Zbog Samoopredeljenja pune ruke posla za Izborni panel za žalbe i predstavke

Žalba Srpske liste na odluku Centralne izborne komisije da ne objavi konačne rezultate izbora samo za tu partiju tek je jedna u nizu koju je Izborni panel za žalbe i predstavke usvojio i time potvrdio da CIK često donosi neopravdane i nezakonite odluke na račun ove srpske stranke. To nije bila i jedina žalba nakon objavljivanja konačnih rezultata sa poslednjih izbora, bilo ih je ukupno sedam.

Panel je po žalbi Srpske liste ocenio da se takav stav CIK-a ne može prihvatiti kao pravedan i zakonit, jer je suprotan zakonskim odredbama Zakona o opštim izborima, kao i standardima Venecijanske komisije, kao i da CIK nije pružio nikakvo zakonsko obrazloženje za odbijanje objavljivanja rezultata za Srpsku listu, uz nalog Komisiji da ih objavi. 

Istovremeno, kao neosnovanu odbacio je žalbu kandidata za poslanika DPK Bekima Hadžijua, u vezi sa raspodelom mandata poslanicima. Hadžiju je zahtevao poništenje odluke CIK-a o raspodeli mandata na osnovu rodne kvote, tvrdeći da je njena primena pogrešno protumačena i da su kandidati pogrešno rangirani, te da on nije uvršten na listu poslanika, iako je bio rangiran na 20. mestu na listi DPK sa 21.520 glasova, a da je ta stranka osvojika 22 mandata. Panel je žalbu odbacio, pa će Hadžiju po svoj prilici ostati bez mandata.

Tokom tri izborna procesa samo u poslednjih godinu dana – u dva parlamentarna ciklusa i tokom lokalnih izbora, CIK je imao pune ruke posla, odlučujući po brojnim žalbama Srpske liste, ali i ne samo njenim. Ipak, čini se da je Srpska lista najčešće bila predmet neosnovanih odluka CIK-a i to zbog dvojice članova iz redova Samoopredeljenja - Samija Kurtešija i Aljbana Krasnićija. 

Naime, početkom decembra, Centralna izborna komisija donela je odluku da ne sertifikuje Srpsku listu za učešće na izborima 28. decembra, nakon što su za potvrdu učešća glasala samo dva člana CIK-a, dok su dva bila protiv, a petoro uzdržano. Srpska lista nakon toga je uložila žalbu, koja je usvojena, čime joj je omogućeno učešće na izborima.

Ipak, nekoliko dana kasnije Komisija nije sertifikovala kandidate Srpske liste za učešće na tim izborima. Usledila je nova žalba Srpske liste i opet je IPŽP osporio odluku Komisije, sa obrazloženjem da je odluka „bila manjkava i nepotpuna, te da nije razmatrala ključne činjenice i pitanja u vezi sa procenom ispunjenosti zakonskih uslova za sertifikaciju političkog subjekta“. 

Uoči parlamentarnih izbora IPŽP je oborio i odluku CIK-a u vezi sa glasanjem van diplomatskih predstavništava, usvojivši žalbu Demokratskog saveza Kosova.

Komisija je odlučila da se birački centri mogu otvoriti i na „dodatnim lokacijama“ van diplomatskih misija, a na predlog Ministarstva spoljnih poslova. Panel je, ipak, mislio drugačije, i vratio glasanje isključivo u prostore ambasada i konzultara. Nije pomogla ni žalba Samoopredeljenja Vrhovnom sudu na odluku – sud je potrvdio odluku IPŽP-a.

I pred lokalne izbore prošle godine bilo je žalbi IPŽP-u. 

I tada se desilo isto, Centralna izborna komisija odbila je da sertifikuje Srpsku listu, koja se na takvu odluku žalila, a Panel žalbu usvojio. Nije tada problem imala samo Srpska lista, istu sudbinu je doživela i Srpska demokratija. Panel je usvojio i njihovu žalbu na odluku CIK-a da im ne overi listu kandidata za lokalne izbore 12. oktobra.

Srpska lista se tada žalila i na sastav biračkih odbora, ali im je Panel žalbu odbio. 

Pored Srpske liste, uoči lokalnih izbora problem su imali i mediji koji izveštavaju na srpskom jeziku, jer su ostali bez akreditacije za izveštavanje. Među njima i portal Kosovo onlajn. Osnivač portala, VIM INFO uložio je tada žalbu, koju je Panel usvojio i naložio CIK-u da ponovo razmotri zahtev za akreditaciju. Međutim, uprkos takvoj odluci, CIK nije ponovo razmatrao akreditovanje ovog portala.  

Pored toga, s posebnom se pažnjom čekala i odluka Panela u vezi sa lokalnim izborima u Južnoj Mitrovici prošle godine. 

Žalbu je uložio DPK, tražeći da se rezultati drugog kruga lokalnih izbora u Južnoj Mitrovici ponište i da se glasa ponovo zbog sumnji u vezi sa „mešanjem glasačkih listića između različitih biračkih mesta, neoverenim ili dvostruko overenim glasačkim listićima (‘bugarski voz’),  neslaganjem između šifre biračkog mesta i glasačkog listića, neobično povećanim brojem birača u drugom krugu i pritiskom na građane na dan izbora“.

Panel je, međutim, njihovu žalbu odbacio kao neosnovanu, uz ocenu da su prijavljeni prekršaji rezultat tehničkog nedostatka ekonomskog operatera, da su greške izolovane i ne utiču na opštu volju birača, te da ne postoji pravni osnov za ponovno glasanje u toj opštini, a da je  proces brojanja i upravljanja glasačkim listićima bio u skladu sa svim zvaničnim registrima.

I krajem 2024, u susret izborima 9. februara prošle godine, scenario je bio isti – CIK nije potvrdio učešće Srpskoj listi na tim izborima, stranka se žalila, a Panel žalbu usvojio.

Dok u CIK-u sede predstavnici političkih stranaka, među kojima u predlozima za donošenje odluka na štetu Srpske liste prednjače članovi iz redova Samoopredeljeja, Izborni panel čine iskusni pravnici.

Institucija koja ima ključnu ulogu u rešavanju izbornih sporova i pretposlednja je instanca kada su u pitanju žalbe političkih subjekata - Izborni panel za žalbe i predstavke je nezavisni organ CIK-a, a čine ga sudije koje na te pozicije imenuje Sudski savet Kosova i one ne smeju biti politički angažovane. 

Trenutni predsednik ovog tela je sudija Vrhovnog suda Zenel Ljeku, koji je na tu funkciju imenovan 30. maja 2024. godine. Panel broji ukupno deset članova, uključujući predsedavajućeg, a kada se odlučuje o pitanjima od posebnog značaja, odluku donosi devetočlano veće, prostom većinom.