Antiamerikanizam među Albancima: Kako je Hovenijer naljutio Kurtijeve sledbenike iz Samoopredeljenja?

"Kurti ide na sve ili ništa. Više nema prostora za bilo kakve racionalne odluke. Albanski pokrovitelji u SAD, po Kurtijevom rezonu, treba da izvrše svoje obaveze i budu izvođači radova za njegove velikoalbanske interese"

Priredio: Miloš Garić

Krizna situacija u vezi sa mostom na Ibru, koja još traje, kao i ona prethodna zbog zatvaranja devet poštanskih objekata na severu Kosova, osim što je dodatno zategla već vrlo napete odnose između vlasti u Prištini i srpske zajednice, ukazala je i na značajno neslaganje dela albanske javnosti, koji predvodi Aljbin Kurti, sa politikom i stavovima Sjedinjenih Američkih Država. 

Teške i uvredljive kvalifikacije na društvenim mrežama, na račun američkog ambasadora Džefrija Hovenijera, posle opomena koje je izrekao Aljbinu Kurtiju zbog poslednjih odluka, ukazuju da u ekstremnom delu albanskog društva na Kosovu postoji doza antiameričkog raspoloženja, koja više ne može da se sakrije, ma koliko predstavnici vlasti, pa i sam Kurti, u javnosti pokušavali da održe tezu o najbližim vezama albanskog i američkog naroda. 

Čini se da, od dolaska Kurtija na vlast, ono što je u prethodnih nekoliko godina tinjalo kao albanska “neposlušnost” prema najvećem pomagaču i sponzoru, a to su svakako SAD, prerasta u otvoreno suprotstavljanje i netrpeljivost, posle najnovijih upozorenja iz Vašingtona zbog opasnih i jednostranih poteza vlasti u Prištini.

“Moram da kažem da kvalitet našeg partnerstva nije ono što smo se nadali po nekim od pitanja vezanih za to kako Kurti postupa sa severom i kako on vodi dijalog. Nisam samo ja u pitanju… Kosovo kaže da je naš partner. Kosovo nam kaže da je zemlja sa najizraženijim proameričkim stavovima na svetu. Zato se nadam da će zemlja sa najizraženijim proameričkim stavovima na svetu poslušati konkretne zahteve vlade SAD da ne stavlja Nato pod rizik, uključujući američke vojnike”, bio je prilično jasan Džefri Hovenijer u intervjuu pre nekoliko dana.

Kurtijeva obrnuta proksi logika

Uplašeni štetom koja može da nastane na vezama sa Vašingtonom, reagovali su pojedinci iz drugih političkih partija. Pa se tako prošle nedelje posle Ramuša Haradinaja oglasio i poslanik Demokratskog saveza Kosova Driton Seljmanaj, koji je upozorio na posledice nakon “napada koje je organizovao pokret Samoopredeljenje sa svojom Fejsbuk vojskom na američkog ambasadora”.

"Koordinisani napadi Samoopredeljenja preko Fejsbuk armije na ambasadora Hovenijera, neprihvatljivi su i veoma štetni za Kosovo”, istakao je između ostalog Seljmanaj.

Koliko god se zaklinjali u “ljubav” sa Sjedinjenim Državama, ipak, značajnom delu albanskog društva očigledno ne prija bilo kakvo ograničavanje i sputavanje u namerama, koje po pitanjima ukidanja prava Srba i stvaranja uslova za “veliku Albaniju” u njihovo ime artikuliše i sprovodi Aljbin Kurti. 

Poslanik Pokreta Samoopredeljenje Aljban Bajrami upozorio je tako američkog ambasadora Džefrija Hovenijera da treba da ostane u ambasadi, i da se ne meša u pitanje mosta na Ibru, jer “on sastanke ne vodi na njemu, već u ambasadi”.

Kako objasniti ovaj prilično zanimljiv fenomen, da strana koja je dobila apsolutnu pomoć i podršku u ostvarenju svojih ekstremnih separatističkih ambicija, i to na uštrb međunarodnog prava i matične države, sada otvoreno prkosi svom najvećem sponzoru?

“Da bismo u potpunosti razumeli politiku privremnih institucija vlasti u Prištini, mi moramo da analiziramo dve stvari koje je proizvode. To je sa jedne strane mentalitet Albanaca kada je u pitanju politička orijentacija i isto tako individualna svojstva i habitus samog Aljbina Kurtija, koji se zaista ponaša na način koji ne potpada pod standarde političara u Evropi”, objašnjava politički filozof Dragoljub Kojčić za Kontekst.

Podseća da, što se tiče Albanaca kao celine, oni su mlad narod i nemaju iskustva duge političke borbe, ali su im okolnosti išle na ruku.

“Oni su iskoristili oportunitet međunarodnih okolnosti kada je deo Zapadnog društva i Zapadne političke zajednice bio protiv Srba, i njih su iskoristili kao korisne izvođače radova. Što se tiče samog Kurtija, on je prosto političar koji isključivo praktikuje svoje političke fantazmagorije, ali ima tu jedna stvar u kojoj on relativno uspeva. To je da posle niza decenija uspešnog lobiranja i potplaćivanja, Albanaca u američkoj dubokoj državi, da oni i dalje smatraju da postoje obligacije Amerikanaca prema njima. Samo što Kurti ide preko određene linije i ponaša se u smislu obrnute proksi logike”, naglašava Kojčić. 

Vrlo je zanimljivo šta to konkretno znači. 

“Ako su nekada mali bili izvođači radova za velike, kao što su Albanci bili izvođači za Zapad protiv Srba i protiv Jugoslavije, tako sada Kurti procenjuje da je došlo vreme za naplatu na obrnuti način. Njihovi pokrovitelji iz američke države sada, po tom rezonu, znači, treba da budu izvođači radova za Kurtijeve interese. I tu više nema prostora za bilo kakve racionalne odluke. On ide na sve ili ništa, a posebno, mislim da je u ovome trenutku dok još uvek traje predizborna kampanja u SAD, dok nisu uspostavljene čvrste osnove nove američke nacionalne strategije, da Kurti gleda da iskoristi upravo ovaj tranzitni period, da primora one za koje smatra da su mu dužni, da ga podrže, ali u svakoj njegovoj sumanutoj ideji. Pa tako, uključujući i ovo sada otvaranje mosta koje hoće po svaku cenu, i uprkos ugrožavanja bezbednosti čak I američkih vojnika”, napominje Kojčić.

Istorija se ponavlja

Hegel je primetio da istorija ima tendenciju da se ponavlja, prvi put kao tragedija, drugi put kao farsa. U slučaju Albanaca na Kosovu mogu da se izvuku jasne paralele sa njihovim ponašanjem u vreme socijalističke Jugoslavije.

“To je bila jedina nacionalna manjina koja je imala svoju akademiju nauka. Imali su srednje škole, univerzitet. Njihovi političari su bili uticajni u Savezu komunista. Imali su Sinana Hasanija kao šefa Jugoslavije, po smrti Josipa Broza. Ali, istovremeno bili su nezadovoljni, rušili su tu državu, hteli su otcepljenje. Takvu političku logiku nastavlja Kurti, koristeći sada sve okolnosti i alate koji su mu na raspolaganju, da bi ostvario svoj cilj. Nekada su koristili naklonost i slabost Broza prema njima, danas su im to Amerikanci. Sve to na šasiji institucija koje su im dali Srbi u vreme Jugoslavije. Kurti sada vozi taj autobus. Od konduktera on bi hteo da bude šofer”, slikovit je Kojčić.

Istoričara Luku Jovanovića iz Severne Mitrovice iznenađuju glasovi koji se čuju od prištinskih zvaničnika, upereni protiv čelnika EU i diplomatskog kora u Prištini, a koji su povezani sa pozivima vlastima Prištini da se okanu agresivnih akcija uperenih protiv srpskog stanovništva na severu Kosova i Metohije. 

“Iznenada se aktivirala i takozvana predsednica Osmani, koja je čak zvaničnike EU nazvala rasistima, samo zato što su pozvali na razgovor o mitrovačkom mostu, a ne na jednostrane poteze. Svakako napadi internet armije Samoopredeljenja na ambasadora Hovenijera izazivaju najviše iznenađenja. Mislim da sada i EU zvaničnici i ambasador Hovenijer shvataju kako prolaze oni koji u Kurtijevoj državi pozivaju na dijalog i mirno rešavanje svakog pitanja”, ukazuje Jovanović. 

Dodaje da, ipak, treba biti obazriv u oceni. 

“Možda je ovo samo još jedan pilatovski potez Zapada u kojem će ponovo reći da su sve pokušali, da ih zvaničnici u Prištini ne slušaju, i da ne mogu da ih kontrolišu. Dok Kurti za to vreme bude probijao mitrovački most i izazivao Srbe na još jedan dan opasnih nemira u kojem će ih optužiti za rušenje ustavnog poretka”, zaključuje Jovanović.