Pukovnik Žak Ogar: Kfor nije ispunio svoju misiju, čak i Albanci napuštaju Kosovo

Nekadašnji visoki oficir Legije stranaca i komandant francuskih specijalnih jedinica koje su 1999. godine odbranile manastir Devič, kod Srbice, pukovnik Žag Ogar u intervjuu za Kosovo onlajn kaže da Kfor nije uspunio svoju misiju, a da je suština Nato intervencije protiv SRJ bila da se Srbiji otme deo teritorije, a Srbi isele, ali da danas sa Kosova odlaze i Albanci.

Te 1999. godine ste spasili manastir Devič. Ali, pet godina kasnije Albanci su ga zapalili. Zašto 17. marta 2004. pripadnici Kfor ili Nato nisu mogli da spreče to nasilje?

Mislim da je plan Natoa bio da se većina Srba iseli iz pokrajine. Taj plan je na kraju i uspeo. Puno Srba je otišlo i to je bio plan Natoa od početka.

Kako danas, 25 godina od dolaska mirovnih snaga na Kosovo ocenjujete ulogu Kfora. Da li je ispunio svoju misiju?

Mislim da misija Kfor nije bila uspešna zbog odlaska velikog broja Srba. Albanski pobunjenici su iskoristili mogućnost da proglase nezavisnost 2008. godine i Evropska unija je prihvatila tu, takozvanu nezavisnost. Francuska je takođe to učinila. Misija Kfor je omogućila taj proces koji je bio loš. To sada vidimo, 25 godina kasnije, šta se događa na Kosovu. Čak je i smešno kada vidite da i sami Albanci danas odlaze sa Kosova. To je neuspeh, zaista neuspeh. Možemo da merimo efekte rata, tog ilegalnog rata protiv Srbije kako bi im oteli južnu  pokrajinu. To je bila osnova tog rata i sada vidimo veoma loše efekte toga.

U svojoj knjizi “Evropa je okončala u Prištini” tvrdite da je Nato bombardovanje bilo greška?

Jeste. Rat je uvek strašan. Zato se i nadam neuspehu Nato u Ukrajini zato što je rat sinonim za uništenje. Evropska unija zaista ne bi trebalo da se ponosi time što je dozvolila Natou da uradi ono što jeste na Kosovu i Metohiji pre 25 godina. Posledice su tu i one su loše.

Kako ocenjujete trenutnu bezbednosnu situaciju na Zapadnom Balkanu?

Bezbednosna situacija je veoma osetljiva. Nije došlo do stabilizacije i to je veoma opasno. Nijedan od problema nije rešen, svi problemi su i dalje tu. Znate, mislim da je kosovska nezavisnost san, nešto što nije realno ni moguće. Kosovo pripada Srbiji, tako mislim, kao što mislim da Kosovo pripada i Albaniji. Ali, samozvana Republika Kosovo je ništa. To je država na papiru, a ne u realnosti. Ne može da preživi na osnovu sopstvenih kapaciteta. Dakle, problem nije rešen.

Očekujete li da bi kraj rata između Rusije i Ukrajine da odredi buduće geopolitičke odnose, ali i poziciju Kosova?

Svedoci smo veoma važnih, prelomnih događaja na geopolitičkoj sceni i situaciji u svetu. Verujem da je period američke prevlasti, a tu mislim i na Nato, pri kraju i da dolazi novi period u kome će doći do multipolarnog sveta. Mislim da će to biti mnogo bolje po mir, za balans između različitih blokova koji već postoje u celom svetu. Mislim da će Rusija pobediti u Ukrajini. Druga opcija nije realna. I to će svakako promeniti balans u svetu, i naravno i na Balkanu, a moguće i kada je reč o Kosovu.

Predsednik Emanuel Markon je rekao da bi “Evropa trebalo da se pripremi za rat ako želi mir”, a posle toga da bi Francuska mogla da pošalje svoje vojnike u Ukrajinu?

Mislim da su to samo reči. U potpunosti se ne slažem sa Markonovom tvrdnjom. Prvo, on ne zna šta je rat. Ukoliko bi znao šta je rat, tada bi prednost dao diplomatiji, a on uopšte ne pokazuje primer diplomatske, već amaterske politike i izjava. Nadam se da neće poslati francuske vojnike u tu avanturu koja ne bi imala nikakav uspeh. Nadam se tome zato što je francuska vojska veoma dobra, ali je ipak mala, sa sve manje i manje opreme i municije i ostalog. To je posledica politike koja je uspela u Francuskoj. Danas imamo veoma dobru armiju, ali samo za poslove u Africi ili drugde u svetu. To nije vojska koja je spremna za današnje moderne konflikte. Na primer, naša artiljerija je slaba, a vidimo njen značaj u današnjim konfilktima. Bilo bi mnogo efikasnije da Francuska ima balansiran odnos između Ukrajine, Nato, SAD i Rusije. To je bila ranija uloga Francuske, ali ne i sada. I to je šteta.

U isto vreme evropski zvaničnici planiraju novu strategiju odbrane. Kakav je vaš stav?

Još nema jedinstva u Evopi i to je evidentno. Suprostavljenost Nemačke i Francuske kao i drugih države koje čine Evropsku uniju pokazuju da je sve te zemlje gledaju samo svoje interese i da nemaju globalnu viziju evropskog interesa. To je evidentno. Ni ja ne verujem u jedinstvo Evrope. Čak ne verujem da je to put kojim treba da gradimo evropsku zajednicu od zapada ka istoku, uključujući i Rusiju. To je moj savet. Nije na Natou da ignoriše istok, a posebno ne Rusiju. U 19. veku francuski ambasador i književnik Fransoa Šatobrijan je rekao da su Francuska i Rusija predodređene da budu prijatelji za interes, mir i prosperitet cele Evrope. I ja isto mislim. To je bila i ideja generala De Gola koju je pokušao da promoviše. Sada radimo bukvalno suprotno i u toj politici nema ništa pozitivnog.

Pre nekoliko dana je objavljeno da će u Rumuniji biti napravljena najveća Nato baza u Evropi?

To je provokacija i pretnja Rusiji. Šta želimo time? Da li želimo rat, sukobe na evropskom kontinentu ili želimo da se problemi rešavaju kroz diplomatske razgovore, sve i da su teški, ali zasnovani na istoriji, geografiji i zasnovani na istini. Nema mira bez pravde, ali nema pravde bez istine. I opet radimo potpuno suprotno. Sve i da Papa Francis, a nisam njegov obožavalac, kaže da je Nato kao pas na granicama sa Rusijom, to je provokacija. Šta zaista želimo time? Ukoliko zaista želimo rat možda ćemo ga zaista i dobiti i to će biti katastrofa za ceo kontinent. Pre jednog veka smo imali prvi veliki rat i to je bila tragedija za Evropu. Evropska mladež je pobijena. I to je bila tragedija i za Francusku, ali i za Nemačku i za Srbiju. Sve države Evrope su veoma duboko patile zbog tog rata. Molim vas nemojte, vek kasnije, to ponavljati, zbog budućih generacija, zbog naših unuka. Molim vas prestanite da Nato podstiče na rat. Nato je ratna zločinačka organizacija zato što je tu samo zbog američkih interesa, njenih ekonomskih, strategijskih interesa, a Evropljani nisu sposobni da to shvate. To je za mene užasavajuće.

Da li se plašite upravo tog scenarija da bi EU mogla da uđe u rat protiv Rusije? U ovom trenutku je to veoma realan scenario?

Evropska unija ipak nije država, to je samo grupa država. Znam da bi gospođa Fon Der Lajen volela da bude šef Evrope, ali ona to nije. Ona je funkcioner i plaćena je da organizuje diskusije između predsednika država EU. Ništa više od toga nije njen posao. I veoma je važno da se zaustavi. Nato i EU su zapravo efekat dve strane istog novčića. To nije nešto što ja tvrdim, već i Jens Stotenberg, generalni sekretar Nato to govori. I on tu greši. Nato i EU nisu isto. Zaustavite takvo razmišljanje.

Da li bi Zapadni Balkan trebalo da se plaši osnivanje ovakve baze u Rumuniji?

Ne znam koliko Zapad razume u kakvoj situaciji je danas Rumunija i upliv Natoa, ne samo u ovu državu već i u Moldaviju i druge zemlje. Ali, zapad je zabrinut zbog mogućnosti rata. Eskalacija, uključujući i verbalnu agresiju vremenom mogu da pređu u fizičku agresiju, u rat. Mnogo ljudi je sve više i više svesno tog rizika, tog Nato rizika, i zato sam pre nekoliko nedelja objavio knjigu u Francuskoj u kojoj sam pokušao da objasni kakva je aktuelna situacija i kakvi su suštinski rizici i šta bi moglo da prouzrokuje situciju koju trenutno podgrevamo. Postoji način da se vratimo diplomatiji. Kao vojnik mogu da kažem da je rat užasan i da mnogo više priželjkujem da se problemi rešavaju kroz diplomatiju.