Rode i Gero: Dijalog je jedina opcija, alternative nema

Ambasadori Nemačke i Francuske na Kosovu Jern Rode i Olivije Gero, istakli su, u intervjuu za RTK2, značaj uzdržavanja od bilo kakvih optužbi tokom istrage o incidentu na kanalu Ibar-Lepenac i naglasili da je ključno dozvoliti istrazi da ide svojim tokom, bez nepotrebnog političkog uticaja, te ponovili stav svojih zemalja o dijalogu između Kosova i Srbije, ističuć da dijalog predstavlja jedini pravi put ka normalizaciji odnosa i stvaranju boljih uslova za život svih građana.

Dijalog, kako su podvukli, neophodan je za dugoročnu stabilnost u regionu i napredak na putu ka evropskim integracijama.

Vaša ekselencijo, hvala što govorite za naš program. Poslednji događaji na severu Kosova izazvali su ozbiljnu zabrinutost. Kako komentarišete međusobne optužbe između Kosova i Srbije u vezi sa eksplozijom na kanalu Ibar-Lepenac? Da li smatrate da ovakvi incidenti mogu ugroziti stabilnost na terenu?

Rode: Visoki predstavnik je okvalifikovao ovo kao teroristički, jedan ozbiljan incident i sada smo toku istrage i mislim, da nama ne treba i da svi akteri trebalo bi da se uzdrže, kao što sam već rekao od optužbi koje podrivaju stabilnost i kreiraju strah među stanovništvom. Do sada bilo je jasnih izjava i mislim da nemamo nešto čime možemo da dokažemo ko su počinioci ovoga i zbog toga, hajde da istraga ide svojim putem.

U kontekstu poslednjih dešavanja, kako ocenjujete odnos Kosova i Srbije? Da li mislite da je moguć povratak dijalogu ili da bi situacija mogla da eskalira?

Gero: Pre svega, hvala Vam. Hvala što ste pozvali nas obojicu, da pokažemo i gledište naše dve zemlje Nemačke i Francuske koje dele iste analize što se tiče dijaloga Kosova i Srbije. Dakle, da se vratim na vaše pitanje mi smo duboko ubeđeni da nema nikakve druge alternative dijalogu, da je dijalog jedini način da se reše problemi, da se normalizuju odnosi i to je potrebno za stanoviništvo Kosova, a isto tako i Srbije. Dakle, ne samo da ne postoji alternativa dijalogu, nego mislim da je potreban jedan uspešan dijalog i da manjak rezultata iz dijaloga pokazuje sve ono što je potrebno za ljude koji žive na Kosovu.

Raspoređivanje specijalnih snaga policije Kosova na severu, posebno u opštinama sa srpskom većinom, izaziva zabrinutost među srpskim stanovništvom. Kako komentarišete ove mere, da li smatrate da one doprinose očuvanju mira ili, kako tvrde mnogi Srbi sa severa, da izazivaju strah i nesigurnost?

Rode: Da, hvala na pitanju, ali dozvolite mi prvo da se nadovežem na ono Olivije rekao. Dijalog je ono kada pričate sa svojim susedom, ako ne razgovarate sa svojim susedom onda problem neće otići. Onda, što se tiče Vašeg pitanja, da bilo je terorističkog napada, bilo je incidenata, bacanje ručnih granata, ono što je važno bila je tu i Banjaska. Da, trebalo bi da bude povećanog prisustva policije, prisustvo policije mora da bude adekvatno i ono što sam ja čuo prisustvo policije je već sada smanjeno. Još jedna tačka o kojoj bih želeo da govorim da nekada se malo vratim unazad, da malo kritikujem NVO koje komentarišu  prisustvo policije. Za mene je normalno da pošaljete policiju ako se nešto desi. Druga stvar je, nešto što je nama potrebno, da Kosovska policija daje etnički odraz. Dakle, da se regrutuju policajci i da imamo policajce iz redova manjina na Kosovu, jer koliko ja znam imamo 150 koji su na trenigu, a bili su prethodno na ulici i potrebno je ohrabrivanje za takve ljude, jer to važi za  srpsku stanu, za političke predstavnike, za nevladine organizacije. Molim vas ohrabrite vaše ljude da uđu u institucije jer to su ljudi iz vaše zajednice,  I to je prva tačka, druga tačka je, znate, da nije kosovska vlada ta koja je bojkotovala izbore, imali smo situaciju gde većina na severu ne predstavlja institucije, dakle bojkotovanje izbora, nije put napred, ili bojkotovanje parlamenta. Manjine, kosovski Srbi mislim da bi trebalo da prepoznaju da je ovo Kosovo i da bi trebalo da sarađuju, da se integrišu u državu u kojoj žive i onda da mogu da imaju uticaj na odluke koje se donose, a ne bojkotom. Dakle, nije sve u redu, trebalo bi više da dođemo do manjina i treba jedan drugi način da manjine prihvate da žive na Kosovu. Znate, da, podržavamo Kosovo kao nezavisnu državu i da nam je potrebno multietničko i demokratsko drušvo.

Postoji li, prema vašem mišljenju, realna potreba za specijalnim merama bezbednosti, s obzirom na tenzije koje postoje u tom regionu?

Gero: U potpunosti se slažem za neophodnošću za raspoređivanjem policije.  To bi bilo isto i u mojoj zemlji, infrastruktura je bila kao meta ovog bombaškog napada, jedna vrlo važna i vitalna i raspoređivanje policijskih snaga na sever Kosova je strateško. Dakle, šta je potrebno? To su dve stvari, prva je da se nastavi saradnja policije sa Euleksom i KFROM-om. Mi u potpunosti podržavamo ove dve važne misije i KFOR i Euleks. Euleks je bio kritikovan od nekih, i oni imaju punu podršku za izuzetan rad i što više kosovska policija radi sa Euleksom to bolje. Drugo, što želim da kažem, ono što je moj kolega rekao, je da, potrebno je više Srba u institucijama na Kosovu. Kolektivne ostavke u 2022. Mislim da sada svako može da shvati da je to bilo na štetu Srba koji žive ovde. Dakle, hoću da ohrabrim one koji mogu da rade u okviru, zakonskom okviru Kosova da se vrate da učestvuju i mislim da Kosovo bi trebalo da bude, da nastavi sa regrutovanje Srba, ne samo u Policiji nego u svim institucijama. Mislim, da budućnost srpske zajednice ide kroz to, da učestvuju u institucijama ove države. 

Kako bi implementacija Ohridskog sporazuma i Evropskog plana mogla da doprinese smanjenju napetosti i poboljšanju situacije na terenu?   Da li smatrate da je postizanje punog sporazuma izvodljivo i koja bi bila ključna pitanja za rešavanje?

Rode: Prvo, pre svega već smo rekli na početku, dijalog je kada pričamo jedni sa drugima. Imamo bazu,imamo sporazum Ohridski i Briselski, obe strane treba da pregovaraju i da pričaju u  međusobno dobroj veri, a ne samo da rade stvari u zadnjem trenutku. Imamo jedan  jasan put o normalizaciji, ne bih hteo to da ponavljam. Kosovo treba da uradi svoj posao da počne sa formiranjem Zajednice srpskih opština i Srbija treba da uradi svoj deo posla, da ne blokira učešće Kosova u nekim internacionalnim organizacijama. Želim da podvučem ovo, znate nekad prvi treba da preduzmete neke korake i sa drugom stranom. Kosovo na primer, pre dve nedelje zvaničnici su rekli da kosovski Srbi mogu da se registruju, da registruju svoja dokumenta koja su izdata od strane paralelnih institucija.Dakle, oni mogu da prebace, ova u kosovska dokumenta (izvode venčanih, izvode rođenih) to je vrlo  važno. Da napravimo jedan dodatni korak, jedan dodatni kilometar  da izgradimo poverenje. Znate, ono što se desilo između Nemačke i Francuske  nakon rata, i to je put napred i ne samo da ostanete u vašim rovovima, da kažem tako.

Šta bi konkretno podrazumevala 'puna implementacija svega dogovorenog u procesu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije?   Koji su ključni izazovi u ovoj fazi?

Gero: Ključi izazov je nepoverenje, ako ne izgradite poverenje samim tim što kažete, nego da imate konkretne radnje i da se držite toga i hoću da podvučem ono što je gospodin Rode rekao, to je poziv svim gledaocima Srbima koji žive na Kosovu, koji na neki način imaju manjak tih administrativnih dokumenta, dokumenta koji su izdati od paralelnih struktura, da iskoriste tu priliku dokumenta da vam se izdaju i dozvolite mi da istaknem da je to vrlo važno, da je to pozitivan gest od strane Vlade Kosova i mi želimo dobrodošlicu tome. I sada je na Srbima koji žive na Kosovu da iskoriste ovu priliku.

Dakle, da se vratim na Vaše pitanje, šta to znači? Znači, puno toga, 2013. bilo je puno sporazuma mnogi od njih samo su delom implementirani. Dakle, Ohridski sporazum koji se desio u februaru daje neku drugu snagu svemu ovome u smislu, da, ako se vratimo na prethodne sporazume on pravi vrlo važnu metu i ciljeve od kojih će čitavo stanovnišvo imati dobrobiti i imaće dobre međususedske odnose. Ko od toga ima benefite, ljudi koji žive blizu granice, nisu samo kosovski Albanci u pitanju, nego i kosovski Srbi. Prepoznavanje dokumenta, svih koraka svega onoga. Dakle, da ponovim još jednom ko ima dobrobit od toga to su ljudi koji su deo života na Kosovu i koji delom žive u Srbiji. Možda hoće da im deca studiraju tamo, da se vrate ovde, da kažem ukratko to su kosovski Srbi i u njihovom interesu je da postoji ta prednost od obe države da se to poštuje kao što je Jirgen rekao, da je to jedno pitanje koje već duže vremena traje i da Kosovo napravi ovu Zajednicu srpskih opština. Evropska zajednica je uradila dosta toga da prezentuje Nacrte statuta i mi očekujemo od Vlade Kosova da preduzme prve korake ka pravljenju ove zajednice na osnovu Nacrta statuta  iz Eu i da to ide na Ustavni sud Kosova.

Poslednji incidenti na Severu Kosova, poput eksplozije na kanalu Ibar-Lepenac, zasenjuju prethodne dogovore. Da li smatrate da je moguće postizanje rešenja za ukidanje paralelnih institucija, srpskog dinara i drugih pitanja koja utiču na opstanak srpskog naroda na Kosovu?

Rode: Da se nadovežem na ono što je Olivije rekao, da imamo jedan predlog, i ono što je Kosovo preuzelo kao svoju obavezu iz 2010. To je okvir da se integrišu paralelne institucije u Kosovo u državno uređenje. Nije normalna situacija, da imamo stranu valutu na vašoj teritoriji, dakle u Nemačkoj nemamo Pošte iz Francuske, a u Francuskoj nemamo Pošte iz Nemačke. Mi ne kritikujemo ovu kao suspenziju ili ukidanje kao nelegalno, mi kritikujemo način na koji je Vlada imprementirala ovo na jedan način, da uzmemo u obzir kakav ovo efekat ima na lokalnu populaciju, jer su oni dobijali socijalnu pomoć kroz ovo. Kada smo dobili “evro “ nismo imali taj tranzicioni period u Nemačkoj i Francuskoj  od dve godine. Imali smo taj tranzicioni period, to se desilo ovde, to je osnovna stvar i ne bi trebalo da se ta situacija zadrži zauvek.  

Koliko su zapravo i Kosovo i Srbija spremni za implementaciju dosadašnjih sporazuma? Da li postoji politička volja obeju strana  za sprovođenje dogovorenog?

Gero: To bi trebalo da pitate predsednika Vučića i premijera Kurtija.  

Zato što mislim, da put ka EU za obe zemlje je u pridržavanju  onog što je dogovoreno. Dogovorena je normalizacija odnosa, ja kao ambasador mogu da komentarišem samo ono što se dešava na Kosovu, ali većina populacije koja nema ništa drugo nego te evroatlanske integracije, oni podržavaju to i mi podržavamo to i preduzeli smo nekoliko koraka povodom toga implementiranje sporazuma i specijalno slanje nacrta statuta za ZSO Ustavnom sudu i to je vrlo dobrodošlo i na tom putu prema EU integracijama koje mi apsolutno podržavamo.