Leibović: Poseta Hercoga Srbiji pokazatelj da odnosi dve zemlje mogu da jačaju

Predstojeća poseta predsednika Izraela Isaka Hercoga Srbiji jasan je pokazatelj razvoja odnosa dve zemlje, a potencijali za saradnju su ogromni - u turizmu, privredi, investicijama, obrazovanju, a lista je beskrajna, kaže Avital Leibović, direktorka jerusalimske kancelarije Američkog jevrejskog komiteta (AJC) i stručnjak za diplomatiju i geopolitičku strategiju.

Leibović, koja je ove nedelje bila u radnoj poseti Beogradu, u razgovoru za Kosovo onlajn rekla je da Srbiju vidi kao ključnog aktera na Balkanu, a pridruživanje ovog regiona Evropskoj uniji smatra situacijom u kojoj bi svi bili na dobitku. Kada je reč o sukobu Izraela i Hamasa ne isključuje mogućnost regionalne eskalacije, uz napomenu da Izrael ne želi takav scenario.

Predsednik Izraela Isak Hercog uskoro će posetiti Srbiju, koliko je ta poseta važna za odnose Izraela i Srbije i da li je ona u ovom momentu i neka vrsta poruke?

Sama činjenica što je predsednik Hercog u vreme rata izabrao da putuje iz Izraela u Srbiju jasan je pokazatelj značaja koji Izrael vidi u Srbiji i u odnosima između Izraela i Srbije. Poseta je i jasan pokazatelj razvoja tih odnosa i očekujem da će posle nje možda biti i recipročnih poseta iz Srbije Izraelu, što bi dovelo do jačih odnosa između dve zemlje.

Da li je i koliko izraelsko priznanje Kosova uticalo na odnose dve zemlje?

Da, mislim da jeste uticalo na odnose to što je Izrael uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država priznao Kosovo pre četiri godine, ali ne želim da se zadržavam na prošlosti. Ovo se već desilo i mislim da treba da idemo napred u odnosima i razumevanju. Ovo pitanje je u pozadini, ali potencijal odnosa Izraela i Srbije je ogroman. I postavlja se pitanje da li obe zemlje žele da iskoriste ovaj potencijal i maksimiziraju ga. Mislim da je poseta Hercoga jasan pokazatelj ovakvog pravca.

U kojim oblastima postoje prilike za saradnju? 

Vreme je rata u Izraelu, a avion kojim sam došla bio je krcat. Nijedno mesto nije bilo prazno, što znači da Izraelci Srbiju vide kao destinaciju za posetu, za poslovanje... Veliki potencijal za saradnju vidim u turizmu, privredi, investicijama, visokoj tehnologiji, poljoprivredi, tehnologiji vode, sferi obrazovanja… Lista je beskrajna. Želim da napomenem da ovde postoji jevrejska zajednica koja očigledno ima korene i jake veze sa jevrejskom zajednicom u Izraelu. To je veoma važno za nas kao državu.

Kako vidite odnose Srbije i SAD? Da li se pokazalo da mogu da napreduju?

Stejt department i SAD odnose Srbije i Amerike definišu kao strateške. Kada Stejt department odnose definiše kao strateške to ne važi za svaku zemlju sa kojom SAD imaju odnose, tako da iz ovoga mogu da razumem značaj koji SAD vide u maksimalizaciji odnosa između dve zemlje. Takođe, Srbija je ključni akter ovde na Balkanu, a mogla bi da igra i stabilizujuću ulogu na Balkanu. Tako da definitivno vidim značaj koji SAD daju Srbiji.

Bezbednosnu situaciju na Zapadnom Balkanu Nato smatra veoma krhkom. Kada je Hamas 7. oktobra 2023. napao Izrael, mnogi analitičari u Srbiji upozorili su da gde god postoji zamrznuti konflikt da može doći i do eskalacije sukoba svakog dana. S obzirom na tenzije koje postoje na Balkanu, može li ovaj region jednog jutra da se probudi u ratu?

Iz mog dugogodišnjeg iskustva u vojsci, rekla bih da situacija može vrlo brzo da eskalira, ponekad bez očekivanja. 2006. godine u Izraelu je Hezbolah ujutru kidnapovao trojicu rezervista koji su putovali u vozilu na granici Izraela. I pre nego što smo znali, situacija se za nekoliko sati pogoršala do 34-dnevnog rata sa Hezbolahom. Niko to nije želeo, niko nije očekivao. Dakle, nažalost, da, na osnovu mog iskustva, može doći do eskalacije i zato su partnerstva sa SAD, Izraelom, sa Nato od ključne važnosti. Istovremeno, velika je razlika između onoga sa čim se Izrael sada suočava, sa sedam različitih frontova, od onoga što se dešava na Balkanu. U našem slučaju postoji jedan orkestrator svih ovih arena, a to je Iran. Iran je zemlja koja finansira Hezbolah, Hamas, Islamski džihad, koja unosi novac na Zapadnu obalu kako bi regrutovala više ljudi. Iran je taj koji radi zajedno sa Hutima da bi napali Izrael... Dakle, postoji velika razlika u odnosu na Balkan. Što se tiče Natoa vidim sličnost između Izraela i Srbije. Izrael nije član Natoa nije ni Srbija, ali smo i jedni i drugi partneri Natoa, što znači da postoji saradnja na određenom nivou. 

Ljudska prava su jedna od tema kojima se bavi AJC, a zalaže se i za verski pluralizam. Kako biste ocenili stanje ljudskih prava Srba na Kosovu, imajući u vidu da su ih vlasti u Prištini odsekle od primanja koja dobijaju iz budžeta Srbije bez pružanja alternative koja funkcioniše, da im se uskraćuje pravo na maternji srpski jezik, da su srpske crkve i manastiri izloženi provokacijama ili čak fizičkim pretnjama?

Mi smo Jevreji i kao Jevreji smo tokom istorije bili progonjeni u mnogim zemljama sveta. I znamo koliko je važno da možeš da se osećaš slobodnim, da praktikuješ svoju religiju, da učiš iz knjiga na svom jeziku. To je nešto što ćemo podržati sto odsto.

„Evropska unija nije potpuna bez zemalja Zapadnog Balkana“, rečenica je koju već godinama ovde slušamo od zvaničnika članica EU. Mislite li da će EU zaista otvoriti vrata za zemlje Zapadnog Balkana i da li je to više u interesu EU ili država ovog regiona?

Najveća prednost koju imate na Balkanu je da krenete zajedno, nekoliko zemalja kao blok. Sve više vidimo da kada zemlje deluju zajedno kao blok da su veće šanse da dobiju više pažnje i da budu vidljivije. Nadam se da će Balkan jednog dana, pre nego kasnije, biti deo Evropske unije. Iz moje perspektive geografski položaj Balkana je od ogromnog značaja, tako da sto odsto vidim dodatnu vrednost za Evropsku uniju. Iz perspektive Evropske unije činjenica je da postoji jaka koalicija mnogo zemalja, sada ih je 27, ali recimo da će ih biti još nekoliko, to bi samo moglo da doprinese situaciji. Iz balkanske perspektive ovo će otvoriti nove mogućnosti za putovanja, obrazovanje, privredu, bolje mogućnosti. Znam da je jedan od izazova od kojih pati ceo balkanski prostor negativna imigracija jer ljudi putuju u druge zemlje. Države se bore da zadrže ljude, posebno mladu generaciju koja ponekad traži bolje prilike ili druge prilike na drugom mestu. Pridruživanje EU moglo bi da "promeni igru". Tako da vidim situaciju u kojoj svi dobijaju. Znam da je proces dug pošto ga pratim dugi niz godina i nadam se da će doći do pomaka pre nego kasnije.

Sledećeg meseca biće puna godina otkako je započeo sukob između Izraela i Hamasa, da li smo svedoci mogućeg regionalnog sukoba na Bliskom istoku?

Postoji mogućnost regionalne eskalacije, pri čemu Izrael nema nikakvu želju da eskalira situaciju, njegov glavni cilj je da odbrani svoj narod. Upravo sada imamo 60.000 ljudi koji su napustili svoje domove na severnoj granici Izraela sa Libanom i Sirijom jer su pod raketnom pretnjom od Hezbolaha koji je ispalio više od 8.000 raketa od početka rata. U južnom delu, kod Gaze, imamo sličan broj, oko 63.000 ljudi koji su morali da napuste svoje domove nakon onoga što se dogodilo 7. oktobra. Dakle, stabilnost se još nije vratila. Ideja je da se osigura da Hamas više ne kontroliše Gazu, da nema vojne kapacitete i da ne predstavlja nikakvu pretnju Izraelu, kao i da se vrate taoci. Još uvek imamo 101 taoca u Gazi. Najmlađi ima samo godinu dana, a najstariji je muškarac od 86 godina. Moramo da vratimo zemlju u njenu normalnu poziciju, u poziciju stabilnosti i dok ne dođemo do situacije potpune kontrole, rat će se nažalost nastaviti. Prvobitna situacija bi mogla da eskalira ako Iran iznenada odluči da eskalira situaciju, zato što Iran ima sve te proksije oko Izraela i mogao bi da im naredi da se upuste u teške borbe, a onda ćemo biti u potpuno drugačijem scenariju. Ali imamo sreću što imamo podršku SAD, a SAD ima mnogo brodova u Crvenom moru i u tom području. Više puta se javno govorilo da stoje uz Izrael. Želim ovde da pomenem Srbiju koja je izrazila podršku Izraelu i solidarnost posle 7. oktobra i da zahvalim narodu Srbije i vladi što su stali uz Izrael u jednom od naših najtežih trenutaka.