RSE: Izborna kampanja - bitka za milione glasova, stranke ne otkrivaju troškove

Izborna kampanja na Kosovu je „višemilionsko takmičenje“, konstatuje Radio Slobodna Evropa, navodeći da, iako su političke stranke dužne da prijave svoje troškove, posmatrači izbora izražavaju zabrinutost u vezi sa transparentnošću donacija. Nijedna od četiri vodeće stranke nije odgovorila na pitanje koliko su novca do sada potrošili na kampanju i koliko planiraju da potroše.

Političke partije na Kosovu imaju pravo da potroše više od dva miliona evra na kampanju za parlamentarne izbore 9. februara, odnosno najmanje jedan evro po registrovanom biraču, što je definisano uredbom Centralne izborne komisije (CIK), u avgustu prošle godine.

Uredba precizira da na opštim, lokalnim i izborima za gradonačelnike ograničenje potrošnje neće biti manje od jednog evra po biraču. Na prethodnim izborima ograničenje je bilo 0,50 centi po biraču.

Broj upisanih birača za izbore 9. februara je 2.075.868.

Izborna kampanja je zvanično počela 11. januara i traje do otvaranja biračkih mesta, a sa „startom trke“, stranke su zvanično počele da troše novac.

Troškovi uključuju novac za politički marketing na televiziji, društvenim mrežama, za usluge informacionih tehnologija, putovanja, skupove, gorivo, angažovanje neophodnog osoblja za kampanju, logistiku, osvetljenje i ozvučenje za sale… Pored toga, novac je neophodan i za izradu promotivnih materijala, kaže za RSE Eugen Cakolli iz mreže nevladinih organizacija Demokratija na delu, koja prati izbornu kampanju.

Ali, za sada su javni samo troškovi napravljeni na društvenim mrežama. Kompanija Meta, koja je vlasnik Fejsbuka i Instagrama, objavljuje podatke o sponzorisanim političkim oglasima ili porukama.

Analizirajući period od 30 dana, pokazalo se da su pojedini konkurenti počeli da troše na Fejsbuk kampanje i pre njihovog zvaničnog pokretanja. Isto tako, neke političke stranke – za 30 dana potrošile su više od 20.000 evra.

Radio Slobodna Evropa kontaktirao je sve četiri stranke koje imaju kandidate za premijera – Pokret Samoopredeljenje čiji je kandidat aktuelni premijer Aljbin Kurti, Demokratsku partiju Kosova koja kandiduje Bedrija Hamzu, Demokratski savez Kosova čiji je kandidat Ljumir Abdidžiku i Alijansu za budućnost Kosova koja kandiduje Ramuša Haradinaja - ali nijedna nije odgovorila na pitanja koliko su novca do sada potrošili na kampanju i koliko planiraju da potroše.

Cakoli očekuje da će ova kampanja biti skuplja u odnosu na prethodne, jer je, kako kaže, fokusirana na marketing u digitalnoj sferi.

Inače, političke partije se finansiraju iz dva izvora – iz državnog budžeta i od spoljnih donatora – u obliku gotovine ili kroz doprinose u robi i uslugama.

Sredstva iz državnog budžeta se obezbeđuju godišnje preko Fonda za podršku političkim subjektima. Ovaj fond u ovogodišnjem budžetu - od 3,6 milijardi evra - ima vrednost od 4,8 miliona evra. Sredstva još nisu raspoređena za ovu godinu, jer preporuka Kancelarije političkih partija pri CIK-u nije dobila dovoljno glasova članova Komisije.

Fond za podršku političkim subjektima imao je istu vrednost kao i prošle godine: 4,8 miliona evra.

Podela se vrši na osnovu zastupljenosti političkih partija u Skupštini Kosova, koja ima ukupno 120 mesta.

Tako je Pokretu Samoopredeljenje, kao najvećem političkom subjektu, pripalo je 2,2 miliona evra. Više od 760.000 evra dobila je Demokratska partija Kosova, a slede Demokratski savez Kosova sa 640.000 evra i Alijansa za budućnost Kosova sa 320.000 evra.

Ostalih 10 partija zastupljenih u Skupštini dodeljeno je po manje od 100.000 evra.

Sa druge strane, Pravilnikom o izbornoj kampanji, praćenju izborne kampanje i finansijskom izjašnjavanju, političke stranke imaju pravo da prihvate dodatne priloge za kampanju od fizičkih i pravnih lica. Fizička lica mogu donirati do 2.000 evra, a pravna lica najviše 10.000 evra.

Ove donacije se mogu davati od dana objavljivanja izbornog datuma do dana održavanja izbora. CIK je najavio 9. februar kao datum održavanja parlamentarnih izbora u avgustu prošle godine.

Međutim, u nedavnim izveštajima objavljenim na sajtovima političkih partija, donacije i prilozi nisu veliki. Tako je Samoopredeljenje u periodu od jula do septembra prošle godine od donacija i priloga prikupilo 3.227 evra, a od članstva 88 evra.

DPK nije objavila nijedan izveštaj o donacijama za 2024. godinu, dok je u periodu septembar-decembar 2023. godine samo jedna osoba donirala toj stranci 100 evra.

Između jula i septembra prošle godine, DSK je prikupila 2.995 evra donacija.

Alijansa za budućnost Kosova je u poslednja tri meseca prošle godine primila 5.058 evra donacija.

Svi objavljeni izveštaji sadrže i imena donatora, koji su u nekim slučajevima članovi ili čak i sami lideri partija.

Cakoli ipak ukazuje da je vrednost donacija nekoliko puta veća od prijavljenih.

Prema njegovim rečima, političke partije ne objavljuju donacije koje odbijaju od privatnih kompanija.

„Jedan od faktora koji gura kompanije da zvanično ne daju donacije jeste postojanje zakonske odredbe, prema kojoj kompanija, kada ponudi donaciju političkoj stranci, ne može dobiti javne ugovore u periodu od najmanje tri godine, od centralnih i lokalnih institucija“, objašnjava Cakoli.

Dodaje da to odvraća firme od formalnih donacija, ali da njihov doprinos u različitim oblicima ne izostaje.

„Postoje slučajevi da vlasnici restorana, sala ili preduzeća koja nude određene usluge ili proizvode političkim strankama daju besplatna sredstva. Na primer, restoranska sala se izdaje bez naknade, ili se daje besplatno osvetljenje, zvuk ili slični proizvodi“, rekao je Cakoli.

Po zakonu, politički subjekti koji se takmiče na izborima dužni su da CIK-u dostave finansijski izvještaj o izbornoj kampanji najkasnije u roku od 30 dana od overe konačnih rezultata.