Krieziju: Izbori ne rešavaju krize bez političke volje i funkcionalnih institucija

Izvršni direktor Kosovskog demokratskog instituta Ismet Krieziju ocenio je da izbori sami po sebi ne mogu da reše političke krize ukoliko ne postoji politička volja, funkcionalne institucije i kultura kompromisa, upozoravajući da bi bez toga izborni proces mogao da postane mehanizam ponavljanja kriza, a ne njihovog rešavanja.

Krieziju je u objavi na Fejsbuku  naveo da tri izborna ciklusa u relativno kratkom periodu pokazuju da glasanje samo po sebi nije rešenje za svaku političku krizu.

„Izbori mogu da odrede pobednike i gubitnike, ali ne mogu da stvore političku volju tamo gde ona ne postoji. Bez iskrene posvećenosti funkcionalnosti institucija, kulture kompromisa i poštovanja demokratskih pravila, izbori rizikuju da postanu mehanizam za ponavljanje kriza, a ne za njihovo rešavanje“, istakao je on.

Govoreći o zahtevima za osvajanje apsolutne većine, Krieziju je naveo da je težnja političkih partija da osvoje što veću podršku legitiman izborni cilj, ali da predstavljanje apsolutne većine kao uslova za formiranje institucija može voditi ka koncentraciji vlasti.

„Zahtev jednog političkog subjekta da osvoji više od 60 odsto glasova, kao što je bio slučaj sa Pokretom Samoopredeljenje, može biti legitiman izborni cilj. Svaka partija teži da obezbedi što veću podršku. Međutim, kada se apsolutna većina predstavlja kao uslov za formiranje institucija ili kao opravdanje uz obrazloženje da opozicija nije spremna na saradnju, to se više pretvara u pokušaj koncentracije vlasti“, naveo je Krieziju.

Prema njegovim rečima, iskustva zemalja regiona pokazuju da koncentracija vlasti u rukama jedne političke snage može dovesti do slabljenja institucionalne kontrole, odgovornosti i političke konkurencije.

On smatra da glavni izazov kosovske demokratije nije samo organizovanje izbora, već izgradnja snažnih, nezavisnih i funkcionalnih institucija koje garantuju da vlast proizlazi iz građana i ostaje ograničena zakonom.

„Ocena da su izbori slobodni i pošteni ne može se svesti samo na tehničku proceduru glasanja. Podjednako su važni nezavisnost institucija, sloboda medija, stvarna politička konkurencija i jednakost mogućnosti među političkim subjektima“, naveo je Krieziju.

On je, na kraju, zaključio da funkcionalna demokratija ne zavisi od snage većine, već od sposobnosti institucija da ograniče vlast svake većine.