FELJTON Henri Kisindžer, Amerika i Kosovo (9): Nato akcija bombardovanja kineske ambasade u Beogradu

Kineska ambasada u Beogradu, dva dana nakon što je bombardovanaEPA/SASA STANKOVIC
Izvor: Kineska ambasada u Beogradu, dva dana nakon što je bombardovanaEPA/SASA STANKOVIC

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić

Komentarišući česte tvrdnje o postojanju nove faze i doktrine spoljne poIitike - tzv. humanitarnoj spoljnoj politici, politici koja je navodno motivisana prvenstveno moralom, a ne interesom, Kisindžer je rekao da želi da postavi nekoliko pitanja o tome.

"Verujem da su se teolozi dugo borili s pitanjem pravednog rata. A razlog je taj što je u spoljnoj politici potrebna svrha. Ali takođe je potreban osećaj za meru, neki odnos između ciljeva i sredstava. Neka sposobnost razlikovanja - a opasnost je da, ako je neko sklon samo opštim tvrdnjama, onda osećaj za proporciju lako može da se izgubi. Iskreno rečeno, ako pogledam istoriju, mislim da je više života izgubljeno u krstaškim ratovima, nego u ratovima za nacionalni interes. Mislim da je ključno u definisanju naše spoljne politike, da ne razvijamo neku vrstu moralizma koji je izgovor za izbegavanje komplikovanih i teških odluka", ukazao je Kisindžer.

Milošević "kriv" 

Spoljna politika na visokom nivou, prema njegovim rečima, podrazumeva veoma teške izbore. A bez moralnog kompasa, ovi izbori se ne mogu napraviti, jer je čovek potpuno nesiguran bez čvrstih moralnih uverenja.

"Ali, u isto vreme, treba imati na umu da dobrobit naroda zavisi od prepoznavanja da je istorija dugotrajnija od bilo koga unutar nje i da ovi principi moraju biti povezani sa mogućnošću da se sprovode tokom dužeg vremenskog perioda i sa izvesnim poštovanjem, ako mogu tako da kažem, prema istorijskom iskustvu. Nelagodno mi je kada ljudi kažu da su prevazišli istoriju i da počinju potpuno novu fazu u razviju ljudskog roda. Jer to su obično pozivi na periode velikih ekstremizama", upozorio je Kisindžer .

Odmah posle ovih upozorenja, došlo je do jednog veoma važnog događaja koji će sasvim da izmeni budući odnos Kine prema SAD. Tri raketna projektila pogodila su 7. maja 1999. kinesku ambasadu u Beogradu. Tom prilikom stradalo je troje kineskih novinara. Peking je reagovao s velikim nezadovoljstvom. U jutro 8. maja, održano je vanredno zasedanje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na zahtev Kine.

Predstavnik Kine je pročitao saopštenje kineske vlade u kome se ističe da napad predstavlja kršenje suvereniteta Kine, kao i osnovnih načela međunarodnih odnosa. Takođe, Kina je oštro osudila ovaj varvarski čin, i oštro protestovala, zahtevajući da NATO, predvođen Sjedinjenim Državama preuzme odgovornost, i zadržala pravo da preuzme dalje mere. Dalje se u ovom saopštenju napad na ambasadu naziva ratnim zločinom.

Predstavnik Sjedinjenih Država je rekao da činjenice još nisu potvrđene, ali da NATO istražuje to pitanje. Takođe je rekao kako NATO nije gađao civile, niti ambasade, i da mu je najdublje žao ako je NATO odgovoran za incident, ali da je samo jedan čovek odgovoran za krizu, a to je Slobodan Milošević.

Predstavnik Holandije je istakao da ne prihva poređenje "slučajnih žrtava" sa sistematskim ubijanjem, silovanjima i paljenjem kuća za koje je Beograd odgovoran. Predstavnik Kube je rekao da neće biti potrebno da prođe 20 godina da se shvati da je ovaj rat bio greška.

U svakom slučaju, u Pekingu su održavani masovni protesti ispred američke ambasade i nije dozvoljeno osoblju da napusti ambasadu. U tim okolnostima, CNN je pozvao Henrija Kisindžera, ne samo kao eksperta za Kinu, nego čoveka koji je uživao veliko poverenje kineskog rukovodstva da prokomentariše posledice NATO bombardovanja u rušenja kineske ambasade u Beogradu.  

Komentarišući bombardovanje i rušenje kineske ambasade u Beogradu od strane NATO, Kisindžer je 11. maja 1999. ocenio da je "kinesko ponašanje nesrazmerno neposrednoj provokaciji" i da je "veoma opasno izazivati Sjedinjene Države držeći našeg ambasadora zatvorenog u ambasadi" i to "posebno ambasadora koji je toliko posvećen poboljšanju kinesko-američkih odnosa".

On je pošao od toga da Kinezi « racionalno vode spoljnu politiku - da to pokazuje nivo frustracije koji je sada našao tačku na kojoj bi mogao da se izrazi ». Za politiku administracije prema Kini, rekao da "u suštini ispravna politika - pokušaj uspostavljanja odnosa saradnje sa Kinom", ali je primetio da je domaća debata o Kini bila je veoma žestoka.

Kisindžerovo upozorenje

Administracija je uradila ono što uvek radi, pokušava "da ukrade" što veći deo kritike protivnika i da je okrene u svoju korist govoreći - tako što nikada ne opravdava sporazum ili stvarno opravdava odnos na osnovu njegovih vrednosti, ali kaže da se pretvaramo njih - angažovanje će ih učiniti kakvim god kritičari žele da budu.

Kisindžer je ukazao da je rat na Kosovu nešto što se Kini čini izuzetno pretećim. Pošao je od toga da je osnova američkog prvobitnog odnosa prema Kini 1971. godine bila doktrina Brežnjeva u kojoj je Sovjetski Savez potvrdio pravo da utiče na domaću evoluciju drugih zemalja na osnovu svog mišljenja o tome šta bi trebalo da bude ispravno i odbro za njih.

"Dakle, oni na naše opravdanje za ono što radimo na Kosovu gledaju kao na potvrđivanje prava NATO da se meša u stvari drugih zemalja čak i kada te zemlje fizički ne prete NATO. To je princip koji oni smatraju veoma neprihvatljivim. Ako pogledam predsednikovo izvinjenje, na primer, on se izvinio što je više moguće. Ali je takođe rekao: "Morate da razumete zašto ovako delujemo na Kosovu“.

Dakle, oni moraju da potpišu da prihvataju to izvinjenje našeg objašnjenja za Kosovo koje oni potpuno odbijaju”, ukazao je Kisindžer na paradokslanu protivurečnost u stavu Klintonove administracije prema Kini. On je primetio da se odnos Amerika i Kine pogoršavao od pre četiri godine do sukoba u Tajvanskom moreuzu.

On je rekao da ne želi da „uči“ Kineze, ali da ne misli da je „način da se izbore sa nama - da nas šutnu“. Pri time je upozorio Klintonovu administraciju da shvati da  ne može da se odnosi prema ovom problemu „kao da je ovo neka primarna kampanja u Nju Hempširu u kojoj možemo, znate, s jedne strane, da kažemo prave stvari koliko su oni zabrinuti, a zatim isplatiti bilo kakvu domaću opoziciju i onda reći: "Razumete zašto to zaista radimo."

Kisindžer je predložioda se spor reši tako što bi Vašington poslao „neku uvaženu osobu, poput Kolina Pauela u ambasadu, a ne bi sada nikoga poslao u Kinu - da donese mape i šta god da je to što smo koristili i da kažemo: „Eto zašto smo to uradili . Žao nam je zbog ovoga. Ovo je naše objašnjenje. Iskreno, snažno bih implicirao da je to sve objašnjenje koje ćete ikada dobiti na ovu temu, jer je to sve što možemo da uradimo“, rekao je Kisinžder.

U tom trenutku prekinuo ga je voditelj, Čarli Rouz, i upitao da li prihvata objašnjenje da je NATO imao loše karte i da su zato NATO bombe pale na ambasadu?

Kisindžer je odgovorio da veruje u to. Zatim je napomenuo da mu je rečeno da neki „stariji Evropljani ne veruju u ovo objašnjenje“.  Odbacio je mogućnost da on bude taj koji bi Kinezima preneo izvinjenje, jer nije kvalifikovan da to objašnjava. « Dao bih to nekom ko je tehnički kompetentan za bombardovanje, pre čemu je ukazao da ne bi trebalo da im se objašnjava problem Kosova, jer to je posebna tema, te da ne moraju da pristanu na bombardovanje i na celokupini problem na koji se odnosi.

Zatim je zaključio da je administracija bila bolja u odnosima s javnošću, nego u suštini ovog pitanja, gde je veoma podbacila. On je to uporedio kao da je predsednik bio 9 dana u Kini, a proveo dva sata sa kineskim liderima. Kisindžera su iritirale naslovne strane američkih novina koje su raspirivale sukob. "Gde ćemo biti za pet godina kada svaka azijska država bude mogla da manevriše između nas i Kine ako se ovo pretvori u pravu konfrontaciju", zapitao se Kisinžder.

Istraga je kasnije utvrdila da je za grešku u otkrivanju i definisanju ciljeva odgovoran pukovnik američke vojske Vilijam Benet. Benet je bio stručnjak za primenu američkog antiraketnog sistema Patriot u inostranstvu te da je radio i za CIA, pa i u određivanju i proveri - meta u Srbiji za bombardovanje NATO u proleće 1999. Benet je ubijen pod čudnim okolnostima krajem aprila 2009. u ruralnom okrugu Loudoun kod Vašingtona. Iako nije nemoguće da se radi o slučajnom ubistvu, pa i o zločinu bez motiva, verovatno će nad ovom pogibijom ostati senka sumnje, kao i nad okolnostima koje su dovele do raketiranja kineske ambasade u Srbiji.

Sutra nastavak: Greške u delovanju i proširenju Nato