Da li sledeći izbori na Kosovu donose promenu vlasti i šta Samoopredeljenje još drži na vrhu?

“Ključni problem opozicionih stranaka je nedostatak liderstva, nova lica koja tek treba da se dokažu, a čiji imidž opterećuje loše nasleđe partija, korupcija i spona sa kriminalom. S druge strane, mnogi tvrde da Kurtijevo Samoopredeljenje više nikada neće imati 50 odsto podrške i u nekoj narednoj podeli karata moraće u koaliciju, a taj potencijal nema”.

Priredio: Miloš Garić

Da je vlast na Kosovu danas u rukama "populista i neznalica", koji su Prištini načinili štetu u spoljnoj politici, doveli do kaznenih mera Evropske unije i narušavanja odnosa sa ključnim partnerima, mnogo puta je u prethodnih nekoliko meseci izrečeno kao optužba od strane predstavnika albanskih partija iz opozicije.

Ipak, iako opozicione stranke na Kosovu pozivaju na vanredne izbore, analitičari ocenjuju da opozicija dobro zna da ne može da sruši aktuelnu vlast jer za to u parlamentu nema dovoljno glasova. Zbog toga je samo eventualna ostavka vlade Aljbina Kurtija put do izbora, a šanse da se to dogodi su vrlo male.

Uprkos brojnim problemima sa kojima se suočava kosovska vlada, rejting vladajućeg Samoopredeljenja među albanskim biračima i dalje je veoma visok. Po poslednjim istraživanjima, Kurtijeva stranka je na stabilnih oko 40 odsto podrške, što je skoro 10 odsto manje nego pre dve i po godine, ali je i dalje ubedljivo više od svih ostalih političkih subjekata na Kosovu. 

Iz te činjenice Aljbin Kurti crpi kapacitet da istrajava sa svojom tvrdom nacionalnom politikom, koja je do usijanja dovela odnose sa srpskom zajednicom, pa čak zasmetala i najvećim partnerima na Zapadu. Istovremeno, upravo ta politika, koja se naslanja na stereotip o Srbima kao najvećim albanskim neprijateljima, čuva Kurtiju tvrdo uporište među ekstremnom albanskom populacijom.

Prema podacima koje iznose opozicione partije, danas na Kosovu čak 30 odsto građana živi na rubu egzistencije. Međutim, upravo najveći broj među njima daje podršku Kurtiju, iako on ništa od onoga što je obećao da će učiniti na poboljšanju uslova života najugroženijih slojeva stanovništva, nije učinio u periodu otkako je na čelu vlade.

Zašto Samoopredeljenje uprkos svim neispunjenim obećanjima i aferama ima još ubedljivo najveću podršku među Albancima na Kosovu i da li sledeći izbori donose promenu vlasti, pitanje je koje smo postavili sagovornicima iz civilnog sektora u Prištini i Severnoj Mitrovici.

Kurtijev populizam jači od realnosti

Sociolog i politički analitičar Artan Muhadžiri za Kosovo onlajn naglašava da je Aljbin Kurti vrhunskim populizmom uspeo da pridobije glasače kao niko pre njega na Kosovu. 

“Ishod parlamentarnih izbora 2021. godine bio je rezultat nekoliko važnih varijabli koje su stvorile kontekst za izvanredan pobednički mozaik Samoopredeljenja: velike političke frustracije mnogih društvenih kategorija, nedostatak suštinskog ekonomskog napretka, manjak vladinih vizija o poboljšanju opšteg blagostanja, korupcijske afere i unutrašnje krize glavnih partija. Majstorski populizam Aljbina Kurtija uspeo je da čak i protivrečnosti između stavova i ličnosti njegove partije savršeno spakuje pod jedinstven krov i maksimalno iskoristi ovu specifičnu situaciju, pobedivši sa 50,3 odsto glasova”, kaže Muhadžiri. 

On naglašava da je “za ovu veliku inerciju bilo potrebno mnogo godina i političkih investicija, pa je logično da se ne može brzo promeniti u suprotnom pravcu”. 

“Velike stranke našle su se u traumatičnoj situaciji - Demokratska Partija Kosova (DPK) imala je 17 odsto, a Demokratski Savez Kosova (DSK) 12,7 odsto. Postojali su jasni pokazatelji velike pobede Samoopredeljenja. Ipak, bila je zaista ogromna i nikada ranije viđena.

Posle dve i po godine, opozicione stranke i dalje tragaju za efikasnom strategijom za borbu protiv ovog novog poretka stvari i Kurtijevog populizma. Svakako, postoje neke teške okolnosti za njih. DPK svoju energiju i posvećenost usredsređuje na haško suđenje njihovim liderima - Hašimu Tačiju i Kadriju Veseliju, dok DSK radi na unutrašnjim reformama i stvaranju novog imidža”, objašnjava Muhadžiri. 

Po njegovim rečima, potencijalni novi izbori u narednim mesecima teško da mogu doneti velike promene. 

“U odnosu na trenutnu konfiguraciju političkog spektra teško da može doći do promena. U javnom diskursu nema takvog vidljivog raspoloženja, što je potkrepljeno i rezultatima istraživanja javnog mnjenja. Međutim, postoji jedna varijabla koja ima mogućnosti da stvori mnoga nova pitanja i da otvori jako ozbiljne perspektive. To je vizna liberalizacija za Kosovo. Ako se, eventualno, to pokaže kao prekretnica za trend emigracije mladog stanovništva i demografske promene, onda bi kosovsko društvo moglo da doživi brze i zbunjujuće društveno-političke promene”, zaključuje Artan Muhadžiri.

U ovom momentu, albanske opozicione partije na Kosovu se teše tvrdnjom da Pokret Samoopredeljenje više nikada neće dobiti 50 odsto glasova, kao što mu je to pošlo za rukom na prošlim izborima.

Podrška Samoopredeljenju i dalje velika

Potpredsednica Demokratske partije Kosova Vljora Čitaku nada se da će što pre biti održani parlamentarni izbori, kako bi se odmerila snaga političkih partija.

"Jedini parametar koji meri političku snagu su izbori, a mi smo pre dve godine imali lokalne izbore na kojima je pobedila opozicija. Nadam se da ćemo što pre imati parlamentarne izbore i tamo će biti izvršeno pravo merenje", kaže Čitaku, uz napomenu da je jedina oblast u kojoj premijer Kurti blista - propaganda.

Programska menadžerka “Nove društvene inicijative” iz Severne Mitrovice Milica Andrić Rakić kao veliki nedostatak partije Aljbina Kurtija navodi njen jako slab koalicioni potencijal. 

“Podrška koju ima Samoopredeljenje jeste velika, pojedinačno ta stranka ima najveću podršku prema istraživanjima, ali isto tako ta podrška je u padu poslednjih godina. Samoopredeljenje sasvim izvesno danas na izborima ne bi ponovo osvojilo 50 odsto. S druge strane, koalicioni potencijal Kurtijeve stranke je mali pa je pitanje da li bi i sa 40 procenata na nekim novim izborima bili u mogućnosti da formiraju vladu”, ukazuje Andrić Rakić za Kosovo onlajn. 

Isto tako, ona otkriva da istraživanja javnog mnjenja jedne od opozicionih partija u Prištini pokazuju da ta stranka ima podršku preko trećine birača. 

“Ipak, ključni problem opozicije je smena liderstva i nova lica koja tek treba da se etabliraju, a čiji imidž opterećuje loše nasleđe matičnih partija kada je korupcija i spona sa kriminalom u pitanju. To posebno važi za Demokratsku partiju Kosova. Samoopredeljenje je s druge strane imalo više problema sa stilom upravljanja, efektom politika, posebno spoljne politike. Zbog mera EU i dijaloga sa Srbijom vlada veliko nezadovoljstvo, a brojne su i pritužbe na rad ministarke spoljnih poslova Donike Gervale. Većih korupcionaških afera, sa izuzetkom one sa nabavkom robnih rezervi, nije bilo, ali otišlo se u drugu krajnost. Zbog lošeg upravljanja svega 35 odsto sredstava izdvojenih za kapitalne projekte je utrošeno ove godine prema istraživanju GAP instituta, pa je logično da kada se malo radi ni nema mnogo prostora za korupcionaške afere”, naglašava Milica Andrić Rakić.