Petkovska: Slobodno tržište rada doneće pozitivne promene za sve članice Otvorenog Balkana

Član radne grupe Agencije za zapošljavanje za nesmetanu implementaciju slobodnog tržišta rada u okviru inicijative Otvoreni Balkan Frosina Velkovska Petkovska poručila je u intervjuu za Kosovo onlajn da će ta inicijativa doneti pozitivne efekte na strani radnika i poslodavaca, a naravno i u smislu povećanja konkurencije, pozitivnih efekata u privredi kao i uslova na tržištu rada u Srbiji, Albaniji i Severnoj Makedoniji.

"U okviru inicijative Otvoreni Balkan omogućen je slobodan pristup tržištu rada za građane Makedonije, Albanije i Srbije. Ovo, kao rezultat napora ove tri države, ide u pravcu dodatne saradnje i u pravcu slobodnog kretanja radnika na teritoriji ove tri države. Kao što smo videli, potpisivanjem odgovarajućih protokola zaokružen je proces obezbeđivanja preduslova za olakšan pristup tržištu rada, čime je ostvaren cilj koji je zacrtan unutar ove tri zemlje, sa prvobitno zaključenim slobodnim pristupom na tržište rada, a to je pre svega olakšavanje procedura za slobodno kretanje, odnosno omogućavanje zapošljavanja između ove tri države", navodi Petkovska.

Uostalom, kaže Petkovska, to je i glavna pogodnost za građane ove tri zemlje, u pravcu lakšeg pristupa zapošljavanju kroz korišćenje elektronskih servisa, za razliku od dosadašnjih procedura zapošljavanja stranaca, koje su do sada predviđale korake i dodatne procedure za regulisanje boravka ili za izdavanje radne dozvole.

Već skoro mesec dana je olakšan pristup jedinstvenom tržištu rada na "Otvorenom Balkanu“, kakav je interes i kako sistem funkcioniše, ima li poteškoća?

Kada su u pitanju same elektronske usluge, možemo reći da se pristup tržištu rada u okviru inicijative Otvoreni Balkan uglavnom ostvaruje u dva koraka. Pre svega, osoba treba da se prijavi na portal za elektronske usluge u zemlji čiji je državljanin i zatraži da mu se izda Оtvoreni Balkan ID broj. Nakon izdavanja broja, treba da se prijavi i na portal za elektronske usluge u zemlji u kojoj traži posao. Dakle, za građane iz Srbije i Albanije, koji žele da rade u Makedoniji, prvo treba da se prijave na portal uslugi.gov.mk, kako bi podneli zahtev za slobodan pristup tržištu rada. Takav zahtev se prvo prosleđuje Ministarstvu unutrašnjih poslova, radi postupanja u okviru zakonskih nadležnosti, i radi izdavanja privremenog matičnog broja strancu. Nakon što se ovaj matični broj izda, on se prosleđuje Agenciji za zapošljavanje i zapravo Agencija je nadležna za izdavanje sertifikata za slobodno tržište rada na koje se ovaj matični broj upisuje za stranca. Ono što je važno jeste da osoba dobije ovaj sertifikat preko svog profila na uslugi.gov.mk.
Ova potvrda označava potvrdu da se zainteresovani može zaposliti i tražiti posao u konkretnoj državi, ali generalno, korist od ovog prava osoba ostvaruje nakon što dobije određeno zaposlenje kod poslodavca. Shodno tome, s obzirom da je primena ove odluke počela 5. marta, u ovom trenutku možemo govoriti samo o interesovanju izdatih Open Balkan ID brojeva.

Još je rano analizirati brojke, ali ono što sa sigurnošću očekujemo u budućnosti jeste izdavanje sertifikata na slobodno tržište rada, a u narednoj fazi i zapošljavanje koje bi se po ovom osnovu realizovalo. Što se tiče funkcionisanja sistema u ovom kratkom periodu, možemo reći da su usluge dostupne na portalu uslugi.gov.mk i da se u budućnosti, u zavisnosti od potreba, može vršiti dodatna adaptacija.

Koliko je građana Srbije i Albanije dosad izrazilo interesovanje za rad u Makedoniji i obrnuto?

Mislim da je još rano govoriti o analizama i brojkama ili ocenjivanju interesa za prijavu na takvo tržište rada. Ipak, trebalo bi da prođe bar određeni period od nekoliko meseci da bi se procenilo interesovanje za ovo novo tržište rada. To je period koji će nam pomoći da procenimo efekat same mere, a onda naravno da vidimo stvarne brojke ljudi koji planiraju da se zaposle u nekoj od susednih zemalja. U ovom trenutku, ono što možemo reći je da je izdato ukupno 2.000 Otvoreni Balkan ID brojeva na nivou tri zemlje, ali opet to su samo ljudi koji su se prijavili i zatražili da im se ovaj matični broj izda u ovom prvom periodu od primene mere. A koliko će ljudi tražiti sertifikat ili zaposlenje u bilo kojoj od tri zemlje, ostavićemo da vidimo u narednom periodu. Zapošljavanje i pristup građana iz tri države takođe je sprovedeno u tri države, ali u okviru stalnih procedura zapošljavanja koje imaju dodatne korake i provere. Glavna novina koja dolazi sa Otvorenim Balkanom je pojednostavljenje samih procedura i na osnovu istih očekujemo veće interesovanje.

Ovih dana u makedonskim medijima možemo pročitati da kompanije u Strugi i Kumanovu očekuju radnike iz pograničnih područja Srbije i Albanije. Za koji sektor postoji najveće interesovanje za radnike iz Srbije i Albanije?

Možda ćemo to moći da vidimo ili ocenimo u narednom periodu, nakon što se ovako najavljena zapošljavanja ili potrebe koje iskazuju poslodavci realizuju. S druge strane, slobodno kretanje radnika ili praksa ovog olakšanog pristupa tržištu rada može biti najlogičnije za implementaciju u većem obimu u ovim pograničnim regionima, uzimajući u obzir da pogranična radna migracija ima svoje dodatne specifičnosti, ali i dodatne pogodnosti kao što je između ostalog blizina mesta stanovanja. 

U svakom slučaju, što se tiče detaljnijih analiza delatnosti, zanimanja i uopšte cifara za korišćenje pogodnosti sa Otvorenog Balkana, moći ćemo da ih vidimo u narednom periodu, da sačekamo momenat kad će prva zapošljavanja biti realizovana. Ali ono što mi kao agencija možemo da kažemo, a na osnovu podataka koje imamo o konkursima koje oglašavaju poslodavci ili podataka iz ankete o potrebi veština koju agencija sprovodi kao redovnu aktivnost svake godine, možemo reći da analizirano po delatnostima i na osnovu iskazanih potreba poslodavaca iz privatnog sektora, najveći broj iskazanih potreba ili očekivanja za novo zapošljavanje je u delatnostima prerađivačke industrije, trgovine na veliko i malo, kao i građevinarstva, ali i u "ostalim delatnostima“ takođe. Nadamo se da će koristi od Otvorenog Balkana biti pozitivne za sve tri zemlje, na strani radnika i na strani poslodavaca.

Koje tržište je privlačnije za Makedonce, albansko ili srpsko?

Teško je odgovoriti na ovo pitanje. Normalno, svaka zemlja pokušava i preduzima mere da zadrži ili motiviše radnu snagu da ostane u svojoj zemlji. Znamo da su pored ostalih faktora, jedan od osnovnih motiva traženja posla u inostranstvu ili zaposlenja u drugoj zemlji pre svega uslovi života i rada i naravno visina plate. U tom pravcu treba razmišljati, odnosno kreirati mere koje će biti što atraktivnije za tražioce posla. Ali ono što je takođe važno, u budućnosti kada budemo analizirali same brojke ili efekte primene slobodnog pristupa tržištu rada, uzeti u obzir karakteristike svake od ove tri zemlje. Pre svega veličinu svake od zemalja, broj stanovnika, naravno ekonomiju, kao i karakteristike tržišta rada, po kojim se karakteristikama zapravo razlikuju ove tri zemlje jedna od druge. U svakom slučaju, očekujemo da će slobodan pristup tržištu rada u okviru inicijative Otvoreni Balkan doneti pozitivne efekte na strani radnika i poslodavaca, a naravno i u smislu povećanja konkurencije, pozitivnih efekata u privredi i uslova na tržištu rada u sve ove tri države.