sledećih izbora uključujući i beogradske.

Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, u medijskim nastupima priželjkuje pobedu Donalda Trumpa na izborima za predsednika SAD i kaže da u tom slučaju ne bi oklevao da proglasi nezavisnost. Te izjave uznemirile su bh. javnost. Ima li mesta za strah u tom slučaju?

Najpre, ne. Međunarodna zajednica posvećena je nezavisnosti, teritorijalnom integritetu i multietničkom karakteru Bosne i Hercegovine. Imamo mirovne snage u BiH. Imamo visokog predstavnika s ogromnim ovlašćenjima. I NATO je više puta ponovio da neće dopustiti bezbednosni vakuum u BiH. Tako da, Dodikove izjave nanose štetu, ali ne mislim da osiromašeni entitet od 750.000 ljudi, koji stalno povećava svoj dug, ima kapacitet da se suprotstavi NATO-u ili da proglasi nezavisnost koja bi bila održiva.

Dakle, BiH može imati bezbednosne garancije NATO-a?

Može.

Kada govorimo o Crnoj Gori, gde ste nakratko bili u utorak, da li bi SAD preispitale svoj odnos s tom zemljom u slučaju da stranke bivše koalicije okupljene oko Demokratskog fronta uđu u vladu?

Mislim da je prerano govoriti o tome kakvi bi bili naši odnosi sa koalicijom koja je protiv Zapada i EU. Međutim, to je rizik i to je pitanje koje smo postavili premijeru i predsedniku.

Šta će se dogoditi ako oni uđu u vlast?

Prerano je govoriti o tome, iskreno. Nisam siguran. Nisam siguran. I dalje je prerano govoriti o tome. Ova vlada Crne Gore je još jako mlada. Čak i kao takva, napravila je ogroman napredak prema EU. Napravila je ogroman napredak u kreiranju temelja za prosperitetan put prema Zapadu i članstvu u EU. Sad je najvažniji zadatak za Crnu Goru da podrži sve što premijer radi.

Htela bih Vaš komentar na godišnju procenu američke obaveštajne zajednice o Zapadnom Balkanu gde se navodi da će se ovaj region suočiti povećanim rizikom od lokalnog međuetničkog nasilja tokom 2024. Da li je ova procena bazirana na nečemu što je smo već videli ili nečem novom o čemu ništa ne znamo?

Reći ću Vam. To nikog ne bi trebalo da iznenadi. To čujemo i od lokalnih analitičara ovde, od vaših think-thankova, političara, svi znaju da bi određeni maligni akteri želeli da stvore probleme tokom 2024. misleći da su svetu pažnju odvukli ili izbori ili rat u Ukrajini. To bi bila greška. Ali, to ne znači da neće biti provokacija i želite da budete spremni za to. Imao sam sastanke sa komandantom KFOR-a prvog dana posete kako bismo o tome razgovarali. On je veoma fokusiran na potencijalnu nestabilnost i veoma je pripremljen za to. Zato mislim da smo spremni za nepredviđene situacije, ali to ne znači da ćemo ući u težak period.

Rekli ste da kada se vratite u Vašington da ćete se susresti s predstavnicima Kvinte. Šta ćete im reći, kad govorimo o Kosovu?

Potpuno iskreno, čuće nešto što i očekuju da čuju, da nismo postigli mnogo napretka ni po pitanju Zajednice, niti po pitanju regulative koju je donela Centralna banka. Nadam se da ćemo u utorak imati nešto pozitivno o čemu ćemo razgovarati. Već imamo nešto pozitivno o čemu ćemo razgovarati, o odluci o Dečanima, pitanju čije rešavanje međunarodna zajednica traži već mnogo godina. Biće to pomešana rasprava.

Rekli ste u decembru 2022. godine da Kosovo ima snažne bezbednosne garancije SAD-a. Vredi li to i dalje?

Da. I ne samo da te garancije vrede, rekao sam u mojim drugim intervjuima i da imaju našu podršku u evroatlantskim integracijama. Imaju. Kosovo i dalje ima našu punu podršku da bude član NATO-a, UN-a i EU. Problem je - može li Vlada Pokreta Samoopredeljenje dati Kvinti nešto na čemu će raditi.