Otvoreni Balkan između želja privrede i realnosti politike, može li ova inicijativa da oživi

Odlaganje, i to u poslednji čas, sastanka na kojem je u okviru Otvorenog Balkana u Skoplju sutra trebalo da bude označena primena slobodnog pristupa tržištima rada zemalja učesnica, Srbije, Severne Makedonije i Albanije, jer se "nisu stekli svi tehnički uslovi za primenu te mere", ponovo je otvorilo polemiku da li je ova inicijativa završena priča ili postoji šansa da se oživi. Sagovornici Kosovo onlajn, ekonomski stručnjaci iz Beograda, Skoplja, Tirane i Prištine, složni su da je Otvoreni Balkan doneo brojne koristi za privrede i građane tri države, ali imaju različita viđenja o budućnosti ove regionalne inicijative.

Samit Otvorenog Balkana trebalo je da bude održan uoči okupljanja regionalnih lidera u Skoplju, povodom EU Plana za rast Zapadnog Balkana, vrednog šest milijardi evra, kojem će pored evropskih zvaničnika prisustvovati, kako je najavljeno, i pomoćnik američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Džejms O'Brajan.

To je dočekano sa nemalim iznenađenjem, s obzirom na to da se Otvorenom Balkanu već mesecima prognozira "zatvaranje", a bilo je i tumačenja da je i prisutvo O'Brajana posebno indikativno i da sugeriše podršku Vašingtona ovoj inicijativi.

U Skoplje su pozvani i predstavnici regionalnih organizacija, Saveta za regionalnu saradnju, Cefte i Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana 6, USAID-a, kao i nekoliko međunarodnih finansijskih institucija.

Međutim, najavljeno potpisivanje važnih protokoli o slobodnom pristupu tržištima rada između zemalja Otvorenog Balkana odloženo je dok se, kako je objašnjeno iz Vlade Severne Makedonije, "ne steknu svi tehnički uslovi za sprovođenje te mere", uz naglasak da su "u ovom trenutku protokoli koji se odnose na uslove za slobodan pristup tržištima, kao i šeme elektronske identifikacije u potpunosti usaglašeni".

"Uzimamo u obzir interesovanje građana za ovu meru, koja je jedna od brojnih mera i projekata proizašlih iz inicijative 'Otvoreni Balkan', od kojih građani imaju stvarne koristi", dodaje se u saopštenju.

Do sada su u okviru Otvorenog Balkana realizovani brojni projekti i sporazumi, od slobode kretanja, preko priznavanja fitosanitarnih dozvola, diploma i obrazovnih kvalifikacija, do tagova za naplatu putarine, sajma vina i zajedničke turističke ponude, i oni će, mišljenja su, nastaviti da žive u budućnosti bez obzira na to kakva će sudbina biti same inicijative.

Najviše pesimizma u opstanak Otvorenog Balkana uneo je albanski premijer Edi Rama koji je u više navrata poručivao da je ova inicijativa "odradila svoje" i ispunila svoju misiju, ali je krajem prošle godine poručio da nikada nije rekao da je "zatvorio Otvoreni Balkan".

Da je Otvoreni Balkan i dalje otvoren smatra rukovodilac Centra za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije Aleksandar Radovanović. On za Kosovo onlajn ukazuje da će na samitu lidera Zapadnog Balkana povodom Plana EU za rast regiona, koji se održava u ponedeljak u Skoplju, predstavnici država i ekonomija regiona razgovarati o pristupanju zajedničkom tržištu EU, kao i o formiranju jedinstvenog regionalnog tržišta, čemu upravo teži i najviše doprinosi, kako kaže, regionalna inicijativa Otvoreni Balkan. 

Radovanović objašnjava da protokoli o slobodnom pristupu tržištu rada omogućiti mobilnost radne snage iz tri zemlje članice Otvorenog Balkana. Predviđena je dodela tzv. 'Open Balkan broja' na osnovu koga se aplicira za boravišnu dozvolu i za radnu dozvolu istovremeno, tako da će biti veoma pojednostavljeno apliciranje za boravak i radne dozvole. Prijava će ići elektronskim putem preko e-uprave, čime će se uštedeti vreme i novac građanima, jer će lakše će moći da apliciraju za poslove u sve tri zemlje.

Ističe da će se u Skoplju voditi razgovori u vezi sa pristupanjem jedinstvenom tržištu EU.

"To će biti jedna od tema, druga tema će biti uspostavljanje zajedničkog regionalnog tržišta odnosno izazovi koji nas očekuju u smislu integrisanja u jedno tržište", naveo je on.

Ocenio je da do realizacije zajedničkog regionalnog tržišta najbrže može da dovede inicijativa OB, zbog čega smatra da ona ima tendenciju daljeg širenja u smislu pristupanja novih članica.

Crna Gora i Bosna i Hercegovina su, kako kaže, već pokazale zainteresovanost za pristupanje inicijativi.

"Od samog početka inicijativa Otvoreni Balkan je otvorena za sve članice našeg regiona, poziv da pristupe je otvoren za sve. Postojala su izvesna interesovanja kada je reč o Crnoj Gori. Vrujemo da će u možda nekom vremenskom periodu i Crna Gora i BiH i ostale članice regiona videti da je Otvoreni Balkan inicijativa koja je u interesu svih i na brži način dovodi do uspostavljanja zajedničkog regionalnog tržišta", naglasio je Radovanović. 

Govoreći o dosadašnjim dostignućima Otvorenog Blakana, Radovanović je istakao da je najveći benefit olakšanje trgovine poljoprivredno-prehrambenim proizvodima, odnosno uzajamno priznanje fitoveterinarskih sertifikata, izveštaja akreditovanih laboratorija, kao i uvođenje tagovi na autoputevima kroz Makedoniju i Srbiju i brži prelazak preko granica za teretni saobraćaj, zahvaljujući zelenim koridorima.

"Mi sada nastojimo do juna da se uspostavi novi terminal na Preševu koji će omogućiti dve posebne trake za teretni saobraćaj i samimi tim će se povećati protočnost i za putnički saobraćaj tako da očekujem da će biti i dosta manje gužve u letnjem periodu", najavio je on.

Kada je reč o saradnji u oblasti bezbednosti snabevanja energijom i hranom, Radovanović kaže da je Otvoreni Balkan doprineo da ti procesi neometano funkcionišu u okviru inicijative, bez obzira na geopolitičku situaciju u svetu.

"Sve tri zemlje su odmah odreagovale i one zabrane koje su se uvodile na početku rata u Ukrajini za izvoz određene hrane i energenata više ne postoje između članica Otvorenog Balkana", podsetio je on.

Na pitanje da li je Otvoreni Balkan "završio svoju misiju", on kaže da bez obzira na izjave političara praksa pokazuje da to nije tako i da je ova inicijativa i dalje otvorena.

Ekonomista i izvršni direktor Instituta za ekonomska istraživanja i politike "Finance Think" Blagica Petreski kaže za Kosovo onlajn da Otvoreni Balkan ima za cilj ubrzanje strukturnih reformi, a da bi sporazumi o slobodnom kretanju radne snage trebalo da smanje administrativne procedure za dobijanje boravišnih dozvola, kao i da u potpunosti olakšaju dobijanje radnih dozvola između Severne Makedonije, Srbije i Albanije.

"U kojoj meri ćemo uspeti da imamo koristi od ove inicijative zavisi od tri ključna faktora. Prvi faktor je kakva je trenutna struktura tržišta rada, drugi kolike su plate u zemljama članicama OB i treći deo je politička volja za strukturne reforme", navodi ona. 

Organizacija na čijem je čelu uradila je analizu strukture i kretanja na tržištu rada i ustanovila nesrazmere između ponude i tražnje. Objašnjava da su izuzetak zanimanja koja podrazumevaju informatičku veštinu, dok, na primer, ima drastičnih viškova u oblasti obrazovmih zanimanja, gde je čak 75 zainteresovanih radnika za jedno radno mesto. 

"S druge strane, imamo deficitarna zanimanja u uslužnoj delatnosti, gde poslovni sektor identifikuje nedostatak radnika i treba naći način da se te praznine popune. Kako će ova inicijativa uticati na takvu situaciju, svakako treba da se potrudimo ako možemo da privučemo radnike iz zemalje kojima se otvaramo, poput Srbije i Albanije, da nadoknadimo radnike, za zanimanja gde imamo manje radnika. Verovatno takva prilika postoji i za pogranične delove naše zemlje, istočni i zapadni deo", ističe Petreski.

Nastavlja da na kretanja radne snage u značajnoj meri utiču i plate.

"Uočili smo da za određene poslove, pogotovo sezonske, postoje rizici, jer bi u Srbiji radnici mogli da budu više plaćeni, i potencijalno za zanimanja iz IT industrije u kojoj su plate ponovo veće u Srbiji. S druge strane, možemo da privučemo radnike u istočni deo zemlje gde imamo slobodne zone i strane investitore, gde su plate veće, a posao privlačniji", kaže Petreski.

Navodi da bez obzira na to kako će se inicijativa Otvorenog Balkana razvijati i sprovoditi u budućnosti, treba da bude motiv da se reforme sprovode što brže i efikasnije.

"To se posebno odnosi na obrazovne eforme, moramo se brže prilagođavati potrebama tržišta rada, jer i pored toga što detektujemo da imamo zanimanja sa viškom radnika, nastavljamo da masovno proizvodimo takve kadrove, dajući lažnu nadu budućim studentima da će mogu da nađu posao u odabranom zanimanju. Drugi deo je šta radimo sa onim licima koja su na evidenciji Zavoda za zapošljavanje i koja imaju osnovnu ili srednju školu, a takvih je skoro 80 odsto među nezaposlenima, da vidimo kako možemo da ih prekvalifikujemo u skladu sa zahtevima tržišta rada. Primetili smo i da, na primer, regioni Skoplja, Bitolja i Prilepa imaju ogroman nedostatak radnika. To nije slučaj za region Pologa, gde za sva zanimanja imamo veću ponudu nego potražnju za radnom snagom, što ukazuje na potencijalnu sivu ekonomiju. Dakle, sve te analize nam pokazuju da su nam potrebne mere koje će biti prilagođene regionu, ponegde i samoj opštini", zaključuje Petreski.

Sastanci u Skoplju dobra su prilika da se oživi saradnja i dijalog između zemalja, kako bi se ublažila negativna retorika i stvorila bolja klima za viši nivo trgovine, ulaganja i veći prosperitet građana, kaže za Kosovo onlajn Delami Džepa sa Evropskog univerziteta u Tirani i bivši član upravljačkog odbora Banke Albanije.

Džepa ističe da je u prethodnom periodu na Balkanu došlo do značajnog porasta tenzija, sukoba i negativne retorike, što se, ukazuje, kosi sa davno započetnim inicijativama u cilju jačanja regionalne saradnje, ali i najnovijom inicijativom Berlinskog procesa. 

“Naravno da se Otvoreni Balkan preklapao sa Berlinskim procesom. Mislim da je glavni problem, ili glavna razlika, to što su sve zemlje regiona uključene u Berlinski proces, dok su samo tri države u Otvorenom Balkanu. Ova dihotomija očigledno stvara probleme. Ipak, oživljavanje ovog procesa, i sastankom koji je prošle godine održan u Tirani, i novim planom rasta koji Evropska komisija predlaže za zemlje Balkana, jasno izražava potrebu da se sa Otvorenog Balkana ide ka širokoj saradnji uz uključivanje svih zemalja koje su već deo Berlinskog procesa”, navodi Džepa.

On ukazuje da je Otvoreni Balkan dao pozitivne doprinose, jer je bilo mnogo inicijativa i sporazuma za olakšavanje saradnje. 

"Jedini problem bio je što to nije bila sveobuhvatna inicijativa. Mislim da revitalizacija ovog procesa kroz novi investicioni Plan za ekonomski rast zemalja regiona ima snažnu regionalnu dimenziju. Sastanak u Skoplju doprineće ne samo unapređenju političkih odnosa, već posebno aspektu ekonomskog razvoja, približavanju naših zemalja, kako bi one zaista imale koristi od ove nove prilike, kako ne bi finansiranje EU bilo paralizovano ili da ga realizuje samo nekoliko zemalja. Za ovo su potrebni zajednički projekti susednih zemalja”, smatra Džepa. 

Ističe da je nesumnjivo da su politički problemi obustavili ekonomsku saradnju i posebno investicije. 

"Zemlje regiona treba da budu aktivnije u istraživanju mogućnosti ulaganja koje postoje u okviru evropske saradnje. Za ovo je potrebna jasna tehnička ekspertiza i zajedničke radne grupe, kako bi naše zemlje bile aktivne u osmisljavanju projekata, a zatim i u obezbeđivanju sredstava. Po mom misljenju, može se doći i do zajedničkih grupa za lobiranje u evropskim finansijskim institucijama. Na ovaj način stvara se sinergija, zbližavanje među zemljama. To povećava naše kapacitete, pomaže nam da učimo jedni od drugih i povećavamo sposobnost lobiranja, koja je danas ključna za obezbeđivanje sredstava”, uveren je Džepa.

Ekonomski stručnjak iz Prištine Mustaf Kadriaj kaže za Kosovo onlajn da je uvek bio za Otvoreni Balkan, jer, kako ukazuje, ekonomska saradnja treba da bude odvojena od političkih problema, a ova inicijativa donosi olakšice za sve privrede i celokupan biznis u regionu.

Kadriaj navodi da je dobro da vlade Zapadnog Balkana daju priliku privrednicima da komuniciraju.

"Uvek sam bio za Otvoreni Balkan zbog činjenice je, da bez obzira na političkke probleme, ekonomska strana nešto drugo. S obzirom na to da će to biti olakšica za biznis, za privrede svih balkanskih zemalja i u tom pogledu nema problema ako se predstavnici vlada Zapadnog Balkana sastanu i daju priliku privrednicima da komuniciraju. A slobodna saradnja preduzeća i privrede uklanja političke barijere u budućnosti. Uvek sam za sastanke i za to da vlade daju prostor i mogućnosti biznisu da komunicira, jer na Zapadnom Balkanu ne postoji drugi način i alternativa osim saradnje. To je i put koji vodi u EU. Barijere nikome ne donose dobro, ni Kosovu ali ni Srbiji i nijednoj državi u regionu", navodi Kadriaj.