Mickoski: Izbori su jedina opcija koja nam preostaje

Približava se rok za promenu Ustava Severne Makedonije, a da li će do promene najvišeg državnog akta ove zemlje ponovo doći, umnogome zavisi od najveće makedonske opozicione partije VMRO-DPMNE, budući da bez njenog glasa ne može biti ostvarena neophodna dvotrećinska većina u parlamentu. Ukoliko se pak ne izglasaju ustavne promene, Severnoj Makedoniji preti međunarodna izolacija i katanac na vratima EU.

O aktuelnoj situaciji i perspektivama ove zemlje specijalno za Politiku sa sa predsednikom partije VMRO-DPMNE Hristijanom Mickoskim razgovarao je dopisnik iz Skoplja Željko Šajn.

S obzirom na to da EU nije ispunila obećanja data RSM, da li mislite da će je i ponovna promena Ustava zaista uvesti u evropsku porodicu ili pak postoji šansa da se zemlja suoči sa novim uslovljavanjima?

Mnogo puta sam rekao da Makedonija i ostale zemlje Zapadnog Balkana nemaju isti tretman kao zemlje koje su ranije pristupile EU, npr. Slovačka, Češka, Mađarska, Kipar, Rumunija, Bugarska itd. To je naročito vidljivo kada je reč o evropskim integracijama Makedonije, koja, iako je promenila ime države, nije postala članica, čak nije ni započela pregovore. To je frustrirajuće, a u isto vreme i loš signal koji se šalje zemljama na listi kandidata za neka sledeća proširenja.  Ipak, posebno bih istakao i krivicu makedonske diplomatije poslednjih šest godina, jer se nije izborila za bolje pozicije i garancije za makedonski evrointegrativni put. Naša diplomatija, za razliku od ostalih zemalja, nije izdejstvovala nikakve garancije da neće biti novih prepreka na tom putu. Pri tome, ne govorim o reformskim zahtevima i promeni Ustava u skladu sa kopenhaškim kriterijumima, već o preprekama koje su subjektivnog i čisto političkog karaktera, a isporučuju ih naši susedi. Koja je garancija da će ova promena Ustava koja se traži od Makedonije biti poslednja, da sutra neće tražiti promenu Ustava koja će redefinisati pitanja koja su identitetskog karaktera ili se neće tražiti novo unižavanje ili brisanje ASNOM-a kao temelja makedonske državnosti?! Iz Bugarske stižu neki signali koji već otvoreno negiraju Ilindanski ustanak i njegov karakter, na šta nije reagovao MSP, prećutavši izjave najviših bugarskih državnika  da je Ilindanski ustanak bio bugarskog karaktera, što je ostavilo brojna pitanja i sumnje da Bugarska može da postavi i druge uslove, posebno u delu protokola.

Borelj je preko ministara spoljnih poslova Češke, Slovačke i Austrije makedonskim građanima uputio poruku da je promena Ustava jedini put prosperiteta RSM u okviru evropskih perspektiva. Poruku sa sličnim tonom doneo je iz Vašingtona i premijer Kovačevski od Blinkena. Kako Vi ocenjujete ovaj stav Evrope i SAD?

Makedonija ne traži povlašćeni put za pregovore, već traži istu, fer šansu, a to su kopenhaški kriterijumi. Ponoviću stav koji ima VMRO-DPMNE: Ako je promena Ustava uslov za EU, onda bi Makedonija bila članica i šampion EU, jer je za ovih trideset godina imala ustavnih izmena koliko sve članice zajedno. To govorimo jasno i glasno našim partnerima iz međunarodne zajednice. Partnerstvo je dvosmerna ulica, koja se bazira pre svega na poštovanju. Institucionalne garancije od strane EU mali su korak za njih, a veliko ohrabrenje da evropski put nije pokretan cilj, već nešto što je ostvarljivo. Mi ne tražimo tačan datum kada ćemo postati članica, već konkretne zadatke bazirane na reformi zdravstva, sudstva, socijalne politike, poljoprivrede, obrazovanja itd.  Obećanja o evropskoj Makedoniji slušali smo i pre referenduma o Prespanskom dogovoru, pa evo, posle toliko godina, nemamo ništa. Ove garancije treba da znače da će sledeća vlada, pa i vlada posle nje, imati konkretan cilj šta treba ispuniti, a ne da zavise od toga da li će u udžbeniku za treći, šesti ili osmi razred pisati šta je to Ilindanski ustanak, ko je bio car Samuil, Goce Delčev ili bilo kakav drugi narativ. Mi, kao VMRO-DPMNE, pružili smo ruku vlasti da zajedno izgradimo stav i tražimo fer šansu za Makedoniju, ali smo, nažalost, bili odbijeni.

Razgovarali ste sa premijerom Kovačevskim o ovom pitanju. Kada Vam je ponudio da postanete deo vlasti, a ministri iz albanske partije DUI deponovali su ostavke da bi se postigao dogovor o promeni najvišeg državnog akta, zašto niste prihvatili sve ove ponude?

Nama ne treba vlast zbog vlasti. Izbori u Makedoniji će biti pre ili kasnije. Ne interesuje nas njihova ponuda za učešće u Vladi bez inkorporiranja suštinskih zahteva u vezi s evrointegrativnim putem. Ponudili smo dva paketa zahteva u kojima su u fokusu bile garancije da Makedonija neće biti blokirana. Učešće u Vladi u kojoj neće biti inkriminirane strukture SDS i DUI može pomoći da se država iščupa iz tonjenja, koje se dešava svaki dan. To je moglo samo da pomogne da država lakše korača ka reformama, ali je isto bez jasnih pozicija u spoljnim odnosima bespredmetno. Vi možete da pravite reforme koje su sjajne, ali Vas Bugarska može kočiti zbog istorijskih i retrogradnih narativa. Da napomenem da se Vlada nije izjasnila o našim predlozima, već je probala na perfidan način da ih zloupotrebi i izokrene. Sada su izbori jedina opcija koja nam preostaje. Građani su suvereni državi. Vreme je da ih pitamo.

Vaše stavove da najpre treba da se održe izbori, a da se zatim razgovara o promeni Ustava – mnogi komentarišu kao zadovoljenje partijskih, a ne nacionalnih interesa. Kako Vi to komentarišete? Da li to znači da Vi jeste za promenu Ustava, ali pod određenim uslovima? Kojim?

Otkad su izbori usko partijski interes? Izbori su demokratski način da se narod izjasni o političkim procesima jedne zemlje. Na kraju, narod će dati mandat da li će se i pod kojim uslovima menjati makedonski Ustav. Promena Ustava treba da proizađe iz unutrašnje potrebe da se urede odnosi jedne države, jednog društva, ane zbog spoljnog diktata i uslovljavanja. Narod je taj koji će se izjasniti, a partije će na izborima prikazati svoje vizije i predloge. Veliki deo makedonske javnosti smatra da ne treba da se dešavaju diktirane ustavne izmene. To su govorili i pre prihvatanja francuskog predloga od strane vlasti, koji nam sada prikazuju kao da smo bili dovedeni pred svršen čin i nije moglo drugačije. Konsenzus koji je tražila javnost, a koji se odnosio na to da istorijske i identitetske teme ostanu van pregovora, koji se odnosio na nekakvom reciprocitetu i pozitivnom signalu i institucionalnim garancijama od strane EU i Bugarske, dobar su osnov na kojem će se buduća vlada VMRO-DPMNE boriti za evropsku budućnost.

Poznato je da se bez glasova VMRO-DPMNE neće ostvariti dvotrećinska većina u Sobranju, neophodna za promenu Ustava. Uprkos tome, vlast je optimistična da će do promene Ustava doći u zahtevanom roku. Smatrate li da će poslanici Vaše partije ostati lojalni partijskim stavovima?

Poslanici VMRO-DPMNE, ali i naši koalicioni partneri iz parlamentarne grupe, pokazali su da ove diktirane izmene ne mogu da se dese. U suštini, i građani su se uverili u to još na sednici parlamentarne komisije. Zato su građani mirni, jer znaju da VMRO-DPMNE stoji iza svog stava.

Nakon posete Kurtija, kako vidite odnose sa Srbijom na nacionalnom nivou?

Žao mi je što su se na Balkanu propustile šanse da ujedinjeni uđemo u EU pre tridesetak godina i što se prolilo puno krvi i mržnje. Mnoge granice su se iscrtale, da bismo sada shvatili da su nam te granice prepreka i da hoćemo da živimo u ujedinjenoj Evropi i da budemo deo objedinjenog tržišta gde bi svako svakog poštovao i uvažavao. Taj Šumanov evropski san o različitosti kultura i naroda koji rade zajedno i kreiraju bolju budućnost mora da postoji da bi opstao mir i prosperitet Evrope i Balkana. Odnosi između Makedonije i Srbije jesu dobri, ali ima prostora da se još unaprede, pre svega, na ekonomskom polju. Ako dozvolite da budem „ekonomski nacionalista”, nova vlada VMRO-DPMNE u Makedoniji uspešno će se takmičiti sa Srbijom ubuduće, pa što da je ne i pobedi u privlačenju investicija i u ekonomskom razvoju! Ovo kažem u pozitivnom tonu, smatrajući da uspešan sused može da podstakne uspešno međususedstvo, a mi smatramo da takmičenje moramo da prebacimo na polje kulture i ekonomije.