Trud: Bombardovanje SRJ 1999. „početak kraja“, pravi trenutak za konferenciju o Kosovu

Francuski istoričar i profesor geopolitike Univerziteta u Versaju Aleksis Trud ocenio je da je bombardovanje SRJ 1999. godine bilo „početak kraja“ u međunarodnim odnosima i da je sada „pravi trenutak“ da se organizuje međunarodna konferencija o Kosovu. U intervjuu za Kosovo onlajn povodom 26. godišnjice od Nato intervencije na SRJ, Trud upozorava i na zabrinjavajući položaj srpske, ali i drugih manjinskih zajednica na Kosovu.

„Čitav svet 26 godina posle bombardovanja Jugoslavije postaje svestan da moraju biti ispregovarana međunarodna pravila i da se to mora učiniti u međunarodnim institucijama. Ne u Natou, već u Ujedinjenim nacijama. Zato je ovo dobar trenutak da se ponovo organizuje međunarodna konferencija, možda o Kosovu, i vrati pregovorima u okvirima UN, koji ostaju najvažniji instrument u međunarodnoj politici“, ističe Trud.

Komentarišući godišnjicu Nato intervencije 1999. ovaj profesor kaže da i među Srbima postoji utisak da se zaboravilo na taj događaj.

„Tri meseca bombardovanja, od 24. marta do 8. juna 1999. godine doveo je do pravih promena u međunarodnim odnosima. Od tada je Putinova Rusija i Sijeva Kina rekla da je trebalo paziti da se ne dira u unutrašnje stvari jedne zemlje“, kaže Trud.

Ističe da je intervencija na SRJ 1999. godine bila ne samo izvan okvira Ujedinjenih nacija, već i samog Natoa.

„Prema Članu 5 Natoa, bombardovanje je nelegitimno“, podvukao je Trud.

Događaj iz 1999. opisuje kao „najniži nivo međunarodnih odnosa“.

„Dodirnulo se dno. Nadam se da će biti svesti da je ovo bombardovanje bilo početak kraja. Ono je omogućilo Putinu da svoje pozicije nametne u svetu, pomogućilo Amerikancima da vrše pritisak ne samo na Balkanu, već i Iraku, Iranu“, ocenjuje Trud.

Komplikovan položaj Srba

Položaj srpske zajednice na Kosovu opisuje kao „veoma težak i komplikovan“.

„Situacija Srba na Kosovu i Metohiji je veoma, veoma teška. Srbi žive u enklavama potpuno izolovano od ostatka sveta. Kada moraju u školu ili u obdaništa, deca i majke moraju da koriste blindirana vozila snaga Natoa. Oni su izloženi pritiscima i imaju veoma ograničena politička prava. Imaju Srpsku listu, koja je satanizovana od strane Kurtija. Kurti je uspeo i da umanji prava na lokalnoj autonomiji. Postavio je albanske gradonačelnike u srpskim opštinama, pošto su Srbi bojkotovali izbore“, smatra Trud.

Bezbednost srpske, ali i drugih manjinskih zajednica ocenjuje kao krhku.

„Situacija Srba na Kosovu je veoma krhka. Oni čine manje od deset odsto, sedam odsto stanovništva, ali ostaju iznad 90.000 stanovnika. Oni imaju veoma komplikovan život, kako politički, tako i socijalno, i u svim oblastima“, kaže Trud.

Bolji položaj manjinskih zajednica vidi u većem pritisku vodećih sila na zvaničnu Prištinu.

„Položaj manjina na Kosovu, Srba, ali i Goranaca, Turaka, Roma ne može da se poboljša sve dok aktuelne vlasti u Prištini, gospodin Kurti, ne ostanu bez kontrole i ograničenja. Potrebno je da međuanarodne vlasti izvrše pritisak. EU je pokušala, ali je preslaba i podeljena, i ima ograničeno delovanje. Mislim pre svega na veće sile, SAD, ili Tursku, ali i Rusiju i Kinu. Akcije velikih sila mogle bi poboljšati stanje“, precizira.

"Simbioza" SAD i Rusije

Profesor geopolitike na Univerzitetu u Versaju uveren je da nova američka administracija može da nađe rešenje za Kosovo, a da slični angažman očekuje i od Rusije.

„Nova većina u SAD može proizvesti značajnu akciju ako se zna da predsednik Tramp ima nameru da imenuje člana srpske dijaspore u SAD kao ambasadora u BiH. Administracija Trampa promeniće i sve izaslanike. Mislim da SAD mogu narednih meseci i godina imati važno delovanje kroz pritisak na Kurtija. Ali i Rusija može, posle dogovora o Ukrajini, ponovo postati akter iz prvog plana na Kosovu. Zna se da su Rusi uvek podržavale stav Srbije u UN. Insistirajući na Rezoluciji 1244 koja predviđa da je KiM deo Srbije“, objašnjava Trud.

Taj stav Rusija bi mogla da brani u „simbiozi“ sa SAD, poručuje.

„Ukoliko bi se Rezolucija 1244 SB UN primenjivala, onda bi se Srbima na KiM vratila prava, pa i politička da imaju svoje predstavnike u skupštini. Ali, vratila bi im se i socijalna prava, prava na penzije, na socijalnu pomoć, znači da ponovo mogu dobijati sredstva iz Beograda“, uveren je ovaj istoričar.

Pozicija Francuske

Upitan da li treba očekivati veći angažman Francuske na Zapadnom Balkanu, ali i po pitanju dijaloga Beograda i Prištine, Trud ocenjuje da je ova zemlja u političkoj krizi i „davno odustala od Balkana“.

„Francuska je u teškoj političkoj krizi, sa manjinskom vladom. Nema legitimnost. Ali, Francuska je odavno odustala od Balkana. Sećam se da mi je ambasador Francuske u Beogradu (Frederik) Mondoloni rekao da smo izgubili 20 godina jer smo toliko dugo ispustili Balkan. Ne vidim da će Francuska imati važnu ulogu na Balkanu. Ali Nemačka da“, naglašava Trud.

Pojašnjava da bez obzira na ekonomsku krizu sa kojom je suočena, Nemačka ima snažnu koaliciju koja će se nastaviti i posle izbora zbog čega je realno očekivati da će biti aktivnija u spoljnoj politici i „vraćanju Aljbina Kurtija uravnoteženijoj politici“.

„Nemačka će moći da šalje izaslanike. Koalciija SPD-CDU može vršiti pritisak na Kurtija kako bi se vratio uravnoteženoj politici i vrati prava Srbima. Mislim da Nemačka može imati politiku povoljnu po Srbe. Jedini problem je Velika Britanija, koja je naoružala OVK, koja nastavlja da deli na Balkanu. Biće dobro za Srbe na Kosovu ako njeno delovanje ograniči Tramp, ali ako nastavi sa svojom politikom ni Nemačka neće moći da je spreči. Sve zavisi od narednih meseci“, ocenjuje Trud.

Vojni sporazum

Upitan na koji način treba tumačiti trilateralni memorandum o saradnji u oblasti odbrane Albanije, Hrvatske i Kosova, Trud smatra da neće doprineti rešenju kosovskog pitanja.

„U prošlosti je često bilo vojnih sporazuma, mislim na Minski sporazum, pa onaj u Irskoj, koji nisu bili primenjivani. Mislim da se ne može mnogo računati na ove vojne sporazume. Vraćam se diplomatskom putu. Pitanje Kosova će biti rešena diplomatskim delovanjem velikih sila, ne EU, već delovanjem SAD, Rusije, Kine ili Nemačke“, zaključuje profesor geopolitike Univerziteta u Versaju Aleksis Trud.