Selenica: Opozicija može da formira novu vladu, ali Kurti računa i na glasove dijaspore

Politički analitičar i urednik na RTV Albanija 1 Gert Selenica izjavio je da su i vlast i opozicija zadovoljni izbornim rezultatima, a da će od formiranja nove vlade zavisiti da li će opozicija želeti da se ujedini i da li će Aljbin Kurti, kako je najavljivao, potrebnu većinu dobiti na osnovu glasova iz dijaspore.

„Samoopredeljenje je slavilo pobedu, a i opozicija. DPK je zadovoljna jer je udvostručila glasove. Dakle, ovaj proces je na neki način zadovoljio sve strane. Dileme su oko toga šta će biti posle izbora. Ostaje da se vidi kakva će biti nova vlast. Mnogo je dilema, mnogo pitanja, i za vladu i za novi parlament“, kazao je Selenica za Kosovo onlajn.

Objašnjava da izborni rezultati pokazuju da je Pokret Samoopredeljenje u padu, ali da je to i očekivano, te da se može podvesti pod „trošak upravljanja“.

Međutim, ne smatra da to znači i da neće biti u prilici da formira novu vladu.

„To se dešavalo na Kosovu, dešavalo se i u regionu. Da li je logično da se opozicija ujedini i formira novu vlast, iako su stranke izgubile na ovim izborima? Teško, ali brojke daju ovu priliku. Zato se sa velikim interesovanjem očekuju glasovi dijaspore koji još nisu prebrojani. Postoje tvrdnje iz Samoopredeljenja da će zahvaljujući glasovima dijaspore produbiti svoju prednost”, naglasio je Selenica.

S druge strane, podseća, opozicija nije želela da ulazi u predizborne koalicije, ali ne treba isključiti tu mogućnost nakon što su rezultati pokazali da je udvostručila glasove.

„Veoma je teško predvideti da li ćemo imati vladu Kurti 3, jer svaka stranka mora da se povuče sa nekih svojih predizbornih pozicija. Znamo da je Kurti pre izbora rekao da će imati ’treću Vladu’, bez ikakvih drugih partija, osim onih u njegovoj predizbornoj koaliciji. S druge strane, imamo DSK i DPK koji su takođe imali pretenzije da samostalno vladaju. Nisu napravili predizborni savez jer su hteli da provere snagu. Imamo i Alijansu za budućnost Kosova, koja je ostvarila rezultate u okvirima očekivanja, ali je najaktivnija kada je u pitanju formiranje koalicije“, objašnjava Selenica.

Ukazuje i da će postizborna kombinatorika umnogome zavisiti od odnosa sa SAD i da u tom svetlu treba posmatati i polemiku koju je izazvao izaslanik za specijalne misije američkog predsednika Ričard Grenel.

„Američki specijalni komesar Grenel je više puta koristio oštar, nediplomatski jezik prema premijeru Kurtiju. Pažnju skreće i njegova poslednja izjava u petak, dva dana pred izbore, da su odnosi Kosova i SAD na najnižem nivou, a to postavlja mnoga pitanja o kontinuitetu Kurtijeve vlade i pozicijama koje će morati da zauzme. Ne zaboravimo da Kosovo ima neku vrstu istorijskog duga prema SAD, možda kao i ceo Balkan, ali Kosovo na izraženiji način. Ove izjave bi mogle da odrede i kako će se vladati Kosovom posle izbora, bez obzira ko formira vladu“, upozorava Selenica.

S druge strane, ovaj analitičar ne očekuje da ukoliko osvoji treći premijerski mandat Kurti promeni svoju dosadašnju retoriku.

Do promene retorike u odnosu na dijalog sa Beogradom, tvrdi, ne treba očekivati ni od opozicionih stranaka ukoliko formiraju novu vladu.

„Po mom mišljenju, ne očekuje se promena u odnosima sa susedima čak i ako imamo koalicionu vladu opozicionih partija. Ne smemo zaboraviti da nijedna politička partija tokom predizborne kampanje nikada nije pominjala ulogu koju će imati posle izbora u dijalogu sa Srbijom. Dakle, nijedna politička partija pitanje nastavka odnosa sa Srbijom nije uvrstila u predizborne debate, ni za jedan dan kampanje. Govorimo o veoma osetljivom pitanju za koje su i SAD veoma zainteresovane i za koje se očekuje da će imati snažan uticaj. To su razlozi zbog kojih kažem da se malo promena očekuje“, naglašava Selenica.

Upitan da li će se sa novom kosovskom vladom vratiti ideja o ujedinjenju Kosova i Albanije ovaj analitičar kaže da je to pitanje prevaziđeno i da svi albanski političari takvu „uniju“ vide isključivo u okviru Evropske Unije.

„ S druge strane, zemlje u regionu imaju mnogo trgovinskih sporazuma ili trgovinskih odnosa uprkos političkim protivrečnostima ili nacionalističkim stavovima“, precizira Selenica.

Sumnja i da će bez obzira ko bude formirao novu vladu u Prištini doći do promene u odnosima sa zvaničnom Tiranom.

„Verujem da će se i tu malo promeniti. Verujem da će se zajednički sastanci dve vlade u Albaniji i na Kosovu nastaviti, kao i zajednički sastanci dva parlamenta. Regionalna politika, mimo pojedinaca, i dalje će biti fokusirana na evropske integracije. Najbolji primer je Crna Gora, koja će po svemu sudeći biti prva zemlja koja će otvoriti pregovore o članstvu sa EU u roku od 2026. godine, a slede Albanija i druge zemlje”, zaključuje ovaj analitičar.