FELJTON Henri Kisindžer, Amerika i Kosovo (11): Pretvaranje Srba od prijatelja u neprijatelje

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić

Kisindžerova istupanja i njegovi stavovi nisu bili bez odjeka. Tako je u nedelji obeležavanja 50-godišnjice NATO u Vašingtonu, kongresmen iz Tenesija Džimi Dankan imao zapaženo izlaganje koje se oslanjalo na neke Kisindžerove stavove.

Dankan je bio kongresmen punih 31 godinu, od 1988. do 2019. On je ocenio da je predsednik Klinton doveo zemlju u nemoguću situaciju u kojoj nema dobrog odgovora.

"Kao što je Henri Kisindžer rekao, etničke i verske borbe su endemske za Balkan i tamo traju stotinama godina. Ne možemo da ih zaustavimo osim ako tamo ne ostanemo zauvek po neverovatnoj ceni za naše poreske obveznike“, rekao je Dankan.

Propala velika NATO zabava

On je pomenuo da je bio u Beogradu 1997. i podržao je stav, kako je rekao, mnogih komentatora da su “naša bombardovanja u suštini stvorila izbegličku situaciju”.

Podsetio je da je na TV stanici MSNBC postavljeno pitanje o izbegličkoj krizi, da li su je stvorile NATO bombe ili srpske trupe. “Šezdeset pet odsto od mnogo hiljada onih koji su pozvali, reklo je da je uglavnom krivo bombardovanje NATO”, rekao je Dankan.

Ukazao je da svi imaju ogromne simpatije prema izbeglicama. “Ali nekoliko stotina hiljada Srba je nedavno proterano iz Hrvatske. Oni su tada bili žrtve etničkog čišćenja, a mi ništa nismo uradili po tom pitanju. I kao što su mnogi ljudi istakli, trenutno se vode mali ratovi ili borbe na 30 ili 40 različitih mesta širom sveta. Nekoliko od tih situacija je bilo mnogo gore nego na Kosovu pre nego što smo započeli bombardovanje", naveo je Dankan.

On je zatim dodao da "očigledno postoji malo neslaganja sa opisom da je Oslobodilačka vojska Kosova teroristička organizacija koja se prvenstveno finansirala ilegalnim drogama".

Potom je prokomentarisao "veliku zabavu" koju je NATO pripremio.

"NATO se sprema da ovde, ovog vikenda, održi jednu od najvećih zabava koje je ovaj grad ikada video. Verujem da su NATO i naš predsednik mislili da će Milošević pokleknuti posle samo nekoliko dana bombardovanja i da bi onda mogli da nazdrave jedni drugima na velikoj proslavi pobede za 50. godišnjicu NATO ovog vikenda. Kakva pogrešna procena. To je svakako bila jedna od najvećih pogrešnih procena u američkoj istoriji. Na žalost, ona koja košta američke poreske obveznike 46.000 dolara po minutu i ​​mnogo, mnogo, mnogo milijardi pre nego što se sve završi. Od nas će biti zatraženo da izdvojimo šest milijardi dolara za hitno finansiranje. I ako krenemo u kopneni rat, procena će biti 10 ili 15 milijardi dolara i da pre nego što se sve završi, ako se ova stvar odugovlači, mogli bismo da potrošimo 40 ili 50 milijardi dolara", naveo je Dankan.

On je zatim citirao kolumnistu "Njujork tajmsa" Artura Rozentala koji je napisao da je način na koji odrasli bilo koje inteligencije mogu da saznaju koliko se dobro nose sa krizom, ličnom ili nacionalnom, jeste da sebi postave dva pitanja: Da li bismo ponovo uradili iste stvari da imamo priliku? Ako ne, šta da radimo da se izvučemo iz ovog nereda?''

Na osnovu toga, Rozental je pitao: "Da li bismo opet bombardovali-bombardovali-bombardovali prestonicu Srba, koji su za sebe smatrali da su nam mnogo više prijatelji od njihovih neprijatelja? To je do sada dalo tri velika rezultata: večno poniženje Srba, okretanje prijateljstva u neprijateljstvo i ubeđivanje mnogih da se okupe oko čoveka koga mrze i koga se boje (Miloševića)“.

Rozental je zatim upitao "da li bismo ponovo dozvolili Vašingtonu da oslabi svetske pokrete za ljudska prava izazivanjem straha da će oni jednog dana značiti još bombardovanja od strane Amerike“?

Zaključujući svoje izlaganje, Dankan je rekao da je ono što je zaista urađeno, jeste pretvaranje srpskih prijatelje u neprijatelje uz veliku cenu ove zemlje i upadanje u jednu od najvećih nevolja, tako da Amerika mora da pregovara i da se izvuče iz ovog nereda "što je pre moguće“.

Ni Kisindžerovi protivnici nisu bili pasivni. Tako je Vašington post objavio pismo pomoćnika direktora Balkanskog akcionog saveta, Kurta Basuenera. Balkanski akcioni savet je bio jedna ad hok lobistička grupe na strani NATO, kojoj je na čelu bio Maršal Friman Haris, jedan od vodećih zastupnika kažnjavanja Srba i bombardovanja Srbije.

Maršal Friman Haris je bio pristalica ideje da je rat u Bosni bio srpska agresija, što je i rekao u intervjuu koji smo vodili u Vašingtonu, 23. maja 1996. On je tada rekao da njegova organizacija podržava predsednikovu politiku prema Balkanu. Što se tiče Kosova rekao je da nema jasnu sliku, ali da podržava neku vrstu autonomije. "Bojim se da ćemo završiti podelom i preseljenjem stanovništva, jer je to princip koji smo usvojili u Dejtonu", rekao je Haris.  

Tri godine kasnije, u odgovoru na Kisindžerove stavove, Kurt Basuener ocenio je da je Kisindžerovo protivljenje kopnenim snagama SAD na Kosovu "zasnovano na pogrešnoj istoriji, njegovi recepti za američku balkansku politiku su moralno bankrotirani i smrtno bi oštetili NATO alijansu".

Pismo je, inače, verni šablon propagandnih letaka koji su upućivani medijima, što je Maršal Friman Haris predano radio. 

"Umorna mantra nacionalnog suvereniteta"

Basuener je optužio Kisindžera da se slaže s "pojednostavljenim gledištem da su ljudi na Balkanu prirodno predisponirani da kolju jedni druge, čineći spoljnu intervenciju beskorisnom" i da ignoriše duge periode međuetničke koegzistencije u regionu i ne pravi razliku između počinilaca i žrtava. Basuener neistinito tvrdi da je 1989. oteta autonomija Kosovu, budući da su promene u Ustavu Srbije obavljene na Ustavom predviđeni način, uz saglasnost svih ostalih republika – članica jugoslovenske federacije.

Zatim, Basuener navodi da je Milošević "uveo aparthejd na Kosovu na 10 godina i pre godinu dana započeo sveobuhvatni rat protiv civila, prepun masovnih ubistava i masovnih grobnica koje su pratile njegov genocidni rat u Bosni. Ipak, g. Kisindžer iznosi zapanjujuću tvrdnju da je g. Milošević "manje uzrok sukoba na Kosovu nego njegov izraz“.

Za Basuenera, “moralna ekvivalencija gospodina Kisindžera proteže se dalje od Balkana do samog NATO-a”, pošto on « zanemaruje moralni aspekt saveza koji ga je razlikovao od totalitarnog sovjetskog bloka". Iako Povelja Ujedinjenih nacija dozvoljava vojnu intervenciju da bi se sprečile pretnje regionalnoj bezbednosti, a Konvencija o genocidu nalaže da njeni potpisnici intervenišu kako bi sprečili genocid, gospodin Kisindžer bi dozvolio gospodinu Miloševiću da se sakrije iza umorne mantre nacionalnog suvereniteta”, naveo je Basuener.

Zatim prebacuje Kisindžeru da bi podelio Bosnu, nagrađujući srpsku agresiju tamo, i ostavio Kosovo da gori pod zlobnim zanemarivanjem naših evropskih saveznika - jer bez američkog vođstva, Evropa će se ponovo pokazati nesposobnom da preduzme odgovarajuće mere, ostavljajući gospodinu Miloševiću slobodne ruke u njegov četvrti rat u deceniji ».

Ocenjujući da su Sjedinjene Države već pretrpele ogroman udarac svom kredibilitetu kao evropske sile, on zaključuje da će neuspeh SAD da zaustave rat na Kosovu sada povećati troškove intervencije u širem i krvavijem ratu u nastavku i poslati poruku slabosti sličnima Sadamu Huseinu i Kim Džong Ilu i nepopravljivo naštetiti NATO.

"Ako NATO ne može da se suprotstavi maloj diktaturi u Evropi, kakvo onda ima opravdanje za svoje postojanje”, zapitao je Basuener.

Sutra nastavak: Politika Nato znači rasparčavanje srpske države